Kraj (bez pocetka) *RL EDITION*

Day 2,869, 00:37 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc
DISCLAIMER! Prica je istinita, uzeta je iz stvarnog zivota coveka kojeg znam mnogo dobro, a meni je ispricana cela pre nekoliko dana, iako sam i pre toga znao neke delove te price. Napisana je u prvom licu jednine samo zbog citljivosti i efektivnosti, tako da ne pomislite da je prica moja. Na bilo kakva pitanja koja bi mogla da otkriju identitet coveka cija je prica necu odgovarati.
Preporucljivo je da procitate prvi deo price i komentare tamo, pa tek ovaj clanak. Medjutim, to nije obavezno.


https://youtu.be/n-cuvCpF4XE


- Dragi, sedi, moramo da popricamo ozbiljno.

Ovo se nije desilo vec odavno. Vratio sam se kasno sa posla, kao i uvek, a zena mi ne spava i jos hoce da poprica sa mnom. Poslednji put kad se tako nesto desilo sam saznao da cu da postanem otac. To je bilo pre skoro sedam godina. Sva cula su mi se izostrila u trenutku i pokusao sam da ostanem smiren

- Mi vec davno ne funkcionisemo kao prava porodica.

I vec sam znao kako ce ova prica da se zavrsi. I bila je u pravu. Pitanje je bilo koji ce razlog da nadje i da li je saznala za moju vezu sa Aleksandrom. Mozak mi je govorio da je vreme za svadju, da joj kazem sve ono sto je tistilo vec davno, ali sam uspevao da se iskontrolisem. Nisam mogao da joj kazem da je ne vidjam vec mesecima, da mi je bilo zao da je budim kasno nocu (mislim, kasno, posle 10 uvece) kad sam se vracao zbog posla, nego sam zato spavao na mom omiljenom dvosedu, nisam trebao da joj kazem da radim do 10 uvece zato sto ona ne radi vec vise od deset godina… Nisam mogao da joj kazem da svako jutro ja spremam sina u vrtic, vodim ga tamo i ostavljam ga, dok ona spava do kasnog prepodneva i budi se oko 11 ujutro. Mislim, mogao sam… Ali nisam. I ispostavilo se da je njoj tesko (sto nisam mogao da sporim) i da joj treba promena (kome ne treba?)… Ali nije znala za moju tajnu vezu.



Brzo smo se dogovorili oko razvoda. Ja sam imao samo dva uslova: da ona i moj sin ostanu u nasem stanu, ali da ja mogu da ih posecujem bez ogranicenja. Tj. ne njih a njega. Nisam mogao da ih isteram na ulicu, a nisam hteo da se odreknem svog sina i da se ogranicim da budem sa njim kad god pozelim. Znao sam da ja, sa svojim sluzbenim putovanjima i poslom od ranog jutra do noci ne bi mogao da vodim racuna o njemu.

Preselio sam se vec posle nekoliko dana. Razvod smo zavrsili u rekordnom roku. I bio sam slobodan da zivim kako hocu. Sto se u principu svodilo na posao, izlaske vikendom sa detetom i ponekad sam se vidjao sa Aleksandrom.

Razmisljao sam da mi je to kazna za neverstvo. Ako se to moze nazvati neverstvom i prevarom. Iako sam vec bio razveden i samostalan, jos uvek nisam fizicki prevario svoju zenu. Nijednom nisam imao seks sa drugom osobom za ovih petnaest godina, cak ni kad sam se razveo. Moralno je jesam prevario, ali… Da li se to stvarno racuna? Da li sam ja stvarno bio neveran? Da li sam ja bio jedini koji je to uradio ili pomislio? Uvek sam zavrsavao te misli jednom recenicom: Ko je potpuno nevin neka baci prvi kamen na mene.



Rekao sam Aleksandri da sam se razveo i preselio. Ona je dolazila kod mene ponekad, znala je da prenoci i neke stvari, koji su mi bile sumnjive od pocetka su pocele da se odmotavaju. Ona je radila kao sekretarica, iznajmljivala je relativno skroman stan zajedno sa starijom sestrom, koja je bila i dadilja kad je ona bila kod mene. Zivela je od svoje plate i alimentacije. Da li sam joj ja stvarno bio drugi covek u zivotu nisam ni hteo da saznam ili da pitam. Nije mi bilo vazno jer jednostvano smo oboje imali neki zivot pre nego sto smo se upoznali.

