Join the new world

Ovo je poslednji deo trilogije o nekim osnovnim stvarima iz strategije i mom viđenju istih tj. predstavljanja kako bih ja (uglavnom) vodio ratove kad bih se pitao za nešto. Na kraju članka ću se osvrnuti i na trenutne ratove eSrbije, dobre stvari ali i greške koje smo činili a i dalje činimo u njima.

1. Combat order - opšte stvari

Combat order (naređenje za borbu) ili popularna skraćenica ,,CO'' je glavno sredstvo kupovanja štete u ovoj verziji erepublik-a. U dobroj meri je zamenio plaćeničke vojne jedinice, ali one i dalje itekako mogu imati svoju svrhu u određenim borbama ako imaju disciplinovane vojnike koji mogu u velikom broju da čekaju kraj runde i tada udare kako bi neutralisale visok protivnički CO.



Trenutno postavljena naređenja za borbu otvarate klikom na dugme (belom bojom zaokruženo na slici iznad) iz donjeg desnog dela ekrana. U bici sa slike aktivno je samo jedno naređenje i to ono od 10 valute za svaki milion štete koji napravite (može da bude i više takvih naređenja postavljenih od strane različitih jedinica). Ako ga štiklirate, toliko ćete biti plaćeni za svaki milion koji napravite ako je zid manji od 51%.

Minimalni CO koji može da se postavi za svaku diviziju je 10 valute po milionu štete. Ipak, u praksi je poznato da što je niža divizija, to milion štete košta više jer igrači u nižim divizijama izbegavaju da pucaju ako im nije isplativo da ne bi prebrzo napredovali u iskustvenim poenima i prešli u višu diviziju - u višim divizijama njihov uticaj na bojnom polju je (najčešće) manji pošto prosečna snaga igrača (genitiv množine) raste sa divizijom. Na sledećoj slici možete videti koje sve opcije ima komandant vojne jedinice koja postavlja CO:



Prvo, CO je moguće postaviti svim borcima iz svih država a moguće ga je postaviti i samo za državljane jedne države (ne može se selektovati više državljanstava odjednom). Ako se želi izbeći plaćanje štete igračima kojima se kada tu udaraju šteta računa za true patriot medalju, a da se plati svim ostalima (ili bar većini državavljana drugih država), onda se CO mora postaviti iz više različitih jedinica tako da svaka postavi CO za građane sa drugačijim državljanstvom. Opcija koja se nadovezuje na tu je da se CO postavi za samo jednu vojnu jedinicu ili za sve jedinice sa određenim državljanstvom. Sledećih par stavki su takođe vrlo jasne: bira se kampanja i strana za koju će da važi CO, kao i divizija, cena po milionu i dominacija koju zid ne sme da pređe da bi igrač koji tu udara na odgovarajućoj strani bio plaćen. Treba napomenuti i da se pare dobijaju za svako ubistvo a ne tek nakon što se napravi milion štete.

