One Tin Soldier - Specijalno izdanje

Day 1,438, 13:37 • Published in Serbia Denmark • by Leaffly

( ako bi nekom prijala muzika uz citanje: http://www.youtube.com/watch?v=-Vm6DzCadTs )

Dragi citaoci (oboje),

Nikada nisam bio ljubitelj poruka ljudi koji napustaju ovu igru, ali danas sam se nasao u situaciji da ne mogu tek tako da prestanem da klikcem, nasao sam se u situaciji da onoj maloj grupi ljudi koja jos uvek zna ko sam kazem "dovidjenja".

Davno je bilo vreme kada sam poceo da igram ovu igru, krivicom mog prijatelja R.Ivana sa kojim sam se igrao novinara prvih meseci igre. Puno toga se ovde desilo za to vreme -
Gledao sam kako predajemo teritorije hrvatskoj
Gledao sam kako se mucimo da i to malo teritorija sto nam je ostalo sacuvamo
Radio sam u indoneziji da bih slao hleb Makici u humanitarnu organizaciju
Ratovao sam za oslobodjenje kada su nam bugari pomogli, divio se Euphoniksovim brkovima dok su tako namcorasto stojali i govorili - eSrbija ce stati na svoje noge!
Bio sam tu kada su marsovci dosli, pisao sam, svo to vreme sam pisao novine.
Kritikovao sam svaki takeover, ukljucujuci i one koje smo mi pravili, smatrajuci da oni nisu fair play.
Ratovao sam za teokrate jedno vreme, dok srbija nije krenula u osvajanja
Ratovao sam u prvoj velikoj WSR bitci, gde se taj dan udarilo 3 miliona dmg-a.
Ratovao sam u svim bitkama tadasnje srbije, kao samostalni vojnik, pisao sam o nasoj politici kao samostalni novinar.
Gledao sam kako mocna indonezija polako spava i kako se nove sile pojavljuju
Gledao sam kako se kod nas vrsi negativna selekcija u ePolitici i nista nisam cinio
Gledao sam kako se igra menja, iz modula u modul, gledao sam lose ekonomije i dobre ekonomije....

Ucestvovao sam u raznim vladama, sto dobrim sto losim, vecina me i zna kao dugotrajnog radnika ministarstva unutrasnjih poslova, gde sam radio na firmama za nove igrace.

A onda sam u jednom momentu prestao da gledam,
predugo smo bili najbolji, prestalo je da mi bude bitno da se trudim.
Jednostavno nista sto se desavalo nije bilo dovoljno drasticno da nas uzdrma kao najbolje, cak ni to sto je igra sada pay to win nas nije pomerilo.

Vec duze od godinu dana se ulogujem da bih kliknuo na rad i trening, ali stvarno vise ne vidim zasto.

Svi prijatelji koje sam stekao dok sam ovo igrao vise nisu tu ili znaju kako da me nadju i bez erepa

Zatekao sam sebe kako zaboravljam da se logujem, kako mi nije bitno da li sam kliknuo work i train, kako imam gomilu novca sa kojim nemam sta da radim posto se vise i ne borim u bitkama, ne vidim svrhu.

Znam da sam dosadio sa tim Ja pa Ja, ali to je sa ciljem - razlog sto odlazim je krajnje sebican - nemam zasto da ostanem.

Znam da ce jednom eSrbija prestati da bude najbolja,
Znam da ce jednom faliti jos igraca i
Znam da ce se tada naci neko ko ce podici staru gardu eSrbije da se vrati, i da jos jednom svi zajedno udarimo u neki zid, onako kako samo mi znamo (da citiram filharmoniju) u inat svima i u prkos svemu.

Necu imenovati ljude koji su mi obelezili igranje posto cu sigurno izostaviti nekoga ko mi je bio ili jeste bitan. Oni koji su mi dragi to znaju. Srecno!

Ovde se gospodo rastajemo,
Od danas, jedan olovni vojnik vise nije tu,
o7

Leaffly