Сујета као фактор инсистирања на застарелим решењима финансирања правог војника

Day 2,480, 08:13 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic III

Поштовани и уважени грађани

Подигла се прашина због мог повратка, лешинари нису мислили да ћу смоћи снаге за тријумфални повратак али ја сам као Устав, што ме више кршиш то више добијам на тежини, мислим на метафоричну тежину, тежину у нормативном смислу пошто је Устав у том смислу "тежак" акт, не физички тежак него у тај један суштински смисао којим се регулишу права и обавезе грађана и, зашто не рећи, ситне стоке и осталих добара наших вредних пољопривредника.
Решења која би вам овде понудио могу бити болна, видећете тајкуне и лешинаре како ме нападају, али процес оздрављења сваке нације увек је болан а наш народ лепо каже: "Кога једном веприна одалами тај и од омањег свињчета бежи", али битно је да остваримо јединство ваше подршке мени у овом транзиционом периоду, кад кажем "транзиционом" мислим на моју транзицију са Страхињића II на Страхињића III, али зашто не рећи, и транзицију у том једном суштинском начину размишљања, преузимању одговорности и транспарентности у управљању државном имовином.

Мој прогресивни начин размишљања трн је у оку многих, чак и власника ове игрице, свима је позната она чувена румунска пословица: "Благо ономе коме Страхињић свињу опсује, имао се рашта и регистровати", то је само знак да сам на добром путу, можда ме можете бановати али неможете ме "бановати", кад кажем "бановати" свакако мислим на "спречити да демонстрирам тај чувени српски пркос, инат, истрајност, родољубље, инсистирање на етичности и посвећеност српском бољитку".
Учмалој српској политичкој сцени у овом тренутку је потребно освежење, дашак патриотског ветра, кад кажем "ветар", не мислим на померање ваздуха у природи него на један бескопромисни ураган етичности који ће бити кадар да донесе истинске реформе овом друштву.
Потребна је личност која није конпромитована, која уме правити договоре али и демонстрирати пргавост и онај здрави дорћолски безобразлук када прилике то од ње захтевају.
Неко са неупитном харизмом али и посвећеношћу нормативној стабилности наше заједнице, даљем развоју етичких принципа на којима смо засновани и обрачуну са лешинарима и пљачкашким хордама које су завиле у црно овај народ.
Неко ће можда рећи да сам лажно нескроман када констатујем да у тренутном поретку снага не видим никога ко би могао одговорити овим изазовима и да са пуним правом могу прст уперити само у себе, када кажем "себе", не мислим на Страхињића II, он је сада прошлост а у прошлости не треба живити, не, ја заправо мислим на "мене", када кажем "мене", то је заменица од именице "Ја" у првом лицу једнине што свакако указује да сам говорио о себи, а ја сам сада овде, и шта год да је онај на кога не мислим кад кажем "себе" радио, то се сада више не важи, јер он више није ту сада крећемо ис почетка, свежи и насмејани, неоптерећени баластом прошлости, можда неком малом тежом речју, али и бескомпромисном спремношћу да кажемо "извини" али и да са правом захтевамо да се и нама извину у име прокламоване етичности на којој као заједница инстистирамо са толиком страшћу.

Ако ревизионистичке снаге овог друштва нађу неког ко више заслужује да предводи овај народ, ја ћу се повући без иједне речи, осим можда повремене псовке, опаске о свињи или закорелом сјају на уснама, али то се неће десити јер народ препознаје коме је бољитак Србије у срцу а кога воде само себични, лешинарски интереси.

И за крај да сумирам: Прилике су тешке, Србијо, али како би американци рекли "Није готово док дебела веприна незасеири", постоји нада, а где је нада ту је и љубав, ту свакако не мислим само на љубав између мушког и женског чељадета која је свакако легитимна и ја у принципу немам ништа против таквих друштвених односа ако су благовремено и на прави начин нормирани у каквом законском акту којим би се регулисали положај и права стана учесница у евентуалним споревима који могу произићи из промењених околности, јер, а, то је понекад и болна истина, околности се мењају, али мењају се и људи, жива смо бића, сазревамо, и ја са сматрам да сам сада сазрео и да сам спреман да се ухватим укоштац са горућим проблемима ове заједнице, наравно уз вашу неупитну подршку и спремност да заједно радимо на отклањању нормативних препрека које су проузрокоале наш, да се тако изразим, статус "кво" у овом временском тренутку.


До поновног читања

остајем верни слуга Ваш

Страхињић III
(за пријатеље Ниџо)