2. Taktička upotreba CO

Različiti igrači sa kojima sam pričao imaju različito viđenje kako CO treba da se postavlja: neko kaže visok a kratak, neko nizak a konstantan recimo. Prvo što bih ja istakao to je da je u slučaju eSrbije CO nužno zlo. Šta to znači? To znači da ovu opciju treba koristiti samo kada nemamo drugog izbora tj. u bitkama prve kategorije koje su strateški gledano jedinstvene. Koje su to bitke? Prošlog meseca imali smo dve takve: borba za Apuliju gde smo pokušali da preteknemo Grke i prvi uđemo u Italiju iz Albanije preko declare war opcije (koja je tada za eSrbiju koštala 900+ golda) i borba za Beograd gde smo branili rudnik zlata od Hrvata. Takođe, svaki vazdušni udar je bitka čije je samo pokretanje izuzetno skupo i prema tome ne treba štedeti pare za CO u ovakvim bitkama. Šta je zajedničko ovim bitkama prve kategorije? Pa to što ako ih izgubimo nema popravnog! Odnosno, nema popravnog u naredne 2-3 nedelje minimum (recimo vazdušni udar može da se pokrene tek na svakih 14 dana tako da ako jedan propadne, moraju proći dve nedelje do sledećeg). Takođe, samo pokretanje ovakvih borbi mnogo košta što samo po sebi obesmišljava eventualnu štednju para kada je u pitanju postavljanje CO. Bitke druge kategorije u kojima može da se koristi CO ali minimalan su one u kojima branimo resurse ili želimo da ostvarimo neku drugu strateški manje važnu ali i dalje vrlo bitnu pobedu (današnja MPP bitka protiv Čilea npr.). Gubitak ovakvih borbi nema toliko veliki finansijski udar na državu i ono što je još bitno - već za dan ili dva (najčešće) nam se pruža popravni. Za sve ostalo (bitke treće kategorije) Srbija raspolaže onim čime skoro nijedna druga država na eSvetu ne raspolaže (osim Poljske) a to je najveća mogućnost ,,plaćanja'' štete pomoću TP medalje. Mnogo imamo igrača i svima njima se računa šteta za true patriot medalju kada udaraju u bilo kojoj bici za Srbiju što je samo po sebi dovoljan stimulans za udaranje i najčešće donosi pobedu u borbama nižeg intenziteta.

Ajmo sada konkretno - šta raditi u bitkama prve, druge i treće kategorije tj. koliki CO treba da bude i kad ga postavljati?

Što se treće kategorije tiče već je rečeno - bez ikakvog CO. Ako je bitka za Srbiju, igrači će dobijati svoju nagradu u vidu TP medalje kad udaraju. Ako je bitka za saveznika, onda on treba da razmisli koliki prioritet pridaje toj bici pa da sam taj saveznik obezbedi sredstva za CO - mi onoliko koliko možemo da pomognemo je da u takve borbe pošaljemo svoju vojsku koja bi pucala sa ili bez protivničkog CO.

Bitke druge kategorije su mi omiljene. Kako bih ja njih pokušao da dobijem? Prvo CO pogotovo za D4 bi bio minimalan - 10 rsd. Ako imam na raspolaganju više različitih vojnih jedinica iz kojih mogu da postavljam CO, gledaću da on bude postavljen samo za najveće saveznike (za po jednog iz svake od tih jedinica) a da naši ljudi pucaju za džaba uz jasno stavljanje do znanja šta je prioritet i gde se ,,nadbija'' za TP. Ako nemam, onda ide CO od 10 rsd za sve (nešto veći u nižim divizijama u zavisnosti od razvoja situacije u datoj bici). Kad postaviti takav CO? Odmah od prvog minuta i to u zavisnosti od toga da li očekujem da protivnik pruži otpor ili ne, CO bi bio postavljen za granicu:

a.) ispod 52% (ako ne očekujem jak otpor)
b.) ispod 55-60% (ako očekujem jaku protivnikovu navalu u poslednjih pola sata ili sat vremena bitke)

