Join the new world

EDIT: Sledeće, a ujedno i poslednje, reizdanje članaka svoje bivše kože posvećujem svim svojim ePrijateljima, svima onima koji su mi pomogli u životu, sa kojima sam se zabavio što putem erepa, četa, što i uživo. Nadam se novom viđanju u skorije vreme! 🙂



Pozdrav svima. Dugo sam se spremao za ovaj korak. Previše dugo sam skupljao snage kako bi se usudio da napišem članak tj seriju članaka koja će otkriti neke od najvećih i najzanimljivih tajni eSrbije i eRepublika, kao i nekada najjače jedinice po snazi. Možda će se na kraju ispostaviti da sam i previše dugo čekao na ovakav korak, jer sam podosta stvari i zaboravio, ali trudiću se da nađem sve moguće fajlove, sva moguća dokumenta kako bi vam omogućio da u potpunosti saznate ko su zapravo bili CondorSi.

---

Ko sam zapravo ja?

Dok sam pisao ovaj podnaslov setih se čuvenog istoimenog filma u kojem glavnu ulogu glumi Čeki Čen(Jackie Chan) koja veoma podseća na moju eHistoriju. Pre svega da kažem nešto o sebi iz RL. Mnogi u ovoj igrici me poznaju kao OmarLittla koji se preziva Mijatović, koji je 86. Godište(kasnije tokom teksta ili nekom od narednih članaka ćete shvatiti zašto je ovo urađeno i kad je urađeno i iz kog razloga). Nego, da ja nastavim dalje.. To ustvari i jeste delimična istina, moje prezime je Mijatović, dok mi ime glasi Bojan. Tako da kad sve saberete dobijate jednu personu koja se davnog 4. Septembra 1993. godine rodila u Hrgama, opština Zavidovići u Bosni i Hercegovini. Možda to i ne bi bio nešto previše zanimljiv datum ako se ne uzme u obzir da je tad već uveliko počeo rat na prostoru Bosne i Hercegovine i da sam ja rođen ni manje ni više nego u školi, gde je bila napravljena vojna bolnica u vreme rata. Ne znam što sam vam ovo uopšte i rekao, ali eto, tako sleduje, bar kod mene. Vi ste sad već uveliko deo moje porodice, jedna mala skupina ludaka koju svaki dan virtuelno srećem, i koje iako ne poznajem znače mi mnogo više nego ljudi iz RL-a. Šta dalje reći o mom RL životu.. Možda to da sam sa nepunih 2 godine došao u Srbiju i to kad mi se matori opametio i rekao: „Jebeš ti ovaj rat gde korist imaju samo stranci, idemo mi da tražimo sebi miran dom.“ Tako je i bilo. Došao sam u Sombor kod babatetke i tu počeo da gradim život, kojeg i danas poznajem. Osnovnu školu završih kao odličan i primeran učenik. Upisah srednju ekonomsku iz jednog prostog razloga, nalazi se 150m od moje kuće. Tu provedoh 4 nezboravne godine, od kojih je najluđa bila poslednje, maturantska. I malo po malo dolazimo do današnjice. Uspešno sam u julu upisao Tehnološki fakultet u Novom Sadu, smer Naftno-petrohemijsko inženjerstvo. Za nekih po meseca se selim u NS i tamo sa najboljim drugom nastavljam svoj Život, u jednosobnom stanu ili pak u domu, ako ga dobijem. Da ne davim više, evo vam moj fb nalog pa me slobodno dodajte http://www.facebook.com/bojan.93 .

