Join the new world

Поздрав суграђани

Ове године се навршило 140 година од почетка устанка у херцеговини, који је условио велику Источну кризу, у народу познат као Невесињска пушка. Овој, за српски народ, и историју Балкана уопште, веома важну тему сам предвидео два чланка.


У дугој историји Херцеговине, или још прецизније – Старе Херцеговинe, међу бројним устанцима и бунама током векова, издваја се догађај назван Невесињска пушка. Датумски се он најчешће везује за 9. јул 1875. године, када је код Крекова, на брду Гребенцу, на домаку Невесињског Поља дошло до прве веће борбе између српских устаника и турске војске. Невесињска пушка, међутим, има и своје знатно шире историјско значење – она означава почетак једне велике балканске и међународне кризе, тзв. Велике Источне кризе 1875-1878. које представља важну прекретницу у историји српског националног покрета и Југоисточне Европе у целини. Невесиње је било огњиште тога покрета.
Чињеница да се Невесињска пушка десила у срцу Херцеговине у Војводству Светога Саве, није никаква историјска случајност. Када се 1448. године Стефан Вукчић Косача прогласио „херцегом од Светог Саве“, покрајина која је по њему добила име Херцеговина обухватала је простор од Цетине на једној, до иза Милешеве (преко Лима) и до Мораче на другој страни. Стара Херцеговина је током неколико векова пре Карађорђевог устанка била једна од обласних средишта српске државотворне мисли, нарочито од друге половине 16. и током 17. века. Управо на простору Старе Херцеговине рађа се и прва јасније сагледана мисао о обнови српске државе“, захваљујући, поред осталог, манастиру Милешеви и снази култа Светога Саве, обновљеној Пећкој патријаршији (1557), црквеним штампаријама у Горажду и Милешеви у 16. веку, бројним манастирима од Тврдоша и Житомислића до Довоље и Свете Тројице пљеваљске, јакој усменој народној традицији….


Карта Старе Херцеговине

Зато је и Невесињка пушка саставни део те дуге историјске тежње српског народа за ослобођењем и уједињењем у јединствену националну државу. Није увек лако реконструисати како је и зашто дошло до једног таквог догађаја какав је био Невесињски устанак 1875. године. Невесињски крај је пред устанак бројао око 20.000 душа већином православних Срба. Невесињски сељаци били су кметови муслиманских ага и бегова – неспорно је да су социјалне и политичке прилике међу основним узроцима устанка. Ванредним прирезом на десетину после султановог пута по Европи, 1867. десетина је претворена у осмину, десетак се издаје лицитацијом под закуп па закупници често морају да истерају претерано високу закупнину. Сељак је оптерећен и посебним порезом на дуван, вино и ракију, затим баројним другим наметима – земљарином, кућарином, траварином, агнамом на ситну стоку, на свиње, порез на мушке хришћанске главе због ослобађања од војне дужности и многи други, многим врстама кулучења. У меџлисима се судило пристрасно у корист муслимана, ако је хришћанин у праву спор се отеже месецима… Година 1874. у Херцеговини је била неродна, закупци десетине у невесињском крају Станко Перин из Мостара, Форта и Али-бег Реџепашић, уз помоћ власти, сакупљали су порез строго и самовољно. Још веће незадовољство у народу изазвало је купљење десетине у невреме, у јануару 1875.године.
Као и вековима пре тога, манастирске и црквене славе и народна окупљања били су најбоље прилике за договоре о устанку. Устанак су припремале народне старешине, кнезови, заједно са нижим народним свештенством и калуђерима. Тако и Невесењску пушку, према историчару Василу Поповићу покрећу кнезови Јован и Мијајло Гутићи, Продан Рупар, Тривко Радовић, Тривко Бува (Буха), затим Илија Стевановић и Тривко Грубачић и свештеници Петар Радовић, Анто Глоговац и Ристо Гаћиновић. Збор народних старешина невесињског кадилука код цркве у селу Биограду, на Малу Госпојину 1874., донео је одлуку да се са устанком крене на пролеће.


Неке од вођа Невесињске пушке
На слици су: Богдан Зимоњић (горе)
Мића Љубибратић (лево)
Стојан Ковачевић (десно)
Петар-Пеција Петровић (доле)

То је то што се тиче овог чланка, о току устанка и исходу ћу писати у следећем чланку 🙂

Поздрав од вашег Воје и ''Удружења младих новинара еСрбије-на услузи народу''