Join the new world

Ratovanja…pobede, porazi, smeh I suze, sve se to lakse podnese kada imas nekog pored sebe, nekog ko ce da te brani I pomaze..saveznici..

Saveznici imaju veoma veliku I bitnu ulogu u svim bitkama, jer ko ce kome ako nece svoj svome. Tada se pojavljuju one krive linije na licima koje sigurno ne prouzrokuju teski porazi, vec velike pobede, a sve to zahvaljujuci saveznicima, onima koji ti cuvaju ledja u svim trenucima. Blefiranje jednog brise drugi, gubitke jednog sprecavaju drugi, a pobede samo uvecavaju liniju, liniju koja ih spaja, tada ona postaje cvrsta I nerazmrsiva.

Medjutim sto bi se reklo, danas je doslo takvo vreme da niko nikog ne gleda, da gledaju samo kako da se izvuku I kako da ostvare sto vecu korist, ne birajuci sredstava kojima to cine, ali ja se nebih u potpunosti slozio s ovim, jer I sami znate da postoje oni sa kojima delimo sve, necu ih spominjati jer cemo ih samo prepoznati.
Izdaja-rec koju nimalo nije prijatno cuti a kamoli okusiti. Onaj osecaj koji izaziva veliko razocaranje u nekog u koga smo imali veliko poverenje, tada, kada ti zabiju noz u ledja, svi se mi pitamo zasto, gle smo to pogresili pa da tako zavrsavamo. Ali tada nema odgovora, odgovora koji bi izazvao razumevanje zbog ucinjenog dela. A zasto?

Neki jednostavno nisu za saradnju, neki jedva cekaju da ti vide ledja, a sve to zbog one reci, USPEH, dotle je put cist I prav, medjutim kada se naidje na tu rasksnicu onda postoje dva puta. Prvi je malo brdovit I trnovit a drugi put jeste precica, precica kojom ce nas izbaciti sa vlastitog puta I preuzeti svu slavu I sve ono sto je neko sticao godinama. Kada ides precicom tada imas osecaj da si mnogo jaci, I mnogo srecniji nego sto si dotada bio, jer znas koliko vredi sve ono sto se skupljalo godinama, a ti si stajao tu pored I gledao sve to. Ali misao da sve to moze Biti tvoje da ces preuzeti sve to, I da ce se mnogo posle toga pricati kako si ti nasledio sve to, kako si ti zasluzan za to, ova misao samo ti ubrzava korak I cini ti se da vec vidis kraj puta. I sta na kraju, vidis da te tamo ceka onaj drugi, koji ti se smeje, jer je shvatio ko si I sta si. Tada ga moras napasti jer nema drugog izlaza, ali onda shvatas da si u stvari sam sebe preuvelicao pord njega, I tek onda vidis mnogo toga sto ranije nisi. Tada bi da se vratis, medjutim nema nazad, tu si gde si. Mozes samo da ostanes I gledas posledice koje si sam izazvao.Eto zato nema odgovora..
Mi dosli, a junaka nema.

Pozdrav
Simonovic