---

Eh sad, dosta je bilo i o tom famoznom RL životu, da se ja lagano okrenem na ono interesantnije, eRepublik life. U svom eživotu imao sam 3 erepublik nalog. Prvi put sam ovu zarazu od igrice počeo igrati još 29. decembra 2008. Godine. I to veoma neuspešno pod imenom Bojan_93 , usled nepoznavanja mehanizama igre i činjenice da na mapi postoji samo Hrvatska i da moj engleski u to vreme i nije bio nešto bajan, ubrzo me sama igrica zamara i ja prestajem da je igram, u potpunosti. Kasnije ću se puno puta zbog toga pokajati, jer da sam nastavio igrati ko zna šta bi sve postigao i sa njim..
Moj drugi nalog, pod imenom korze, počeo sam igrati 14. juna 2009. godine. I to pošto mi je admin neke grupe na facebooku poslala da je eSrbija napadnuta i da joj treba pomoć. Ubrzo se i registrujem, a po preporuci tadašnjih jedinih ekolega sa kojima sam komunicirao preko skype, selim iz tada uništene eSrbije u eIndoneziju, koja je bila velesila, što ekonomski, što vojno. Tada sam po prvi put dobio kartu za selidbu, i to besplatno! Neverovatan osećaj, moram priznati. Veliki pozdrav za tu staru ekipu koju su predvodili stari igrači Travi*n rs3 servera Mijatovic86, i svih ostalih iz udruženja Serbian Import Export. Iz meni, sad već, zaboravljenih razloga prekidam da budem deo tog udruženja i počinjem samostano da vodim svoj eŽivot. Tu sam tek shvatio potpunu poentu eRepublika, pre svega sa ekonomske strane, pošto me je kao učenika Srednje ekonomske škole to najviše i zanimalo. Posle mesec, dva u eSrbiji odlazim u eRusiju gde je tada bila najveća plata I trbuhom za kruhom, kao RL gastabajteri, zarađivao sam blizu jednog golda. Tad je za mene to bilo neverovatno. Prvih 5 golda koje sam sačuvao sam uložio u organizaciju koja se zvala eSombor. Lagano je vreme prolazilo, a moji goldi na organizaciji su se sve više I više skupljali, kupovao sam firme uglavnom grain, I to kupim q1, podignem na q2, vidim da nema zarade, prodam je I počnem da se bavim mešetarenjem na MM, kad vidim da tu nema nikakve love, jer je neiskustvo prevladavalo(eh da mi je današnja ePamet..), vratim se opet na grain firme. I tako par puta u krug dok nisam odlučio da ću samo čuvati lovu sa strane dok ne skupim 90g I kupim q3 grain fabriku u ni manje ni više nego u Vojvodini! Došao je I taj dan, kupio sam q3 grain fabriku I počeo prodavati, od nadajuće zarade nije bilo ništa, jedva sam uspevao da održim zaradu u plusu .. Jedini izlaz mi je bila kupovina licence, u tadašnje vreme ste morali pomno pratiti gde ćete kupiti licencu I baš tad, u tom trenutku mi se ne znam ni ja kako ni odakle pojavi eMiksiko. Kupim licencu za eMeksiko I da ne verujete zarađivao sam duplo više od zarade u Srbiji, naravno to je posledica malog broja ponude graina u toj državi. Pametno sam to koristio I u ne toliko teškom periodu skupio sam dodatni kapital, sledeća fabrika koju sam hteo otvoriti je bila naravno manu fabrika, I to ona najvažnija za nas eSrbe, oružara! Uočih veoma povoljnu kompaniju u Italiji I kupih je po iznenađujuće maloj ceni.. Taman što sam počeo da se uhodavam dogodi mi se nešto čemu se uopšte nisam nadao, dobih ban na organizaciju. Veoma iznenađen počeh da se žalim adminu, pišem apel, ali toliko neiskusno da isti nije verovatno ni pročitan. Odgovoreno mi je da je ili na organizaciji bilo prljavog golda, ili je kompanija koju sam kupio stvorena na nelegalan način. Ovo prvo sam ispočetka odmah odbacio I bilo mi logično ovo drugo, žalih se, ali nikakvog uspeha nije bilo. Kasnije se tek setih, da sam u vreme 2. povratka u igricu I posle osnivanja orga odlazio na onaj gore spomenuti Bojan_93 nalog I sa njega prebacio 5g na eSombor. Kada sam ukucao ime Bojan_93 u search imao sam šta I da vidim, na nalogu Bojan_93 stoji “Permanent Banned” I sve mi je bilo jasno. Hvaleći boga što nalog korze nije imao nikakve veze sa tim. Nije mi bilo druge nego da nastavim svoj tad već istrošeni eživot. Tada, onako novčano eprazan odlazim u jednu od najdivnijih jedinica eRepublika, Tigrove! U toj jedinici je vladala tolika disciplina da je to bilo za nepoverovati, svaki dan je popunjavan upitnik, svaki put si morao gledati naređenja, stalno ih obilaziti, jednostavno jedinica za poželeti. U Tigrovima sam bio veliki deo svog života, kasnije sam kroz razgovor na OmarLittlu nalogu video da se još uvek sećaju mene istog, iako osim mene I još par ljudi iz eRepublika niko za to nije znao. I tako sam u Tigrovima bio sve do njihovog rapuštanja, sve do pojave borisa sajkasa kao MoD-a koji je hteo izvršiti neke velike promene unutar same jedinice, koje se nikom od članova jedinice nisu svidele I svi zajedno, kao jedan istupamo iz VeS-a. Tu je ponuđena prilika da ljudi iz tadašnjih Tigrova pređu u novonastalu jedinicu FRONT ili da krenu svojim putem, ja sam iz meni opet nepoznatog razloga nastavio da igram sam. Vratih se opet u onaj svoj samostalni eŽivot u kojem sam bio I pre ulaska u Tigrove. Počeh opet sve iznova, opet da skupljam golde kako bi otvorio bilo kakvu kompaniju. I tu otvorih svoj 2. org S&S Organization, po uzoru na S&S Company, RL firmu iz Subotice. Tu upoznajem gid1, čoveka koji će mi kasnije nebrojeno puno puta pomoći u igrici i zbog toga mu se od sveg srca zahvaljujem! I lagano u priči sa njim odlučim da pristupim Guardian Angelsima, čiji je i on bio član.

