VALJEVSKO PIVO

Day 1,884, 06:42 • Published in Serbia Serbia • by momars

U drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka bio sam ponosan što je jedan od sinonima grada na Kolubari bilo pivo. U ovdašnjoj pivari u to vreme se pravilo nekoliko vrsta veoma kvalitetnog piva, stariji će se sigurno setiti fantastičnog Ajhingera, izuzetno jakog piva, zatim Grand piva, nešto blaži i klasičnog Valjevskog piva za široku upotrebu. Ondašnja ekipa tehnologa je uspela da uradi fantastičnu stvar i širom Jugoslavije je Valjevsko počelo da se ceni i pije. Potvrdu takvog nivoa kvaliteta piva su dobijala na raznim takmičenjima u inostranstvu. Sve to naravno nije moglo proći nezapaženo i potražnja za proizvodima je konstantno rasla kako u zemlji tako i napolju, prvenstveno u Italiji u koju je izvoženo nefiltrirano Valjevsko u metalnim buradima. To pivo nismo mogli naći na domaćem tržištu pa je bila privilegija kada se preko debelih veza izvuče makar i jedno bure. A to piće je bilo vrh vrhova. Nikada pre a ni posle nisam probao ništa slično, ni približno. Slobodno mogu reći da sve do tada ono što sam pio kao pivo to u stvari i nije bilo. Posle tog specijalnog , ostala su mala maca.



Uđosmo u devedesete godine i po inerciji potražnja Valjevskog piva je bila velika. Raspršila se ona ekipa tehnologa na sve strane i pivara dođe u situaciju da ne može ni približno da izmiri potražnju zbog smanjenog kapaciteta. Poslovno sam boravio vrlo često kod njih i družio se sa vodećim ljudima, tako da sam često bio prisutan kontroli kvaliteta. A u ta šugava vremena ( kao da su sadašnja drugačija ) kontrola je izgledala otprilike ovako...



Njih 5-6 tehnologa i ljudi iz tehničkog sektora zvrcnu malog na liniji i on im donese gajbu piva. Gledam njihova ozbiljna lica kako promatraju penu i boju piva. Mrtva tišina. Osećam napetost u vazduhu i dok oni obrću čaše i muljaju u svojim rukama, šta ću , ja im se pridružim. Posle ovog dela dođe mirisanje. Pozabijaše svi noseve u one što čaše što krigle i tako nekoliko puta. Niko ništa ne priča. Počeše stidljivo da otpijaju pivo malim gutljajima nekoliko puta uz obavezno muljanje sadržaja u ustima. Na kraju sam željno očekivao njihov sud o kvalitetu piva na taj dan. Konstatacija je bila kratka i jednoglasna. Jučerašnje pivo je bilo boljeg kvaliteta nego današnje. Raširih dodatno iaonako krupne oči da vidim reakciju. Svi ćutaše neko vreme, a onda tehnički direktor opušteno okrenu telefon i pozva ponovo onog malog i reče: “ Mali, ponesi gajbu od juče “. Dete kao da je na vratima čekalo i eto ti njega sa sve novom gajbom. Poče ekipa besomučno da otvara nova piva i besomučno loče. Niko više nije ni pomenuo slabiji kvalitet piva tog dana. Otvoriše se nove teme koje nikakve veze nisu imale sa pivarom a kamoli sa pivom. Nađoh se u čudu. Niko nište da preduzme, da se makar uradi bolja priprema za sutrašnju proizvodnju. Ma boli njih ona stvar što Valjevsko pivo iz dana u dan ima sve slabiji kvalitet. Moje čuđenje konačno primeti pomoćnik glavnog tehnologa i kroz šeretski osmeh me upita: “ Znaš li ti kakvo mi pivo proizvodimo “ ? Pogledah ga začuđenoa a on nastavi bez da čeka moj odgovor. “ Dansko “. Mom čuđenju nikad kraja. Ni sad nemam pojma kako sam izgledao, ali u tom trenutku svi u prostoriji počeše grohotom da se smeju. Za mene neprijatnu situaciju prekinu glavni tehnolog koji mi uz veliki napor i zbog smeha isprekidano objasni. “ Zato što naše pivo odstoji jedana dan “. Kao kada dodate benzin u vatru, bučan smeh se pretvori u skoro histeričan.



E, to “ dansko pivo “ je prouzrokovalo drastičan pad kvaliteta i za vrlo kratko vreme Valjevsko pivo više niko ni u Valjevu nije pio. Tržište je izgubljeno. Uletele su nove pivare, licencna piva. Valjevska pivara je sad imala viška kapaciteta jer niko nije hteo da kupuje nekada fantastično pivo. Sada, u daleko težim uslovima, Valjevci naučiše lekciji i počeše nanovo da se trude. Mnogo su poboljšali moje omiljeno piće ali uzalud. Drugi su zauzeli tržište sa daleko jačim marketingom. Ti veliki su počeli da se kvare, a malo Valjevsko je sada postalo najbolje pivo u Srbiji, samo što to malo ljudi zna. Teško stečeno poverenje se lako gubi, a povratiti ga, pa to je bar duplo teže.
Ova priča o sticanju i gubljenju poverenja je primenljiva za sve oblasti pa i na eRepublik. Kada su odnosi među ljudima u pitanju, međustranački odnosi, odnosi stranka glasač. Ne treba raditi kao da sutra ne postoji jer posledice mogu biti pogubne. Mislite o tome.

Дружењем до победе