Ovo pod a je jasno samo po sebi, a sad ćete se vi zapitati za ovo pod b:,,Koji mu je, kakva crna granica od 60%?!''. Evo o čemu se radi. Protivnik kao što je Čile često ima strategiju da ,,kulira'' bitku do poslednjih pola sata - do tada skoro da ni ne udaraju i pokazuju naizgled nezainteresovanost. Ne stavljaju ni CO. Mi držimo zid u tankom plusu od +2-3% i mislimo da je siguran. Zatim kreće Čileov nindža napad i iznenadno stavljanje visokog CO da bi se brzo okrenuo zid na njihovu stranu i onda lagano održavao pucanjem njihovih jakih igrača i plaćenika. Ako mi znamo da je njima ta runda biti ili ne biti i znamo da će oni pokušati da preokrenu rezultat bio on 52%:48% za nas ili 60% prema 40% za nas, onda je logičnije da ih nateramo da moraju da krenu od minus 10% a ne od -2%, zar ne? Još nešto. Kad je granica ispod koje važi CO visoka, vi ćete imati mnogo stranaca koji recimo nisu u mogućnosti da čekaju sam kraj bitke zbog obaveza iz stvarnog života nego moraju odmah negde da ispucaju. Ako mi stavimo da se plaća 10 rsd za milion ispod 52% a zid je na 53%, taj stranac neće tu ispucati nego će u nekoj nebitnoj bici za svoju državu da nadbije za TP medalju ili da ispuca za freedom fighter medalju u nekom već rešenom RW-u. Dakle, mi ako mu ne damo mogućnost da odmah ispuca za nas svoj ff (food fight) trajno smo izgubili njegovu štetu za narednih par sati! A ko ne plati na drumu platiće na ćupriji - umesto da tom liku damo šansu da puca za 10 rsd na 55% zidu u našu korist, mi ćemo na kraju runde nekom drugom strancu morati da platimo 2 ili 3 puta više ne bi li on rešio da potroši par svojih čokoladica ili bombi. Dakle, efekat je isti, ali daleko skuplji - kupujete skuplju štetu na kraju runde, nego na početku i u sredini runde pa je bolje nabaviti što je više moguće jeftine štete da bi kasnije bilo potrebno manje skupe štete za pobedu. Ova granica od 60% naravno da ne treba da bude statična već da je polako spuštamo onda kada primetimo da protivnik počinje da uzvraća paljbu. Za ovaj period kada protivnik počne da uzvraća, treba sačuvati i vojsku kako bismo što više otežali i poskupeli okretanje zida protivniku. Gornja granica CO za D4 u ovakvim borbama i to pred njihov sam kraj treba da bude maksimalno 20 rsd po milionu. Ni dinar preko toga, koliko god protivnik visok CO stavio. Jer ne zaboravite - džaba vam i CO od 100 rsd po milionu ako u tom trenutku u eSvetu nema dovoljno dostupne štete koju možete da kupite za te pare(pogotov uočljivo u bitkama koje se odigravaju po evropskoj noći)! Ne treba preterivati jer malo je verovatno da će protivnik preći na našu stranu da udara sam protiv sebe zbog lake zarade 🙂 (dešava se i to ali takvih igrača koji su striktni plaćenici je malo, sigurno ne više od 5-10😵

Bitke treće kategorije su izuzetno retke i vode se jednom do dva puta mesečno. Nekada ih uopšte nema (mi ih nismo imali u ovom mandatu). Srbija za 15 dana inkasira nešto preko 2 miliona rsd što je uz pravilnu upotrebu CO i plaćanje vojske i više nego dovoljno da se dobije jedna bitka ovakvog intenziteta. Šta treba uraditi? Prvo, CO ide od prvog minuta za sve. Za razliku od bitaka druge kategorije, ovde bismo sigurno mogli odmah od starta da računamo na to da će i protivnik da drži svoj CO konstantan - neće koristiti prethodno opisanu nindža taktiku. Tako da stavili mi granicu za plaćanje ispod 52% ili ispod 55% i nije toliko bitno zato što će zid uvek biiti oko 50% (+/- 2 procenta). Tu sada definitivno mora da ide različita visina CO za naše državljane i za strance. Po kom principu? Trenutno se za TP medalju dobije oko 900 rsd (5g prodatih po kursu od 180 rsd za gold je 900 rsd). Kada 900 podelimo sa 100 (toliko miliona treba (uglavnom) do TP medalje u D4), dobijemo cifru od 9 rsd po milionu. Dakle, ako za strance stavimo 20 rsd po milionu CO, onda za naše igrače ide 20 rsd - 9 rsd (od TP) = 11 rsd. U poslednjih 15-tak minuta CO najčešće mora da se podigne u ovakvim bitkama ali ja nisam za to da ga mnogo podignemo. Zašto? Pa ako naviknete igrača da može da sačeka sam kraj runde i bude plaćen mnogo više tad nego inače, on neće ni pucati za niži CO - čekaće uvek kraj runde i taj visok CO. Zato maksimum koliko bih ja bio spreman da podignem ,,ulog'' jeste +5-10 rsd. Ako to ne kupi dovoljnu količinu štete, najverovatnije neće ni povećanje na nekih, šta znam, 50-60 rsd. Možda bi 60 rsd CO i kupio nešto više štete ali bi to bilo toliko neisplativo da je onda bolje izgubiti rundu pa i celu bitku. Što se nižih divizija tiče, tu bih stavljao isto minimalan CO od 10 rsd i onda samo postepeno podizao u zavisnosti od toga koliki protivnik stavi CO. Ali tako da naš CO uvek bude za par dinara niži od protivničkog.