---

Uporedno sa tim skupljao sam lagano pare od medalja. Posle nekog vremena otvoram novu q3 pekaru I tu počinjem opet da se mučim sa zaradom. Večiti problem sa manu firmama je bio taj da nemaš gde izvoziti proizvode, svaka država ima svoje manu firme, pogotovu nižeg kvaliteta. U tako očajnoj situaciji nije mi preostalo ništa drugo nego da uz pomoć drugih igrača osnujem “Uniju Pekara” koja je imala svoj zvanični chat I svoj zvanični dokumenat. Politika unije se u više navrataja menjala, prvo smo bili za to das vi držimo istu cenu, ali uvek se pojavljivao neko ko nije hteo da bude u uniji pa spusti cenu za 0.01 rsd manju, proda sve svoje proizvode, a mi gledamo sa strane.. Tada dolazimo do ideje da bez obzira na sve idemo logikom, bolje da prodam ja iz Unije, nego on koji nije, tako da je glavni zadatak “Dežurnog Pekara” bio taj da je njegova ponuda q3 hleba uvek prva na marketu.. Brojali smo 17 članova, sa 18 q3 pekara. Kako je vreme prolazilo polagano smo ulazili u štos. Uvek je neko od nas diktirao cenu.. Od svih ljudi koji su dolazili na kanal razlikovalo se nas par, tačnije nas trojica, koji smo stalno bili tu i kad prodajemo i kad ne prodajemo, bukvalno smo mi bili ti koji sve organizuju, predlažu, kontrolišu. Vremenom smo se toliko spojili da smo napravili i poseban kanal, tajni, na kom smo osmišljavali kako i šta dalje. Na tom našem tajnom kanalu je stvoreno ono što će se mesecima kasnije pričati, stvorena je ideja o stvaranju najjače jedinice, o stvaranju tenkovske brigade. Imena druge dvojice sa tog tajnog kanala su bili Zoran i Predrag. Zoran(Zoki) je živeo u Požarevcu, dok je Predrag(Pedja) bio iz Beograda. Kako smo se sastajali na tajnom IRC kanalu vremenom nam je dosadio ceo taj koncept i odlučili smo se da pređemo na skype. Prilikom prelaska na Skype pravimo zajedničku grupu, tu ispočetka slede višesatna konverzacije, a posle nekog vremena prelazimo i na Skype razgovore, sve radi što bolje saradnje. Razgovori nikada nisu trajali kraće od 2 sata, a znalo se desiti i da po ceo dan provedemo za kompjuterom i to do duboko u noć, mada to je pre bilo sasvim normalno za eRepublik, sad nažalost više nije! Kako smo komunicirali bukvalno stalno stekli smo i neverovatno međusobno poverenje i poštovanje, odlučujemo da nema nikakve šanse da uspemo kao individualni igrači i privrednici i odlučujemo da prodamo 2q3 pekare, sav gold prebacimo na jedan org i otvorimo q5, pre svega zbog mogućnosti 1DW. Za otvaranje q5 pekare nam je falilo još 100g i Zoki(kasnije igrač koji je upravljao Ano profilom) kaže da se ne brinemo, on će nam nabaviti 100g. Nije prošlo po sata 100g se prebacuje na taj naš zajednički org. Kad smo ga pitali odakle je nabavio, rekao je da se ne brinemo. Iako ih je platio 20rsd po goldu, kaže da su od poverljivog čoveka i da nemamo razloga da se brinemo. To je ustvari i bila stvar koja će nas dugo vremena kasnije veoma puno opeći, stvar zbog koje će u jednom trenutku sve što smo stvorili potonuti za sekundu, ali o tome kasnije. Kako smo stvorili q5 pekaru i kako smo dogurali do najelitnijeg tržište, uz prisustvo veliko broja igrača i bez ograničenja po broju igrača po firmi počeli smo da pravimo dar-mar po srpskom Job marketu. Bilo je nas 3, od jutra do večeri smo vrtili 1DW. Uvek je bio jedan prisutan, uvek je jedan bio koji je upravljao firmama, i konstantno vrteo. Ni sam ne znam koliko golda je dnevno zarađivano na toj samo jednoj q5 firmi. Dvadeset, trideset golda, sve zavisi od dana i konkurencije. Prodati hleb nam nikad nije problem. Uvek se našla neka jedinice, stranac, u najgorem slučaju smo izbacivali sve na market i prodavali direktno.

