Novi poredak i...

Day 1,508, 14:08 • Published in Serbia Serbia • by Kapetan Uks

Ovo je specijalno, Badnje izdanje ovih novina, napisano i izdato uprkos najavi da novih članaka neće biti do konačne akademske pobede i tačka! Dakle, cenite ga, čitajte sa ljubavlju i razumevanjem i prenosite reč...

Pre nekih dve hiljade i pedesetak godina, nakon što je uništio trupe velikog Pompeja u Grčkoj, smrvio izdajnike na Bliskom istoku i skoknuo do Rima na šoljicu neopevane slave, zaputi se sredovečni Gaj Julije u Afriku da dovrši započeto, da stavi tačku na istorijsko "i", i tri tačke posle njega.

Da li slučajno ili ne, bilo je to u sred afričke zime - sišli su sa brodova na tle znatno toplije od Italijanskog i možda, možda je sipila topla kiša tog dana. Iskrcali su se u mestu znatno starijem od rimskih gradova, gde su nekada davno trgovali, živeli, ratovali i plovili tvorci nekih od prvih tekovina civilizacije. Da previše vekova i kultura ne deli ovo razdoblje od našeg, moglo bi biti simbolično što se taj grad sada po Arapski zove - Suza.

Dva meseca kasnije, našao se Gaj licem u lice sa poslednjim neprijateljima svoje sudbine. Bili su tu Rimljani, Nubijci i okolni plaćenički živalj. Bilo ih je više, naravno - shvatio je još davno da brojčana premoć ne znači apsolutno ništa. Njihova inspiracija bili su ideali, otpor i vrlo jasan strah za sopstvenu kožu, ali on - Gaj Julije Cezar - imao je u svojim mislima samo svoju slavnu sudbinu, da postane doživotni vlasnik Rima i bog, Divus Julius.

Jedan deo slonova počistili su strelci, drugi deo je pobila slavna peta legija, a Nubijski kralj Juba okrenuo je leđa bitci i, jednačenjem po zvučnosti, izdao one uz koje je do tad stajao. Pobeda je bila kratka i odlučna, Cezar je bio zadovoljan, a njegovi vojnici pobili su čak deset hiljada svojih sunarodnika iz suprotnog tabora, spremnih i voljnih da se predaju...



Paulo Koeljo tvrdi da prosečan ljudski snošaj traje jedanaest minuta, bez predigre.






















I tu kreće frka...

Kaže jedan dan Filip Drugi svom starom drugu, papi Grguru Trinaestom:

"Bogati, Hugo, kako ono tvoje kopile što mu kupuješ vojvodstva po belom svetu, jel' pravi još decu ko blesav? Na ćaleta, a?"



Nakašlja se papa Grgur Trinaesti, pa promrmlja:
"Ne znam ja o čemu pričaš, prijatelju, nataknem te... Ooovaj, ma dobro je mali, 'fala Bogu i mašala..."

- "Slušaj, ako skenjam onu frigidušu što mi roknula ženu..."
- "Koga, Džudi Denč?"



- "Ma jook, bre, Kejt Blanšet!"



"Ako je skenjam, ima majke mi da ti postavim malog da bude kralj Irske."

- "E, seeeri, kralj Irske?"
- "Čaleta mi!"



- "Pa, lepo, lepo, vrhčić..."
- "Da, da, brate moj, ljubi te tvoj brat, pa nećeš morati više da mu pazariš tamo neke zemljice od hohštaplera, kopiletu..."
- "E, aj' nemoj više to: 'kopile'. Samo te slušam, a ti kopile pa kopile. Otkud ti znaš da sam ga ja pravio?"
- "Hugo, sine, pa cela čaršija zna, nemoj sad da se pravimo papani!"


Stao da razmišlja papa Grgur Trinaesti - drago mu zbog malog, stvarno je čuda napravio po državi, a nije da mu nisu već obećavali svašta od te Irske; obećavali pa zavrnuli...

Ali kopka ga to za 'kopile', nije mu pravo da zbog jedne mladalačke zajebancije sad mora zauvek da se vuče taj rep za njim. Odjednom, doseti se papa Grgur Trinaesti:

- "Si čit'o onog Brazilca, što je napisao 'Alhemičara'?"
- "Joj, izvini burazeru, ne razumem portugalski, uvek me nešto žiga kad ga vidim..."
- "Nema veze. Po njemu, za standardni sex treba 11 minuta, tako mu se i zove knjiga."
- "Dooobro..."
- "Pa, vidiš - nemoguće je da je mali moj vanbračni sin!"
- "Kako, brate moj, ljubi te tvoj brat?! Sa čim to ima veze, 'leba ti?"
- "Se sećaš ono što su osamdes' druge izdali novi kalendar?"
- "Znaaam, znam, sa Klaudijom Kardinale!"



- "Ne taj, nego ovaj što je sad najnoviji, baš onako tačan i ne-znam-ti-ja-šta-sve-ne."
- "U reeeedu..."
- "E, pa po tom kalendaru je nemoguće da sam ja ćale malom - njemu fali tačno 11 minuta u odnosu na stari!"
- "Pa kakve to veze ima?!"
- "Ajde, bogati, nemoj sad da ti crtam - pa ako treba 11 minuta da se napravi dete, a meni tih 11 minuta fale, i to po najmodernijim proračunima, kako bih ja mogao uopšte da imam dete?!"
- "Ali, brate, pa što bi to bili baš tih 11 minuta?!"
- "A jok, nego je slučajnost! Ista cifra, bre - ISTA CIFRA!"


- "Ali Hugo, care, pa ti si smislio taj kalendar!"
- "Ma 'ajde doviđenja!"


I tako, usled ove razmirice, mladi Đakomo Bonkompanji nikada nije dobio titulu kralja Irske. Paaa, zbog toga, a i zbog...






Posvećeno NN

Hodam ulicom, možda, samo možda pada sitna kiša. Kalendarski je zima , mada toplija nego na italijanskim Alpima, a ipak definitivno hladnija nego u Alžiru. Prolazim pored žene sa pegicama koju vuče ogroman vučjak, osmehne mi se, ali ne obazirem se - mislim, previše ima ljudi skrenutih sa uma, protraćenih u bezvremenom toku vremena, ljudi koji bi svoje vučjake pustili na tebe da te pregaze, ogromni, da ti rastvore meso kao britke kljove podivljalih ratnih slonova... Jednom davno, rekla je: "Ako se nešto bude promenilo, javiću ti." a ja nisam čekao; danas je nalazim zatvorenu u dugim hodnicima gde ljudi samo glume da pomažu jedni drugima, kako dobija dnevne porcije uravnoteženosti.





Ušao je u kuću, okružen dvoglavim aždajama, prošao kroz hodnik i zagledao se u svetlo na kraju. Pisalo je: "Day 1,508 of the New World"; nije verovao, sve mu je izgledalo staro, isto kao ranije, i kao pre toga. Zaseo je teško, zadihan od skoro trideset stepenika koje je prešao, sve dva po dva, otvorio oči i ugledao...

Ponovo, njegovu kožu je zamenila neuhvatljiva izmaglica; postao je nevidljivo čudovište sa bezbroj glava; postao je ratnik sa mirijadom ruku; nestao je usamljeni hodač koji večno sustiže trenutke rođenja. Umesto njega javio se...


Virtualni Džedaj!