[Министарство рата] Наређења за 11. април (ажурирана у 23.15)

Day 2,333, 03:28 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo Odbrane Srbije






Помозимо браћи Мађарима



Помозимо браћи Французима



Помозимо браћи Португалцима



Одмозимо Аљбанцима





План осамостаљивања војника

Цитираћу ставку из неког интервјуа који сам дао некоме (не сећам се коме, имам на гугл документима сачуван транскрипт) још у периоду за време Бојкота, 7. марта 2011.

8.Da li vojska treba da dobija refund???

Зависи. У принципу би војска требало да се труди да искористи „work as manager“ опцију за производњу сировина + централизоване пекаре и оружаре и на тај начин обезбеди сама себи 5 до 10 удараца дневно хлебом, евентуално уз употребу оружја. У случају да је потребно искористити цео опсег хлебовања, тј. „food fight“-а (уз оружје можда), немогуће је очекивати да то јединица сама може да обезбеди.

Укратко: у принципу би војска требало сама да обезбеди себи дневне борбе у складу са својим могућностима, а у случају битнијих битки би требало да добије рефунд, па чак и злато за тенковање ако је то неопходно.

Наравно, информације из овог цитата више нису ажурне. Али принцип је увек био ажуран. Када смо почињали да играмо еРепублик, пре сто година, није било државе, а ни мегаплатиша којих сада има по негде да нас ушушкавају и деле нам тоне и тоне оружја из фазона. Него, брт, засуци своје рукаве, ради комуналне послове (одн. ради у комуни за никакве паре и од тога финансирај хлеб и оружје), и удри колико можеш када можеш. И то је како-тако радило. С времена на време се деси да (нека) држава подели оружје и тада се јаче ударало.

А онда се појавио рефунд. Па је цела држава радила и плаћала порез да би се финансирао рефунд за ударање неким јединицама. Пошто је технички немогуће да се рефунд да целој држави, што би једино било коректно када се узме у обзир да цела држава доприноси истоме, онда је крајње неморално да се мали број појединаца качи и финансира радом већине. Наравно, у специјалним ситуацијама је врло очекивано да та већина одвоји део својих пара како би мањина организовано и циљано померила какав зид и омогућила или стабилност ресурса, а самим тим и прихода већине или чак и повећала број ресурса и тиме побољшала ситуацију свима.

Стога је моје мишљење да рефунд (или ЦО или дељење оружја, пошто су ти системи мање-више еквивалентни, свако има неку своју предност и ману, и сваки треба у паралели користити) не треба да буде очекивана ситуација. На против, рефунд или било какав други облик плаћања штете би требало користити само у специјалним случајевима, а стандардно би требало да јединице ударају за интересе еСрбије и савеза за џабе, одн. сопственим средствима.

Сад, то је лакше рећи него извести. Многи су, да би показали свој патриотизам ил’ штогод, срушили све своје компаније како би тенковали у некој бици. Врло интелигентан потез. Тиме су, можда, омогућили победу у тој бици (углавном чак не ни то), али су, такође, осигурали губљење свих следећих. Увек је боље један дан изгубити, а следећих недељу дана побеђивати него обрнуто.

Оно што је неопходно постићи да би војска могла да плаћа сама себи дневне трошкове и „фуд фајт“. Наравно, нико не користи 100% фуд фајта јер већина људи у неком тренутку спава или се бави нечиме што није блејање за рачунаром, али је реално за очекивати да, са овим +20 враћањем здравља и максумумом од 800 здравствених поена свако има техничке могућности да се два пута дневно улогује и потроши рецимо 3 до 4 пута по 800 здравља. То је око 2800 здравља, одн. 200 - 250 удараца, када се одузму рад и тренинг.

Да би се исплатило тих 200-250 удараца потребно је имати 20-25 тенкова дневно и адеквантну количину хране. Узмимо тренутну цену К7 тенака и К3 хране (која је обично најисплативија, К2 или К3) - 11.87 дин за К7 тенак и 0.14 дин за К3 храну, одн. 0.0233 дин по здравственом поену. Када се то сумира, да би се пуцало „цео“ дан, потребно је око 267 динара за тенкове и 65 динара за храну, одн. 332 динара укупно. Узевши у обзир да је тренутна цена WRM-а 0.05 динара, то се своди на нешто преко 6500 сировина за оружје дневно. Једна К3 ВРМара тренутно на +60% бонуса производи 125*1.6 = 200 ВРМ-а дневно, што значи да је за производњу од 6500 неопходно имати 32.5 комада. То није мала цифра и једе 320-330 здравља дневно. Но, толику потрошњу здравља сам и урачунао на почетку рачунице.

Свака К3 ВРМара кошта 10 златника, одн. нешто преко 2000 динара (2080 тренутно). Доноси дневни профит, по текућим ценама, од 200*0.05 = 10 динара, што значи да за 200 дана исплатите ту фабрику сировина и можете да почнете да профитирате од ње. Ако за 200 дана купите нову фабрику, почећете да зарађујете 20 динара дневно, чиме ћете смањити време исплате фабрике дупло - на 100 дана. После 100 дана купите нову фабрику, повећате профит на 30 дана, а онда нову фабрику можете да купите за 67 дана. Са сваком новом фабриком омогућавате себи да брже купите нову фабрику док на крају не дођете до тога да можете сваки други дан да купите нову фабрику (то би било а 100 к3 врм-ара, што и није паметан потез, к3 врм-аре су за мању количину, за већу су боље к5 врм-аре које су мање исплативе, али производе дупло више врм-а).