---

Kako je vreme prolazilo postavljalo se pitanje šta dalje? Kako zadovoljiti žeć koja sa vremena na vreme nastaje kod čovek. U tim nekim trenutcima Zoki predlaže nešto što do tada nije viđeno, nešto zbog čega će mnogi ljudi kasnije da nas smatraju suludim, smešnim, ali koji će videti da je sve to ipak moguće, predlaže da stvorimo najjaču jedinicu koju je eRepublik ikad video. Jedinicu u kojoj će biti sve sami tenkovi, koja će udarati gde mi kažemo, koja će udarati za onog ko ima golde/sredstva. Jedinica koja će moći da napravi MILION dmg u v1 verziji ove igrice. Naravno mi kao osnivači bi morali isto da imamo jake naloge, a pošto ih u početku nismo imali nije nam bilo ništa drugo nego da kupimo iste. Tad je kupovina naloga još bila dopuštena, tj nije bila zabranjena. Ja sam isprva bio ograđen od te ideje, jer sam učenik srednje škole, nit sam ja imao novca da kupim neki jak igrač, nit sam imao neku želju ka tome. Zoki i Pedja su rekli: "Mali(kako su me tad zvali), nemoj ništa da se brineš. Mi smo ti koji će ti kupiti nalog". Tako je kasnije i bilo, ali idemo redom..

Prvi problem koji nam je predstavljao pri stvaranju gorepomenute jedinice je taj što nismo imali dovoljno kapitala. Taj što smo imali samo jednu q5 pekaru i određenu sumu golda, ali sve zajedno to nije bilo dovoljno. Dolazimo do ideje koja je tad već postojala, kojom su se bavili neki ljudi, kojom su se mnogi ljudi posle nas bavili, i kojom se i dan danas neki ljudi bave. Odlučili smo da pravimo multi golde. Zoki, koji je onomad kupio 100g nam je napokon otrkio da je iste kupio od jednog igrača, koji je i danas aktivan. Neću mu otkrivati ime, nije u redu da mu kaljam ime.. Mada mnogi znaju da se time bavio.

Sistem je bio sledeći:
1. Zoki je nabavio mail klijent koji nudi mail adrese koje traju čitavih 5 minuta.
2. Zoki sa tim adresama pravi erepublik naloge povezano sa refferalom drugog isto multi naloga. Sav gold preko MM ponuda(koje Djape postavlja) prebacuju na treći nalog. I tako sve u krug. Fazon je bio da je Zoki posle svakog pravljenja naloga resetovao IP, čistio browser history i isto to radio preko CCleaner. Proveren način, tako je rekao. Djape kao što sam i rekao je postavljao ponude i sve to taložio na drugi nalog.
3. Moj zadatak je bio da postavljam sa glavnog orga(gde je ona q5 firma) ponude koje je pronalazio Djape i tako sav taj gold da se 2 puta opere, naime to je bilo dovoljno da se tadašnji eRepublik engine zbuni. Pored svega toga ja sam jedini ostao da upravljam onom q5 kompanijom i da na legalan način, koliko je to moguće, uveličavam bogastvo.

