...sav naduja se.

Day 2,457, 06:28 • Published in Serbia Serbia • by Kapetan Uks

...ili "Zašto je se Robin utepaja?!

Ne, brale, nisam ja to pročitao na fezbuku k'o ostali. Ja sam ti lepo bio budan da odgledam vest na jutarnjem programu - celu noć ti nisam tren'o. Osetila duša da će takav jedan čovek da mre, pa ne da oku da se sklopi! Eto, šta ti je živ čo'ek...

Kažu: pun mesec, ne moš' se skrasit u postelji; a ja se sve nešto pitam, da nije taj mesec kriv i za Robintče što e zaginav od svoje ruke? Dal' je moguće da je isti taj, prozorljivi, što je u meni podig'o plimu nesanice, sjao negde tamo nad onom njinom Amerikom; dal' je tako i u Robina podig'o plimu samoubistva?


klikni na sliku za detaljniji opis...

A opet, kažu da je bio cilega života depresivan, da je pio alkohola i droge i da je bliži bio smrti nego Hju Hefner snošaju... Kakoj to biva?

Gledao sam 'nomad onaj film gde se met'o u ženske 'aljine. Dal' je od toga načisto poremetio, pitam se? Rek'o mi je jednom jedan vrač da to živ čovek teško mož da izdrži, a i ja se mislim: "Kako bre, brale, muško si, a u ženske 'aljine?! Pa to mozak mora nešto da prezupči, da - što kažu naši - spoji na nulu. Ne mož čovek tako da se preodeva u tuđe perje i da ostane sam sa sobom na broju..."


ne znam dal' je ovo on, al' mene to sve liči...

Il' je možda od onda kad je bio u rat, onaj kad su šljemali Ameri one neke Kineze, štalimugadođe. Znao sam ja jednog čoveka što je isto tako bio, slali ga da se bije - popizdela mu glava skroz, ne dao Bog ni najgorem! A opet, jes' rat pakao, al' i život je, brale, pakao - znam ih i takve koji su se zdravi vratili iz rata, a znam i koji su tako, iz čista mira, prezupčili. Dal' je ili nije, ne mogu da tvrdim...




I ima toga još što sam vid'o da je radio taj mučeni Robine. Kažu ljudi, sve je to samo gluma. Pa sunce ti poljubim i mjesec, kažu ljudi da je i život gluma! I da isto tako kad živiš, ti kao da si na onoj pozornici od borovih dasaka, trupkaš, đipaš i kreveljiš se na svet, praviš komendiju... Al' da neko i smrt odglumi, pa još tako dobro, to nisam ni čuo ni vid'o...

Eto, to ti se ja mislim od jutros, i pravo da ti rečem, da nisam onol'ke svoje sa'ranio do sad, zdravo bi mi bilo žao čoveka. Ovako, samo ću da kažem: nek' mu je laka crna zemlja, ka što je i svakom drugom bila.

Celiva vas,
KJU