Join the new world

Ta zgrada u kojoj sam se probudio zaista je služila kao Štazijev zatvor - danas se smatra prilično neslavnim mestom gde je svojevremeno različite kazne odležalo više stotina političkih (i ostalih) zatvorenika. U ono vreme su bili prilično ponosni na to zdanje i hvalili se kako je mnogom neprijatelju socijalizma upravo ovaj zatvor stao zavrat...
Došavši, dakle, svesti, osvrnuo sam se oko sebe - reklo bi se da sam se nalazio u kancelariji, ili makar prostoriji koja je priređena za takvu neku svrhu: uz jedan prazan zid bile su prislonjene one bolničke ležaljke na kojima su me verovatno uveli unutra; sa druge strane je stajao omanji radni sto, skromnog izgleda ali očigledno dobro održavan. Iza njega mala polica sa uredno složenom dokumentacijom. Bilo je tmurno saksonsko zimsko jutro pa je kroz tesan prozorčić sa rešetkama unutra dopirao samo bedan surogat dnevnog svetla, obasjavši, koliko se moglo, sive i kao memljive zidove. Pored police sa dokumentima nalazio se čiviluk na koji je bio okačen kožni mantil, istovetan onome koji je nosio Oto. Prisetio sam se kako mi je pričao o plaćenom smeštaju i žarko se ponadao da nije mislio na - ovo!

Taman sam se okuražio da izađem i malo se prošnjuram naokolo, uhvatim se za kvaku kad ono - zaključano! E lepo, mislim se, svaka čast brale kako si se uvalio ovaj put! Zinula guz'ca za bolji život u Njemačkoj, dobio si memljivu šupu u zatvoru!

Da li igrom slučaja (mada nešto ne verujem u slučajnosti sa Štazijem) ili su čuli okretanje kvake - ili su na neki drugi način znali da sam budan - tek, otvore se vrata, a iza njih poznati lik od sinoć. Mali komesar tvrde, ozbiljne face, i dalje sa osmehom na licu kao da nije prestao da se smeši cele noći. "Gospon Jakovljević, vidim da ste budni! Vreme je, znači, da Vas upoznamo sa okolinom i poslom!"
- "Stani, brale, malo!", brecnem se ja. "Prvo idi reci ovim tvojima da mi pristave jednu kafu, jaču."
Prvi put sam video iznenađenje na licu njemačkog obaveštajca. Bilo je prijatno.
- "Kako to mislite, gospon Jakovljević?"
- "Tako lepo, vodu u džezvu pa na šporet! Imam nizak pritisak, a kad se ovako rano probudim, pa me dočeka ovo tmurno vreme, odma' mi se zamanta u glavi!"
Očigledno ga nisam samo iznenadio, već i iznervirao, pošto je odjednom izgubio kontrolu nad svojim tečnim srpskohrvatskim. "Frlo dobro, gospon! Faša kafa dolasi, a satim - arbeit!" Izleteo je napolje, zalupivši vrata. Čuo sam kako urla na nekog podređenog, brzo i oštro.

Kada sam popio kaficu i malo se razbudio, gospodin Knut - kako se zvao taj mali komesar - me je poveo u obilazak službenih prostorija i dvorišta. Prirodno, pristup ćelijama nije mi bio dozvoljen. Usput smo pričali o društveno izuzetno bitnoj funkciji Štazija i mojoj budućoj ulozi u okviru te organizacije. Međutim, pre nego što smo stigli do pitanja mog novog posla, setih se da ga priupitam nešto što me je kopkalo od kako mi je Oto prišao, tamo u kafani hotela "Jagodina" - otkud im baš ja?!

- "Gospon Jakovljević! Pametan čovek! Sviđa mi se što idete na konkretno, sad mi je jasnije zašto ste prvo tražili kafu pa onda sve ostalo... Čini mi se da smo dobro uradili izabravši Vas. Reći ću Vam samo jedno ime: majstor Čkilja."

Mislim da ni najmanje nije čudno što sam bio potpuno zapanjen čuvši to ime. Knut mi je zatim ispričao sve po redu, ali ta je priča toliko neverovatna, čudesna i meni lično potresna, da je neću prenositi kao dijalog već vam je dajem sažetu u formi

