Kultura i opustanje

Day 2,528, 07:38 • Published in Serbia Serbia • by Aca Djekic


Ovoga puta malo kulture. Proza za opustanje. Uzivajte.
Muzicka tema uz pesmu.

Vecnost zivota

Rodis se ti, rodim se ja
zivimo zivot kao neznanca dva.
Nepoznati, rastavljeni,
ali opet bliski i sastavljeni.
Isti zivot vodimo,
a da sami to I ne znamo.
Misli safirske boje,
duge kao pramenovi kose tvoje.
Vetar zivota donese i odnese
sastavi i rastavi u treptaju oka,
uspomena duga kao sjaj suncevog toka.
Prosetasmo stazom mlecnoga puta,
srcem spojenim, a telom razdvojeni.
I Neptun plavi migao je na javi,
smesio nam se i Mesec slavni
u dubokoj zemljinoj ravni.
Ti i ja kao nebo i zemlja,
jedno bez drugog ne idemo
i jedno drugo nadopunjujemo.
Ako jedan krene drugi prati,
vecnost nas spaja, a vreme razdvaja.
Zivot je strepnja, patnja I bol.
Istina, ne behu nam deciji dani tako razdragani
Upoznali smo tog stranca pre mnogih,
dao nam je sansu da vidimo i znamo,
zato nam je prijatelj koji nas spaja.
Zivot je ljubav, radost I nada,
toliko toga uzeo je, ali zapamti
duplo od toga dao nam je.
Tebi je dao mene, a meni tebe.
U trenutku dva zivota razdvojena bivaju spojena.
Vecno plavetnilo iznad nas,
puno je uspomena, ali I praznih strana.
Ispunimo ih.