To možda zvuči suludo (da naš CO bude uvek malo niži od protivničkog) ali ja nipošto nemam nameru da odstupim od ideje da je važnije dobiti rat nego jednu bitku tj. naterati protivnika da se troši više nego vi i da, i ako eventualno pobedi, to bude pirova pobeda. Imamo saveznike. Znaju na koju stranu treba da pucaju. Na nama je da im u bitkama jako važnim za našu državu to pucanje refundiramo i omogućimo im da malo i zarade. Oni koji su toliko alavi da će za par dinara više otići da tuku protiv svog pouzdanog saveznika isti takav odnos bi mogli da očekuju od naših igrača kada oni budu napadnuti ili kada napadnu nekoga. Tu pre svega mislim na nama najbliže saveznike - Mađare, Rumune, Slovence i Crnogorce. Od ostalih očekujem da tu i tamo neko preleti za protivnika ali ako to i uradi - troši protivničke pare, ne naše, što opet iscrpljuje protivnika na duže staze a nama ostavlja rezervoar para koji se sporije troši i koje će moći biti upotrebljene u nekim drugim bitkama/rundama.

Za kraj ovog dela o CO par zanimljivosti:
- CO od 10 rsd po milionu može za 100.000 rsd da nam kupi 10 milijardi štete.
- U bitkama gde postoji determinacija, CO se plaća samo za onu osnovnu štetu koju igrač napravi, ne za onu koju napravi kad se ta osnovna pomnoži determinacionim bonusom.
- Minimalni CO od 10 rsd je isplativiji od onih TP medalja koje se dobijaju posle svakih 100 miliona štete.

3. Kratka analiza ratova eSrbije iz proteklih par dana

Planirao sam da ova tri članka budu neka vrsta tutorijala o ključnim stvarima iz strategije, nisam želeo da u njima pišem bilo šta o bilo kakvim trenutnim dešavanjima u eSrbiji ili eSvetu. Međutim, pošto su me neki potezi trenutne vlasti jako razočarali, moram se dotaći i ove teme.

Prvo ono što je dobro. Na sledećoj slici vidimo kako smo lepo odsekli glavninu svojih regija od Španije i Poljske:



Vidimo da smo prepuštanjem Ligurije Sloveniji, Sicilije Italiji i Korzike Francuskoj ogradili svoje regije na kontinentalnom jugu Italije (Apulia, Calabria, Basilicata). Time smo se unapred ogradili od eventualnog neuspeha u ratu protiv Španije i mogućeg NE Poljaka na nas sa ciljem pomoći svom verovatno najbližem savezniku u ovoj igri. To je bilo ono što je dobro. Sad prelazimo na loše stvari. Ono što smo propustili da rešimo jeste problem Čilea kom je ostala samo jedna regija u Italiji - Marche:



