Сујета као фактор бескрупулозног окупљања на Фрушкој Гори

Day 2,485, 09:41 Published in Serbia Serbia by Strahinjic III

Поздрав o/

Поштовани грађани, уважена дијаспоро, господине преседавајући

Свима је већ познато да су се тешки облаци раздржављења надвили над Србију.
Државна имовина се распродаје будзашто, средства која би се могла нормативно усмерити ка најмлађима којима је наша помоћ најпотребнија, расипају се на изгубљене битке, сваки облик патриотизма, национализма и родољубља унапред се проглашава злочином, ненормирани друштвени односи се третирају као сасвим регуларан, чак пожељан вид понашања а земљом управљају лешинарске хорде оддржављених страначких структура.

У таквој ситуацији, сматрам да је потребно збити редове, одиграти повратну голману, изсимулирати једанастерац у њиховом шестерцу, укратко- купити мало времена како би се снаге којима је Србија на срцу прегруписале, узајамно нормирале и установиле правила по којима би се наш праведнички бунт, наше државничко инаћење одвијали.
Али очигледно је да сам (као, уосталом, и увек) усамљен у овом ставу. Зашто то кажем?
Зато што је одређеним особама тренутно већи приоритет скупљање по одређеним крајевима Србије који, истини за вољу, и нису баш толико дуго срце Србије као што су то Звездара, Призрен или Скопље, и чије нас аутохтоно становништво никада није у потпуности прихватило као господар .. као државнички ентитет који је у стању изборити се за одговарајућу позицију ове државе у свету, редефинисати правила по којима би се процес административне асимилације одвијао и регулисати механизме за његову примену.
Знате ме господо, ја сам увек први да потерам шегу, можда попијем какво пиво, наравно у поподневним часевима када се проја и кајмак, или нека друга православна храна, слегну у желудац а спољнополитичка ситуација дозвољава тренутак одмора и нама који неуморно регулишемо, осуђујемо, констатујемо, залажемо се и изражавамо забринутост због Србије.
За то време они које сам ја увео у политику, нормативно регулисао идентитет њиховог политичког бића и инсталирао им административно оруђе довољно јако да се супростави раздржављеној стварности губе време у северним крајевима овог друштва, опијају се до бессвести уз неизоставне фото букете са те церемоније и уз традиционално друштво одређених особа сумњивог националног идентитета, вероисповести и зашто не рећи - сумњивог кулинарског умећа, а црне, усудићу се рећи- гргураве косе, чиме свакако не алудирам на одређену везу са Гргур Бранковићом који је ипак одиграо своју улогу у процесу подржављења православних територија у осмалијском царству и тиме допринео очувању нашег идентитета, језика и нормативне супериорности у овом делу Европе.

Подсетићу на речи Владике Војислава:




где под окупљањем свакако мисли на окупљање национално-нормативних снага које ће бити кадре да се заложе за неодложиву примену принципа и нормативних начела на којима смо засновали ово друштво, установити структуре које остварују повратну везу са субјектима чије функционисање регулишу и наставити да даље развијају институционалне оквире чијем крајњем домету смо толико предани и посвећени.

Док се то не деси, моје инволвирање у политику ће бити информативно-осуђујућег карактера уз неизоставно очекивање да ми буде упућен позив од одређених структура које су, истини за вољу, помало залутале у тој потрази за својим административним бићем али у чију посвећеност нормативном напретку ове заједнице још увек не желим да сумњам.


До тада остајем
раб Ваш и од Србију

Страхинјић III