Консоцијативна демократија
mali mrav
Демократија се обично схвата у смислу већинске демократије „као владавина већине народа или у име већине народа“ Поред тога, постоји и други облик демократије који се назива консоцијативна демократија.
Консоцијативна демократија примјенљива је нарочито у подијељеним друштвима, пошто би већинска демократија у условима нехомогености друштва могла да се претвори у терор већине над мањином. Умјесто тога потребно је изнаћи модел који би штитио и мањину и који би омогућавао да се у једном раслојеном друштву лакше дефинишу заједнички интереси уз поштовање различитих интереса и да се на тај начин почне стварати хомогеније друштво.
Четири су „кључне карактеристике консоцијативне демократије: широке коалиције, вето, пропорционална представљеност и сегментарна аутономија.“
Широке коалиције спадају више у политичку сферу и зависе од фактичких односа у друштву те се њима нећемо даље бавити.
Вето треба да омогући сваком сегменту друштва, свакој друштвеној групи са посебним интересима заснованим на вјерским, културним, етничким, језичким или другим посебностима да заштити најважније интересе тако што ће уложити вето на доношење одлуке. Право вета може донијети блокаду или спорост у одлучивању, али исто тако може да допринесе ублажавању тензија између различитих сегмената друштва.
Пропорционална представљеност омогућава да сваки друштвени сегмент буде представљен у органима државне власти према учешћу у броју становника. У друштвима која су „подијељена по етничком, вјерском или језичком основу, а друштвени сегменти настали по неком од ових основа тешко могу доћи до компромисних рјешења, принцип пропорционалности треба бити замијењен принципом паритета . Примјена овог принципа је значајна из два разлога: Прво, не доносе се све одлуке у политичким институцијама консензусом и не мора увијек постојати могућност права вета... Друго, паритетан однос институција има значајну симболичну вриједност и пружа извјесну гаранцију малобројним друштвеним сегментима да нее бити прегласани у поступку одлучивања“.
Четврти битан елемент је означен као сегментална аутономија. Сегментална аутономија омогућује да друштвени сегменти о одређеним питањима одлучују самостално, поготово ако се ради о питањима која су битна за опстанак и очување идентитета друштвених сегмената. Као што видимо консоцијативна демократија је модел одлучивања који је врло примјенљив у подијељеним, сегментираним друштвима какво је босанкохерцеговачко друштво. Подијељени на националној основи и међусобно супротстављени, сегменти босанскохерцеговачког друштва идеални су за примјену модела консоцијативне демократије.
Comments
ViPr !
GiDru!
moz pare da zgrnes na seminarske
Енергија је неуништива
[removed]
Vaistinu !!!!
MCMOOX je bio ovde !!!
I don't understand :/ pls write on macedonian written language ty 😃
demokratija najgori oblik sistema 😛
E zato postoji RS! 😃
E zato postoje Županije ! 😃
e zato ne postoji nista od ovo gore 2 😛
Proporcionalan predpostavljenost ne mora biti zasnovana na vjerskim ili etničkim principima jer ista postoji u društvima koje imaju jednoetničke ili jednovjerske jedinice bilo ono autonomne ili regionalne koje imaju različite interese ili ciljeve (primjer Katolonje u Španiji ili Sjeverne Irske u UK).
Što se tiče prava veta ili u BiH entitetskog glasanja ono jeste dobro zamišljen način zaštite manjina ali nije određen okvir kojim bi se omogućila njegova zloupotreba, pa se isti koristi i onda kada određena pitanja nisu ugrožavala interese bilo koje zajednice,
Primjer teksta himne koji je prošao parlamentarnu proceduru, komisiju sastavljanu od sva tri naroda i isti je skinut sa dnevnog reda jer je jedan narod odlučio da ce glasati protiv iz razloga što nisu dobili direktorsko mjestu o određenoj direkciji.
Također bitno za naglasiti da entitetski veto u ustavnom smislu ne mora biti veto jednog naroda, već isti zavisi od predstavnika u parlamentarnoj skupštini odnosno domu naroda BiH.
U komentarima se spominju i Županije pa da naglasim da je Ustavni sud BiH 1998 godine donio odluku da je kroistenje ovog naziva kao vrste teritorijalne jedinice neustavno dok je koristenje u jezičkom smislu (hrvatskii jezik) dozvoljeno. Županija kao vrsta uređenja ne postoji u BiH jer se jedinice u federaciji ne rukovode Županom koji predstavlja vijeće gradova ili opština , već se radi o posebno izabranom tijelu. S demokratskog aspekta varijanta koju mi imamo je demokratičnija dok bi bilo jeftinije i jednostavnije uređenje ovih teritorijalnih jedinica na "hrvatskom" principu.
Uglavnom rad je dobro napisan i zato ima vote.
*onemogućila u drugom pasusu drugi red
Јакако! Но шта! ’Шиштијест?
Vojna diktatura,bre!
zen anarhija
tyjytjty