Za zelene oke... (7)

Day 2,442, 10:57 • Published in Croatia Chile • by Uigeadail


Špiro je bia zaheban igrač. Malo je priča, a puno više klika. S vrimena na vrime pokaza bi i on neku ljudsku osobinu, ali ipak većinu vremena radia ja ka stroj. Iako je odustao od skupljanja kolajni, često nije zna stat, pa su ga neki drugi lovci malo popriko gledali. Postojala je jedna teorija da kad se god on zaleti u šušur na bojnom polju onda sigurno gubimo, jer privuče sve klikavce sa druge strane. Ali zato se dobivalo u drugim ratovima. To je vješto zna koristiti Čupavi.

Zna je Čupavi nazvat intanto u bilo koju uru i reč:
- Špiro, gaze nas. Ajde stavi sada malo demiđa.
-Čupavi, ne mogu vozim po autoputu. – Ma nema veze Špiro, stani bar na pet minuta da te vide. – Ajd dobro. I onda bi Špiro zaustavia auto, izvadia tablet i okinia na 3G.

Bilo je dana kad mu je klikanje išlo na nerve ali nije nikad volia automatizaciju, iako su mu nudili da proba. A i bilo mu je draže, jer je često Čupavom kad bi ga pita koliko još ima, zna odgovoriti „Ma imam još malo….“ i onda bi istresa par milja uz cerek.

Bliske susrete je Špiro imao sa svakakvim ratnicima, čak i sa onima koji su to samo mislili da jesu. Tako su mu iz one zemlje oko čijeg se imena i danas vode prijepori, često znali donirati po 0.001 valute kako bi ga ometali u klikanju. Od onda ih i ne voli baš previše. Nakon njih, jedan visoki političar države na zapadu napravio je isto sa tolarima ali mislim da je onda bio banan. Nikad se nije isplatilo kopiranje. Vrhunac nerviranja Špirinim klikanjem doša je ipak sa istoka. Rekli su mu da je određena gospodična u kongresu vikala: „Skinite nam Špiru sa grbače, više ne možemo igrati.“

Kad su Jozo i Frane dali zeleno svjetlo za „rat za tekilu“, Špiro je taman bia u ljubavnom zanosu. Sviđala mu se Zelenooka i sve kolajne je činia za nju. Tako je i zajedno sa „Odjećom za igru“ i došao sve do Baje na pacifičkoj obali. Tamo je upozna i Nesi. Iako je tada bila na „krivoj“ strani često su posli pričali i postali dobri prijatelji. Tako je Špiro naučia da ipak ima ljudi koji mogu preskočiti sve razlike i sa kojima je uvik ugodno u društvu.

Nije njegov vojnički put bia tako pun svita ka Jozina politika, ali upozna je puno velikih boraca. Francuz Rene183, stari lisac, bia mu je jedan od najdražih. Špiro je uvik ima poseban respect prema domovini konjaka i šampanjca, pa je volia tamo zapucat kad god je tribalo.

Mic po mic završila je avantura sa tekilom i vratilo se doma. Često se pijuckalo u Verkovom kafiću i zezalo Hune za poklonjene tenkove. „Odjeća“ je mora malo odmoriti, pa je Špiro čak i posta na kratko no. 1. Čak su pale i neke oklade ko će prije od njih do novog levela, ali sve su ih zeznuli. Dogovorili su se i istovremeno prešli magičnu brojku. Koja je brojka bila u pitanju više se bidan Špiro nije moga sitit kad je priča tu štoriju.

Zna je Špiro i posli se zaletiti u neku bitku, ali ona prava i velika je bila u Maloj Poljskoj. Izračuna mu je jedan ljuti Mađar, koji je danas mislim u Japanu, da je klika oko 45 puta u minuti i to ravno 8 uri. Špiro se uvik čudia kako mu se dalo to računat. Lupao je tada sa „Odjećom“, Zelom i Piturom. Udarali su naizmjenično i vukli jedan drugog. Na kraju je, ka i uvik, jedino „Odjeći“ ostalo snage pa je izvuka zadnje runde. Špiro je sa nostalgijom priča uvik o tome i do samog kraja nije mu bilo jasno kako su uspili.

Bilo je i posli nekih frapantnih brojki i nizova kolajni (đir po osam plus jedna), ali nisu bile ka ta. A i ta je bila ništa naspram one koju nije čak ni on osvojia. Uvatila ju je Zelenooka i poklonila mu.

Kartica je finila. U nastavku vratit ću se Frani. Najstariji brat je posli štrapaca putovanja po svitu sa dva mlađa brata malo posusta. Smiria se doma uz more i često sa Ogijem priča o davnim danima. Sve dok nije partia.

Do novog nastavka, zahvalan za votove i subove…

Uigeadail

Prethodni nastavci:
U starog dide...(1), Jutro na moru...(2), Politika u butigi...(3), Crvena krpa...(4), Suv ka barut...(5), Politika je kurva...(6)