---

Vremenom je ovim načinom stvarana sve veća i veća svota novca. U jednom trenutku smo toliko imali da smo odlučili da je vreme za kupovinu prvog naloga. Za 1000 i nešto tadašnjih golda Zoki kupuje Ano od originalnog vlasnika, koji ga je odveo u Rusiju, u počinje da upravlja sa njime. Stvar koju niko od nas 3 nije znao je ta da je Ano imao i moderatorske funkcije, ali to kao što rekoh, nit smo znali, nit smo znali kako upravljati time. Kasnije smo tek saznali, kad je Ano dobio bananu. Posle kupovine Ano, dobijemo novu ponudu od prijašnjeg vlasnika mog trenutnog naloga OmarLittle. Čovek je tražio RL keš, nije hteo ni da čuje o virtuelnim goldima, jer je verovatno i znao čime se bavimo. Tražio je 50e koje je i dobio, i to 30e od Zokija i 20e od Pedje. Rekli su: "OK mali, dosta si upravljao tim starim nalogom(korze), ostavi ga i ne upravljaj više njime, od danas ti je jedini zadatak i jedina obaveza da upravljaš sa OmarLittle." Ja veoma iznenađen, u neverici da su mi ljudi koji me preko interneta poznaju, uzimam Omara i počinjem lagano ali sigurno da upravljam sa njime. Toliko su me počeli pošteđivati svih aktivnosti, da su mi zabranili bilo kakvo bavljenje fake goldima, jer su videli i u mom ponašanju, i sreći da bi ovoliko jak nalog previše znači i da bi bilo prava tuga da isti bude ubačen u bilo kakve probleme.

Kako je vreme prolazilo tako je došao i period stvaranja same jedinice. Za ime jedinice ja lično nisam odgovoran, Pedja i Zoki su se o istom dogovorili dok sam ja bio u školi i nazvali su nas CondorS. Zašto? Stvarno ne znam. Ali to je ime koje je tad stvoreno i tako zauvek ostalo. Prvi avatar nam je bio:



Jedinica je funkcionisala na sledeći način: Zoran(ano) je bio vođa jedinice; Pedja(nije imao nalog u to vreme) je bio čovek zadužen za spoljne odnose jedinice, potražnje gde da tučemo, reklama i slično; Ja, kao učenik Srednje ekonomske škole, i kao dečko koji je bio opsednut ekonomijom sam dobio ulogu da se bavim upravo tim, finansijama same jedinice, ali pošto je u tadašnje vreme vladalo pravilo da ako si mlad istovremeno ne možeš biti iskusan i pametan onda smo odlučili da meni dodamo par godina, i da ja budem onaj Mijatović koga svi vi poznajete koji je 86. godište.
Prvi i osnovni problem jedinice je bio kako pozvati jake tenkove da dođu kod nas u jedinicu? Šta im to ponuditi da ih privučemo. Odgovor je bio veoma lak i jednostavan. Plaćaćemo im Napoleona, koji je iznosio 1.8g, ali smo im mi iz principa davali 2g. To sama jedinica nije mogla ostvariti, tako da smo prilikom osnivanja morali dokupiti određena novčana sredstva, koja je Zoki opet nabavio od onog čoveka, koji je i danas aktivan, valjda će se pronaći u ovim rečima, valjda će čitati ovaj članak. U tom vremenu javno i otvoreno pišemo o jedinici, izdajemo i prvi članak http://www.erepublik.com/en/article/najjaca-jedinica-esveta-1358605/1/20 . Koji nailazi na velike kritike i nepoverenje od strane tadašnjih igrača, iako smo mi svi iskreno imali najbolju nameru. Pomoći pre svega eSrbiji i njenim saveznicima. Ali ljubomora je čudo.. Kao što piše u članku postajale su 2 brigade, prva brigada sa tadašnjim str preko 35, koja je dobijala 2g dnevno, i druga brigada sa tadašnjim str preko 25, koja je dobijala 1.5g dnevno. Zbog ove situacije, i zbog činjenice da smo brzo skupili dosta igrača morali smo bukvalno konstantno vrteti 1DW. Zbog te činjenice u upravne organe jedinice primamo i Bokee88, FreeLancera i eLveona. Imali smo 3 organizacije na kojima su bile 3 firme, q5 food, q5 weapon i nisam stvarno siguran šta je bilo na trećem orgu. Pored ovih 3 osnovnih imali smo da li 10 ili 12 orgova za skladište. U to vreme, onako potpuno istrošeni i usled velikih poteškoća da dnevno skupimo golde za 20 vojnika(20+15=35g) Zoki odlučuje da opet poseti starog prijatelja i da od njega kupi 200g. Odlučuje da iste donira na svoj nalog, kako momci koji su ušli u upravne organe jedinice ne bi šta posumnjali. To je bila i Zokijeva najveća greška.. Golde je kupio, isti su donirani na njegov nalog, ali je on tu počeo da zavrće, kaže neće da plati liku, nema načina da ga ovaj izda. Ceo taj događaj se odvijao uživo na skype, kao sad se sećam. Prekucavaju se njih dvojica preko IRC, samo odjednom zvoni Zokijev mobilni, javlja se on kad taj lik na telefonu, kaže Zokiju: "Ili uplati dogovorenu sumu, ili za 5 minuta gledaj kako ti svi orgovi odlaze u propast", dok će Zoki na to: "Ma opušteno, ne možeš mi ništa." Ma nije prošlo 5 minuta događa se scenario koji je dečko i rekao na telefon, sve i jedan org je pocrveneo, dobio trajnu zabranu, ali pored svih tih orgova, sa svim tim oružjem, firmama, štekom, otišao je i zokijev nalog Ano, samo zato što je bio previše umešan u celu tu priču. Tu Zoki puca, govori kako će se osvetiti tom liku, iako nije.. Kako se tu ništa ne završava, da će se vratiti, ali polako ali sigurno je gubio volju za igrom. Pedja, koji na kraju nije ni dobio nalog je isto rekao, nema više živaca za sve ovo, nema više vremena, tako da se i jedan i drugi za par dana povlače i ostavljaju me samog u ovom eLudilu, ako ga tako mogu nazvati. Svi tenkovi koji su bili kod nas u jedinici kada su videli šta se dogodilo pokrili su se ušima i otišli, ostali su samo oni najverniji. Ti igrači su bili:

OmarLittle
Bokee88
ZeRo_CooL
Freeelancer
asciper
Phaidrosz
Hostilian
zareZMAJ
Ludi Sesirdzija
zigazaga(manje od 35 str 😛)
Noria
Pered
Gordius
Dejan J.

Isti su na molbu da pomognu novčano jedinici dali sve od sebe, većina njih je dala oko 20g u proseku, ali bilo je par njih koji su se isticali. Bokee88 je bezuslovno dao q5 pekaru na korišćenje jedinici, isto je uradio i FreeeLancer sa svojom pekarom, obe su bile u Srbiji, dok je zigazaga jedinici predao svoju q5 fabriku oružja u Brazilu, gde je privreda bila veoma jaka. Pomoć je ponudio i Dejan J. sa svojom q5 fabrikom za kuće, ispočetka je nismo uzeli, ali kasnije smo i nju koristili. Ovim potezom je stvorena jedna zdrava zajednica od prethodne nezdrave gde su svi gledali onih 2g, nikog nije zanimala ni ko drži jedinicu, ni kako je nastala, niti šta joj je cilj. Ovim potezom CondorS jedinica se digla iz pepela i počela je opet da se vraća tamo gde joj je i mesto, ka vrhu. Među najjačim i najboljim jedinicama eSveta.

