Join the new world

Снага воље, духа и вере
Постоји крилатица „Руси се не предају!“ Она је настала још у време Првог светског рата, и када се сазнало за разлог њеног настанка – прочула се по читавом свету. А разлог је био следећи: у току одбране невелике тврђаве Осовец у данашњој Белорусији у њу је послат мањи руски гарнизон, да би је бранио, мислило се, највише 48 сати. Али живот пише приче, а оне стварају људску судбину која затим прераста у нешто најјаче на свету – осећање припадности свом народу и осећање дуга према својој отаџбини. Гарнизон у Осовецу, који је требало тврђаву да штити 48 сати, у њој је остао више од 6 месеци – 190 дана!
Немци су против бранилаца тврђаве искористили сва најновија достигнућа у наоружању, укључујући ту и авијацију. На сваког руског заштитника је дошло неколико хиљада бомби и пројектила, који су избацивани из авиона и опаљивани из десетина тешког наоружања, из 17 батерија, укључујући ту и две врло познате „Дебеле Берте“.
Немци су тврђаву бомбардовали дан и ноћ, месец за месецом. Руси су се бранили у тој ураганској ватри и гвожђу до последњег. Било их је јако мало, али су на понуду да се предају увек имали само један одговор. Тада су Немци окренули према тврђави 30 батерија са бојним отровима. На руске позиције је из хиљада балона ударио 12-метарски талас бојног отрова. Руси нису имали ни маске.
Све живо на територији тврђаве је отровано. Поцрнела је и спржила се чак и трава. Дебели отровно-зелени слој хлор-оксида је покрио металне делове оружја и пројектила. Истовремено су Немци почели масовно артиљеријско гађање. Одмах после њега на јуриш руских позиција је кренуло преко 7000 немачких пешадинаца.
Изгледало је да је тврђава осуђена и већ заузета. Густи многобројни немачки ланци су прилазили све ближе и ближе. И у том тренутку се из отровно-зелене хлорне магле на њих обрушио… контранапад! Руских је било нешто мало преко 60. Остаци 13. чете 226. Земљанског пука. На сваког руског војника је долазило преко 100 непријатеља.
Руси су ишли сасвим исправљени. Са бајонетима. Тресући се од кашља, преко крпа којима су им била обмотана лица, пљујући на крваве униформе комадиће својих плућа…
Ти су ратници толико запрепастили противника, да су се Немци, и не покушавајући да ступе у борбу, окренули и потрчали назад. У паници, газећи један преко другог, губећи се. качећи се на сопствене ограде од бодљикаве жице. А тада је по њима из облака отровне магле ударила, рекло би се мртва, руска артиљерија.
Та битка ће у историју ући под називом „напад мртваца“. У њој је неколико десетина полуживих руских бораца натерало у бег 14 противничких батаљона!
Руски браниоци Осовца нису предали тврђаву. Али – она је доцније напуштена. И то – по наређењу команде, када је одбрана изгубила сваки смисао. Непријатељу нису оставили ни један метак, ни један ексер. Све што је остало у тврђави после немачке ватре и бомбардовања руски пионири – инжињерци су дигли у ваздух. Немци су се тек после неколико дана решили да уђу у рушевине…
Руси се нису предавали ни у време Великог отаџбинског рата. Брестска тврђава, Аџимушска подземља, кијевска фудбалска утакмица са смрћу, покрет Отпора у западној Европи, стаљинградски Дом Павлова, фашистичке зидине…
Руси не само да се нису предавали, већ су побеђивали добро наоружане, припремљене и ухрањене есесовце чак и у блоку смрти логора смрти Матхаузен. Размислите мало какав је то израз: „Блок смрти у логору смрти“! Његови заточеници су, пошто су се дигли на устанак, фактички голим рукама победили смрт.
А када прочитамо записе које су за собом оставили руски борци – браниоци своје земље, заробљеници, илегалци, знајући да их чека само смрт, и да они лично више немају будућности, али да иза њих остаје огромна држава и исто такав народ – схватићемо ЗАШТО РУСИЈА ПОБЕЂУЈЕ.
Овај текст је подсећање на њих и њихово херојство, ово треба да буде и путоказ ка размишљању о томе шта је то живот и колико он зависи од сваког појединца…