Znala je da mi se uvuce pod kozu i uradila je to. Znala je da se probudi pre mene i napravi dorucak, ono sto moja bivsa zena ni u ludilu nije mogla da uradi. Znala je da me saceka da se vratim iz kuci ispred stana i jednostavno da sedimo i pricamo satima. I stvarno nikada vise nije spomenula da joj trebaju pare, iako sam znao ponekad da joj pomazem samoinicijativno.

Nisam je voleo, i ne znam da li je ona mene volela. Verovatno smo se samo uvazavali medjusobno i navikli jedno na drugo. Seksa izmedju nas dvoje nije bilo jos neko vreme.



Jednog prolecnog dana, dva meseca posle razvoda, dosao sam po sina da ga vodim u luna park. Uparkirao sam se ispred zgrade i video ga da jurca sa ostalom decom. Ispostavilo se da ga je cuvala komsinica, sto nije bilo nista cudno.

- Ostani tu, odoh ja da uzmem tvoju jaknu pa idemo da se vozamo – rekao sam mu dok sa ga ljubio u celo.
- Vazi tata, mama je sa cika Pavlom kuci – nevino rece on

Sve lampice u mozgu su pocele da mi se pale i data je uzbuna najveceg stepena. Polako sam krenuo prema zgradi, vadio sam kljuc iz dzepa dok sam krajem oka video komsinicu kako uzima telefon i u panici zove nekog. Popeo sam se peske do sedmog sprata i polako otkljucao vrata od stana. Nisam hteo da zvonim na vrata, jer zvanicno, to je moja bivsa zena i moj drug, Pavle, covek sa kojim sam pre neki dan pio pivo uvece…

Nasao sam ih u mom bivsem krevetu… Nisam pravio scene, nije bilo razloga za to. Ali sam saznao da su se oni vidjali vec vise od godinu dana dok sam ja bio na poslu i sluzbenim putovanjima. Jedan deo mene je hteo da ih ubije, a drugi se suzdrzavao svom snagom da moj sin ne bi ostao bez jednog ili oba roditelja. Samo sam im rekao da je bolje da ih moje oci vise ne vide, uzeo jaknu i otisao.



Uvece me je Aleksandra pitala sta se desilo i zasto sam natmuren ceo dan. Pokusala je da me odobrovolji, a ja sam razmisljao kako je sve krenulo nizbrdo i gde sam ja pogresio…

Posle odredjenog vremena, ona se preselila kod mene sa svojim detetom. Bila je prava domacica, drzala je kucu “pod konac”, radila je, starala se da vaspitava sina i imala je razumevanja za mene i moje gluposti. Medjutim, ja nisam bio spreman za sve to.

Jos uvek sam se plasio kontakta i zivota. Znao sam da je ne volim, znao sam da je sve to sto imamo medjusobno samo i iskljucivo medjusobno postovanje. I iako sam znao da ona ne zeli da se uda, ja sam dobijao napade panike ponekad i gledao sam nekako da je odbacim od sebe. Plasio sam se da ne okrivim nju za moj razvod i polako sam se odaljavao od njih, iako je ona sve pokusavala da ostanemo zajedno.

Rastanak je bio miran i kulturan. Ja sam opet ostao sam, iako se cujem redovno sa njom. Iako se jos uvek ponekad sretnemo i popricamo. Iako ona zna da me iznenadi vikendom i dodje do mene da mi pomogne u spremanju stana ili da nam napravi rucak ili veceru…



Ponekad se pitam da li je vaznije u zivotu voleti ili uvazavati. Jer, ozenio sam se zbog ljubavi i nisam mogao da zivim sa tim. Zaljubljenost prodje posle odredjenog vremena. Ono sto ponekad ostane posle zaljubljenosti je uvazenje, razumevanje, navika… I to je ono sto trenutno imam. Istina, ne sa tom osobom u koju sam bio zaljubljen i koju sam voleo.

Da li stvarno zelim mnogo od zivota? I kako ce se ovo zavrsiti? Mislim da to niko ne zna i ne moze da zna…

Vas,
Kowalski_afc