Дипломатски притисак Мађарске на Аргентину

Day 1,328, 00:53 • Published in Serbia Serbia • by Sever Vetrovnik

Аргентински министар спољних послова и председник су се јуче, посредством Индонезије, сусрели са мађарским званичницима како би се ратови у Јужној Америци привели крају. Имајмо на уму да кад је аргентински председник упитао Мађаре да ли иступају у име читавог савеза њихов одговор је био: не. На том састанку су заступали само мишљење и идеје мађарске државе, с тим што би покушали да за евентуални договор добију подршку осталих савезника.



У уводу је речено да мађарски народ не жели да се Аргентина бори против њих јер су некада били савезници, а то време је остало у лепом сећању код играча. Њихов предлог је да Аргентина прекине сваки однос и сваку сарадњу са Бразилом и потпише неколико МПП-ова са земљама чланицама нашег савеза. Након што се то деси, Перу би прекинуо војна дејства, и чак се одрекао неких оригиналних територија како би Аргентина добила ресурсе који су јој потребни. Све оригиналне аргентинске области би биле враћене. На тај начин би Аргентина избегла брисање.



Овај предлог је наишао на неодобравања Аргентинаца. Са њихове тачке гледишта, највећи савезници Аргентине су Индонезија, Турска и, неизоставно, Бразил. Такав мађарски предлог је неприхватљив, иако се о миру са Перуом може преговарати, али само у границама тог проблема.
Мађари су их посаветовали да буду неутрални, и да ту неутралност произведу удаљавањем од Бразила. На аргентинску опаску да се браћа не издају, Мађари су кратко одговорили да некад наступи време када се морају тражити нова браћа. Бразил ће бити обрисан, а и Аргентина ће, не прихвати ли њихов предлог. Међутим, то није успело да их убеди. Сигурније се осећају у групи можда малобројних, али надасве оданих пријатеља, него у великом чопору вукова који се сваког часа могу окренути против њих, како је то приметио један Аргентинац.



Иначе, неки аргентински играчи залажу се да Бразил, Индонезија, Аргентина, Турска и евентуално Македонија оформе сопствени савез. Расположење према нама, а нарочито Пољацима и Шпанцима је, најблаже речено, негативно.



Инвазија на Кину је почела, САД су скршене, и чини се да су Пољска, Шпанија, Мађарска, Македонија и Србија покориле читав свет. Међутим, истовремено смо стекли много непријатеља – многи нас оптужују да смо нечасни, да бисмо све учинили да дођемо до победе и да нам ни савезници нису сигурни, јер лако можемо да се окренемо против њих. Да ли ће се то у наредним недељама показати као кобно? Да ли смо, напавши Кину, загризли више него што можемо да прогутамо? Време ће показати.