Pre dva dana izbio je ustanak u toj regiji koji sam spomenuo na kraju prethodnog članka. Vodili smo 44:9 ako se ne varam, imali freedom fighter borce na svojoj strani kao i determinaciju od 1.17 i sve to nije bilo dovoljno - vlast nije htela da istraje u postavljanju CO u toj bici kako bi se ona prelomila i kako bismo Čile poslali dovoljno daleko od naših bonusa i saveznika Slovenije tj. isterali iz Italije. Ni mnogobrojni uzvici igrača da se tu udara, ni jako samoinicijativno udaranje pojedinaca nije pomoglo da vlast promeni mišljenje i odluči se da istera Čile pre nego što krenemo na Španiju. Dakle, Čile je pobedio zahvaljujući minimalnom CO i tako došao u priliku da odmah nakon našeg NE na Španiju predloži nas za NE i tako nas napadne s leđa! Kreće panika i bežanje, stvari nisu ispale onako kako smo se nadali (da ćemo da igramo 1v1 sa Španijom). Vraćamo italijansku regiju Molise kako bismo zaustavili eventualni prodor Čilea na Balkan:



Oslobodilački rat prolazi relativno lagano te smo se mi strateški obezbedili, bar do momenta kad se Italijanima oslobodi NE zakon pa da nas njihovim izglasavanjem nateraju da ponovo dođemo na granicu sa Čileom. To može da se desi već za 4 dana.
Zatim ide napad na Španiju i regiju Balearska ostrva. Ovu bitku dobijamo uz zastrašujuće velike troškove - potrošili smo preko milion dinara na CO! To je više nego što su Španci potrošili jer tokom dobrog dela bitke oni uopšte nisu držali CO dok mi jesmo sve vreme i uvek smo se trudili da naš CO bude bar 5 rsd veći od španskog. Zašto je ovo zastrašujuće? Pa zato što je ovo bitka treće kategorije, bitka koju i da smo izgubili ne bi se ništa strašno desilo jer smo već odsečeni od Španaca gubitkom Sicilije tako da oni ne mogu da se probiju do Balkana. Čemu onda toliki trošak, čemu to moranje da se pobedi po svaku cenu? Koji je to toliko veliki strateški značaj ove regije i uopšte rata sa Španijom da se u vreme misija kada se igrači inače ispucavaju mnogo više nego što je to uobičajeno, stavlja konstantan CO i to vrlo visok CO? Mislite da saveznici ne bi pucali za 10 rsd po milionu? Pa bi jer drugih važnih borbi praktično nije ni bilo u eSvetu u to vreme a negde moraju da pucaju da bi nadbijali za ovaj turnir. Ako ste već rešili da Srbija vodi rat u kome mora da pobedi po svaku cenu, što onda niste pokrenli AS na Tursku ili Indoneziju? Mislite da u AS bici ne bismo pobedili sa onoliko potrošenih para na CO? Možda i ne bismo (zavisilo bi i od protivnika) ali toliki novac se troši za bitke prve kategorije, a ne za potpuno strateški beznačajne bitke (treća kategorija) kao što je ova protiv Španije. Napad na Španiju je trebalo da bude (ja sam ga bar tako shvatio) jedna opuštena bitka gde ćemo pustiti ljude da se ispucavaju pa ako nešto uradimo uradimo. Ako ne, nikom ništa. BEZ troškova.

Sve to nije bilo dovoljno nego danas nakon solidnih 14 poena osvojenih u bici protiv Čilea preko noći gde imamo priliku da pobedom preuzmemo inicijativu i dobijemo novu šansu za isterivanje dotičnih iz Marche preko RW-a (gde je sad determinacija već 1.21!) mi odustajemo i odlučujemo se da nam je albanski RW prioritet! Umesto da oberučke prihvatimo ovu novu šansu i ono para što je ostalo na NBS uložimo u pokušaj da završimo sa Čileom već jednom, mi se igramo sa starim mušterijama Albancima gde je koeficijent već 1.06 i za dva-tri dana biće 1.1 sa daljim trendom rasta. Ne kažem da bismo pobedili Čile ali ako bismo uspeli, ta pobeda bi značila mnogo više nego eventualna protiv Albanije gde su takođe stavljani visoki CO sa naše strane od 20 rsd i sl. RW bismo od Albanaca izgubili ako ne danas, a ono za par dana sigurno. Čileance smo bar mogli da istrošimo koliko je to moguće, a mit je da su oni nepobedivi - setite se da su pre samo dve nedelje imali strašno skup vazdušni udar na Peru gde su bacili silne novce na CO i mnogo tenkovali pa opet ništa nisu uspeli da urade.