Ovo sve bi bilo odlično da nije usledilo nešto što ne samo da je poremetilo našu jedinicu, nego je poremetilo ceo eRepublik. To je nova verzija igrice, čuvena v2. Prilikom prelaska veći deo naše jedinice prestaje da igra, par nas što je ostalo počelo je da se muči sa upravljanjem, izgubila se čar igrice i mi lagano postajemo sve manje aktivni. Tu ja odlazim u Bosnu kod svoje rodbine i to ni manje ni više nego na mesec i po dana, tu potpuno prestajem da igram. Momci koji su ostali preseljavaju se na skype i tamo u grupi nastavljaju konverzaciju. Kada sam se ja vratio imali smo jedinicu koja uopšte nije funkcionisala, bukvalno smo postali društvo, a ne jedinica. Svi su radili gde su hteli, imali smo tih par firmica, a ni njih niko nije vodio. Pancevka nam se takođe pridružuje i osvaja svoju prvu BH medalju, i to pod avatarom CondorS! Posle nekog vremena odlučili smo da zigi vratimo njegovu q5 weps firmu, onu od Freeelancera smo izgubili kad je onaj Poljak početkom v2 hakovao dosta ljudi tako da je ostala q5 food od Bokija i q5 house od Dejana. Dejan je takođe prestao igrati. tako da smo Bokela i ja se sami zanimali sa ove dve fabrike. Koliko i kad smo mogli smo vodili, ali veoma bezuspešno. Tu i Bokela prestaje da igra, potpuno. Ostaje samo na skype, za eRepublik uopšte neće da čuje. U takvoj očajnoj situaciji Phaidrosz i ja odlučimo da se oprobamo u nekoj drugoj jedinici. Ulazimo u JURIŠNIKE i sa njima provodimo divnih mesec i po dana. (Vrući smo, znamo to!) Kad smo posle nekog vremena na skype odlučili da opet uradimo nešto kao jedinica bilo je to da uđemo u tadašnji FRONT i to na nagovaranje Kible. Moja malenkost, zigazaga, asciper, mat4c i MaliodPaIube, a posle nedelju dve i king kamran. Mali od Palube je kasnije promenio ime, ali nikad ga nisam zapamtio. Nešto potpuno čudno. U FRONTu se i dalje nalazimo nas 2, večita kralja, od kojih sam ja daleko veći, ali dobro to sad nije bitno. Zigazege i ja. On je kao neki proslavljeni ePolitičar, a ja volim da ne budem ništa 😃

---

Nadam se da sam ovim člankom uspeo da kažem kakvu, takvu istoriju. Iskreno veliki deo iste sam i ja zaboravio i zbog toga mi je jako žao. Nadam se da ćete razumeti sve moje poteze i zašto je sve ispalo na način kako je ispalo. Da više neću biti smatran običnim "seljakom" koji je izdvojio malo keša i sad se pravi važan da ima jak nalog, a isti je kupio i uopšte se za njega nije mučio. Najviše mi je žao što sam svo ovo vreme morao da se skrivam pod lažnom osobom, isto sam radio zbog nekih većih ciljeva, zbog dobrobiti jedinice, a kasnije mi je postajalo sve teže i teže da se zapravo otkrijem. Da kažem ko sam zaista ja. Ovim člankom sam hteo sve to da prekinem, da se potpuno pokažem. Da opušteno mogu doći na bilo koji skup, da me niko neće gledati podmuklo ili sa strane. Da jednostavno budem prihvaćen od strane vas takakv kakav jesam. Veliko hvala svim ljudima koji su mi do sada pomogli u igrici, pre svega Zokiju i Pedji, bez kojih ne bi bio ovde gde sam sad, zatim gidu, zigiju, sjajnoj ekipi iz TIgrova, kasnije FRONT-a, nezaboravnom Bokiju(Bokee8😎 i Freeelanceru, Dejanu (Dejan J.), celoj ekipi iz GA(nisam vas zaboravio, ne!), kvakva koji mi je više puta od sveg srca pomogao i sa kojim se nadam da ću imati uspešno druženje od narednog meseca, kad se preselim za NS, zatim celoj ekipi iz JURIŠNIKA koji su nas primili kao da smo njihovi članovi od početka, i koji će nas uvek dočekati ako poželimo da kod njih dođemo, celoj ekipi sa Tajlanda koje nigde nisam spomenuo, ali su mi isto jako dragi i svima vama ostalima koji ste posle čitanja ovog članka i dalje uz mene, koji me poštujete, cenite i koji me smatrate jednim od VAS!

Poslednji avatar CondorS jedinice, a i jedno od najvećih remek dela:


Napravio AZTE te mu se ovom prilikom još jednom zahvaljujem! 🙂

Molim vas za jedan SHOUT, ako moze 🙂



Hvala vam na čitanju,


OmarLittle,
vaš ponosni prijatelj