PRIČE O MAJSTOR-ČKILJI

Pomenuo sam ranije da je Čkilja bio prvoborac i opštepoznati antifašista, komunista i proleter. Ono što nisam pominjao (jer nisam ni sam znao) je drugi, mnogo misteriozniji deo njegove istorije...
Za početak, mesto i vreme njegovog rođenja nisu poznati. Ono što se zna je da se Marko Guzina (što mu je pravo ime) prvi put pominje u izveštaju Pete proleterske brigade, iz vremena oslobađanja Livna. Tamo se navodi da je neposredno pre Livna brigada naišla na jedno maleno selo od nekih desetak kuća. U selu je bila stacionirana četa nekog njemačkog izviđačkog bataljona te je napredovanje partizana bilo nakratko usporeno naizmeničnom paljbom. Kaže se u izveštaju da su u nekom trenutku njemačke puške počele da zamiru, jedna po jedna. Oni koji su učestvovali u ovoj akciji pamte i danas prizor jednog, kako su naveli, ludaka koji je iskočio iz grmlja i sam, vilama, napadao Njemce terajući ih van zaklona i uopšte, terajući ih po celom selu. Oni koji su nekako izbegli njegove vile bili su dočekani na čistini partizanskom paljbom.
Nakon što je seoce oslobođeno (izveštaj govori o tridesetak Njemaca ubijenih ili stavljenih van stroja i oko deset zarobljenih), jedan oficir Narodnooslobodilačke vojske prišao je da čestita hrabrom seljaninu. Kažu da mu je ovaj odgovorio sledeće: "Druže komandire, odjebi! Nego gđe je još Švabo da i' rkljaam?!". Bio je to isti onaj majstor Čkilja, tada naveden kao Marko Guzina...
Tog dana, Marko se priključio partizanima; odbivši ponuđenu pušku, jurišao je na Livno naoružan svojim vilama, bez šapke i kokarde, razdrljen, bradat, lud. Razbivši jednu omanju italijansku regimentu kod Prozora, zadobio je ranu od bajoneta na desnom ramenu i šaljiv, italijansko-srpskohrvatski nadimak Marko-ville.

Rat se završio, nadaleko poznati Marko-ville, meni kasnije znan kao majstor-Čkilja, dobio je odlikovanje, opismenio se i pod budnim okom Partije postao zakleti marksista. Naselio se prvo u Sremu tokom Osme ofanzive, međutim, napravivši čitavu tarapanu sa suprugom nekog sreskog činovnika, pobegao daleko od vojvođanske ravnice - sve do Svetozareva. Tamo je lagano, preko poznanika iz NOR-a i Partije zadobio mesto u Skupštini opštine i počeo da vodi jedan miran, bogat činovnički život. Imao je doduše jednu malo nezgodnu naviku: nekad bi, uveče, umeo da ide skrajnutim uličicama Svetozareva i, kako je on sam to opisivao, "vodi računa o komšiluku". To je zapravo značilo da se često šunjao i po tuđim dvorištima, motrio na "elemente" koji su mu se činili sumnjivim i čak vrlo otvoreno stajao preko puta ljudi koji razgovaraju, žmirkajući, sa licem izduženim u špic, načuljenih ušiju i budne pažnje. Naravno, budući da je bio činovnik, niko mu ništa nije smeo reći u lice, ali je zbog ove svoje navike Marko-ville dobio i svoj mirnodopski nadimak - Čkilja.

Za par godina, kada su se vremena promenila, Čkilja je kao zakleti marksista i lenjinisto-staljinista brzo pao u nemilost režima. Jasno je da je još gajio dobre odnose sa starim saborcima koji su na vreme revidirali stavove, pošto ga Goli otok nikad nije video. Ipak, privrženost sovjetskoj ideji uzela je svoj danak i tako je Čkilja završio kao vlasnik SZR "Ville", a zauvek napustio svoje mesto u opštini. Međutim, možda i najinteresantniji deo njegove priče dešava se upravo tih godina nakon raskida sa Partijom. Tada Čkilja počinje uporedo sa šnajderajem da obavlja i određene poslove za Organe bezbednosti, isprva uglavnom vezane za prismotru, a kasnije i za međunarodnu saradnju. Iako je ponovo našao svoje mesto u sistemu, nikada mu nije oprostio izdaju staljinističke ideje. Tako se majstor-Čkilja našao u ulozi dvostrukog agenta Štazija, a njegova radionica pretvorila se u svojevrsni regrutni centar. Tako se i desilo sve ovo što se desilo samnom - sada sam ja na njegovom mestu u Štaziju, a on je ostao tamo daleko, u Svetozarevu, da promatra i vrbuje neke nove agente...

KRAJ PRIČE O MAJSTOR-ČKILJI

Tu, međutim nije bio kraj cele priče. Knut mi reče još jednu stvar: "Jeste li znali da je Vašeg majstora, par sati nakon poletanja Vašeg aviona, posetilo nekoliko agenata UDBE?"


Smrklo mi se pred očima, udario sam u kuknjavu:

JOOOJ LEELEEEE MAAAARKOOOO
JOOOJ LEELEEEE CRNKINJOOOOO
ZA ŠTO SI NAS OSTAVIJOOOOOO
ZA ŠTO SI SE UTEPAAAJAAAAA
CRRRRNIIIII
JOOOJ ĐE TI SE VILLE POLLOMILLEEEEE
ĐE UTEČEEE SINJA KUKAVICOOO
ŠTO IZGIBE GROM TE NE UBIJOOOOO
UMRE MUDAR, OSTADE BUDALAAA
A MNOGA TE TREBA OPLAKALAAAA
CRRRRNIIIII
MAAAARKOOOO VIIIILLLLLEEEE

Ne treba zameriti komesaru što je pomislio da sam sišao sa uma - usred naricanja osetio sam kratak ubod u rame i ubrzo posle toga mi se zavrte u glavi... "Ponovo...", pomislih. "More, jep'se Štazi!". Ostatak dana proveo sam sanjajući erotske, mučno intenzivne snove...

Marko Ville
1107-25?? DNS (dana novog sveta)
RIP, bič

Do sledećeg, finalnog nastavka,
sanja vas u erotski nabijenim fantazijama,
Q