Postavlja se logično pitanje - čemu sve ovo? Nije u redu da gotovo svako ko dođe na vlast igra po principu:,,Sve da bude sjajno dok sam ja tu ma koliko da košta, a posle mene potop.'' Kog mi sad ozbiljnog protivnika možemo napasti nakon ovolikih troškova na ne tako jakim Špancima? Sad će da ide opet period od 10 dana stagnacije dok se ne povrate pare i tako u krug. A ništa ne dobismo ratom sa Španijom osim troškova (govorim o državi, a oni koji su se ispucavali za visok CO su itekako napunili džepove) - ni nove bonuse, ni rudnik, ništa... I šta sa Čileom koji će se nakon što je skoro izbačen iz Italije sad opet raširiti po istoj i smetati nam i u budućim ratovima? Da ne pričam da vrlo lako mogu posle nas krenuti da brišu Slovence koji ispadaju kolateralna šteta po ko zna koji put. Milion rsd iz bitke protiv Španije verovatno bi bio dovoljan da se otarasimo Čilea da su te pare sačuvane. Posle toga bismo mogli igrati na miru 1v1 sa Španijom pa kom obojci, kom opanci.

Ono što cilj Srbije treba da bude jeste da se bitke što više razvuku jer mi smo ti koji imamo ubedljivo najveću zaradu od poreza u ovoj igri, a ne da igramo kao Kinezi ili Čileanci koji igraju za kratke bitke u kojima, bilo njihov ogroman štek para (Kina) bilo upravo legla plata njihovim najbogatijim igračima (Čile), donosi odlučujuću prednost jer je CO njihovo najjače oružje a to je šok oružje, nikako nešto što je upotrebljivo u dugim gerilskim ratovima. Oni nisu sposobni da vode dugotrajne i iscrpljujuće ratove jer im ingame mehanizmi em ne dozvoljavaju brzu obnovu šteka državnih para kao nama em nemaju toliki broj igrača da konstantno udaraju svaki dan kao što imamo mi. Kinezi npr. dnevno obrnu od poreza samo 30.000 cc. To je jedva petina onoga što eSrbija dnevno zaradi. O tome pričam. Nama odgovara da od bitke do bitke prođe dosta vremena i da bitaka (kad započnemo rat) ima puno a ne da se pobednik odluči u jednoj ili dve borbe. Manjim državama poput Kine i Čilea koje jesu bogate ali mnogo slabije obrću pare upravo takva taktika dugotrajnih borbi NE odgovara. Naravno, sve to NEĆE važiti za njih ako protivnik ne pruža nikakav otpor kao mi sad - u tom slučaju rat što se njih tiče može da traje i doveka...

Mnogo se raspisah i izvinjavam se unapred zbog toga ali mislim da kraće nije moglo, nažalost... Možda se nekima ovaj poslednji 3. deo o greškama eSrbije neće svideti ali moje pravo je da kažem svoje mišljenje pa vi kako hoćete to shvatite. Ako nisam u pravu, demantujte me i objasnite zašto je sve ovo što smo radili u poslednja tri dana zapravo bolja strategija nego što ja mislim da jeste. Sve najbolje do nekog sledećeg čitanja o7

EDIT: Vidim da je u međuvremenu izašao novi članak predsednice gde su neke stvari vezano za ratove eSrbije prethodnih dana objašnjene pa je poželjno i to pročitati.