Neki prazan naslov.

Day 2,487, 13:34 • Published in Thailand Georgia • by MASSA.
Čovek je čoveku oduvek bio vuk, a vuk vuku nikad čovek jer ne menja ćud..


'Budi svoj, bez obzira šta će reći.'

Elem, tvrd je orah voćka čudnovata...
I tako dalje, i tako dalje sa raznim citatima.


Nisam dugo pisao. Nisam dugo ni igrao ovo sranje, jer sam bio u dubokom dvokliku. Opravdanje su mi bili faks, smorila me igrica, itd..
Laž. Smorili su me ljudi. Mnogi dobri su napustili, nekolicina je ostala, al' je ostala nekako prazna. Mogu na prste da nabrojim ljude sa kojima volim malo da popričam. Al' i oni, samo udju, odrade u firmi kod nekog, u svojim firmama, istreniraju, pokušaju negde da uzmu BH, i gotovo. Pritom pogledaju šta je DO, da l' ima neki 'masan' CO, i to je to.

Recite mi, kad ste vi poslednji put ušli na eRep, i na primer otvorili listu novih članaka? Kad ste poslednji put uopšte pročitali neki dobar članak? Kad ste poslednji put pročitali neki zanimljiv shout gde nema rasprava a gde ima mnogo komentara?

Šta vam se desilo? Stvarno su vam ovi binarni brojevi postali bitniji od nekih prijatelja?



Kad pogledate, četiri godine zvuči... pa šta znam, ne zvuči baš mnogo, al' nije ni malo sa druge strane.
A kako vam zvuči 1460 dana? Je l' to bar malo liči na neku veću cifru? Ili 35040 sati? Mislim da svima 35040 sati zvuči kao poprilično velika cifra.

E dragi naši, toliko postoji ova jedinstvena jedinica na Tajlandu. Trideset i pet hiljada, i četrdeset sati (dobro sad, koji sat manje više).

Danas se poprilično veliki broj ljudi odazvao našem pozivu da sa nama zajedno proslave naš četvrti rođendan. I hvala im na tome.
Stvarno im hvala, jer smo danas videli ko su nam pravi prijatelji a ko su ovi drugi, ajd' da kažemo 'vuci'. (Ako ne razumeš, skokni na početak teksta i vidi na šta mislim).


Ovaj let nije toliko bio uspešan kao prošli (Aj' sad skokni na moje novine pa vidi jedno od prošlih izdanja u kom se spominje Texas.), al' je bio poučan.

Ima tu dosta pouka, al' za mene jedna jedina.


Da bi se ljudi zabavili, i malo aktivirali, potrebno je bar malo ludosti, malo rizika, malo zezanja.
Je l' možete to da priuštite sebi? Ako možete, recite mi samo kad ćete ako nećete sad?
Ako se celog života suzdržavate, što se onda suzdržavate na jebenoj igrici?!

Ne znam, svaka vama čast kako možete biti tako hladnokrvni i 'mrtvi'.
Samo se štekajte i igrajte sigurno, a do vaše starosti će i ovi Rumuni ubaciti neku vijagricu u igricu kako biste mogli da pomaknete taj tenk i napadnete nešto.




Nemam više šta da kažem. Ko je pročitao i ovo, sve mu je jasno.


P.S. stvarno hvala onima koji su pročitali ceo članak, i pozdrav za njih.

Uživajte u ovim pixelima i dalje,
vaš Srk33.