Дивно и красно. И ђе поента, питате се? Па, претпоставимо следећу ситуацију: Пера, Мика и Лаза већ имају неке фабричице и зарађују, рецимо 50 динара дневно, сваки. Самима им треба 40 дана да купе нови рудник алуминијума (к3 врм-ара). Када додају профит своје нове к3 врм-аре, почеће да зарађују по 60 динара дневно, што значи да ће за следећих 33 дана моћи да купе нови рудник. Дакле, њих тројца су купили 6 рудника алуминијума за 73 дана.

Ако би скупили профит од свих рудника на исту гомилу, били би у могућности да групно зарађују 150 динара дневно, што значи да би за 14 дана могли да купе нови рудник (неко од њих). Ако реинвестирају и приходе од новог рудника натраг, приходи би им порасли на 160 динара дневно, па би следећи рудник могли да купе за 13 дана, а трећи за 12. У збиру су тиме омогућили да најкаснији, трећи рудник буде изграђен за 14+13+12 = 39 дана, уместо за иницијалних 40 дана, одн. дан раније. Ако наставе да реинвестирају свој профит натраг у групне руднике алуминијума, на крају би изградили по два рудника, одн. 6 рудника укупно за 71 дан, два дана мање него да нису заједно инвестирали у заједничко богатство.

То и не звучи много занимљиво, је л’? Па, овај, покушајте да пробате ту исту симулацију са 50 људи који имају профит од по 50 динара дневно. 50*50 = 2500 динара дневно. Значи, већ првог дана би им профит омогућио да купе нови рудник.

#1 2500 => +10, -2000
#2 500+2560 => +10, -2000
#3 1060+2570 => +10, -2000
#4 1630+2580 => +20, -4000
#5 210+2600 => +10, -2000
#6 810+2610 => +10, -2000
#7 1420+2620 => +20, -4000
#8 40+2640 => +10, -2000

и тако даље, није ни битно. Оно што је битно јесте да се оваквим приступом не губи ништа, али се зато убрзава развој свих који су укључени у причу.

Какав је план?

Војаци који јоште немају 30сетак рудника алуминијума (ил’ петнаестак плантажа гуме), те, стога, нису у стању да обезбеде себи комплетан фуд фајт свакога дана за џабе су позвани да се укључе у програм. Идеја је да донирају колико год желе сваког дана, сваке недеље или каквим год периодом им то највише одговара. Када год се на гомили нађе 2000 динара (и кусур, еквивалент од 10 златника), та сума ће бити донирана ономе ко је у том тренутку први на листи по количини пара које је донирао. Том играчу ће бити одузето 2000 динара са количине укупних донација и, сва је вероватноћа да ће пасти на дно листе. Од њега ће се очекивати да настави да донира макар док не доведе свој салдо на нулу, ал’ не знам зашто би тада стао када увек може да настави да донира и учествује у овом програму. Како би се миминизовала вероватноћа превара, сваки играч ће моћи да добије највише једну донацију дневно.

Питање поверења

Вероватно се питате зашто би оваква шема радила и шта спречава било кога да направи какву превару, укључујући ту и мене. Па, овако. Прво, ко зна мене, зна да сам у својој дугој е-историји имао милион шанси да оперем државу за све паре или макар за велику количину пара, много пута. Био сам и Мин. емиграција у више мандата, док је то имало смисла у В1, са мање-више произвољним буџетом који сам трошио како ми се свидело. Апсолутно је било тривијално да оперем произвољну количину пара, а да то нико не примети. Међутим, ето, мени је пало на памет да логујем све трошкове и не мазнем ни динара. Био сам и президент после бановања Куструа, па сам могао са НБС-а у силној гужви која је тада избила диљем еРепа да скинем све паре или део пара, као и да оптужим Струкија да је, пре бановања, мазнуо паре. Но, нисам то урадио. Водио сам и неке јединице по Теократској светој војсци и имо приступ комплетној инфраструктури исте (која је коштала позамашно, а и имала прилично пристојне паре на рачуну), па опет ни длака није зафалила. Као ни у Вуковима, где сам исто имао приступ свему живоме. Ако не верујете мени, питајте друге играче којима верујете да ли би очекивали да ја мазнем паре или не би то очекивали. Нпр. Диа Максимуса (ie Срећка Илића) или ТТ Лајтера (ака Харија) ил’ Дезерта ил’ Зеку Пеку (сада Зека АИ) ил’ Сумнивог ил’ … или свог омиљеног лика из ваше омиљене странке/јединице/билочега.

Ок, када смо то завршили, а надам се да јесмо, долази се до поверења према учесницима целога програма. Па, овај, иако би програм скроз опуштено могао да се примени на широке народне масе, ја сматрам да би било паметније применити га на јединице под контролом МОд-а (ВеС, РАВеС и ПВЈ). Зашто? Па, због поверења. Чланови јединица морају, ипак, да испуне неке услове да би то постали, па је вероватноћа да су преваранти минимизована. Ако се, пак, испостави да јесу преваранти, највећа сума за коју могу да преваре цео систем јесте 10 златника. А ту суму ем држава може да надокнади тренутно, ем ја лично гарантујем својим новцима за ту суму, ако до преваре којим случајно и дође. А, надам се да неће. Ако неко, којим случајем, и превари систем за тих 2000 динара, добиће пуно право и дужност да се упише у црну књигу превараната, да изгуби право чланства у било којој јединици, као и што ћу ја да надокнадим трошак који је он изазвао.

Можда се питате где је ваше место у шеми, ако не зарађујете пуно пара дневно, па немате могућност да пуно уложите одмах… Мислим, логично би било да се то запитате, ако сте у тој ситуацији. Елем, ко уплаћује више ће брже добијати могућност да купи нове руднике. Нема сумње око тога. Али, ко уплаћује било шта ће све једно брже доћи до врха листе него да не учествује у оваквом систему, као што су горњи примери то и приказали. Управо ти богатији учесници ће финансирати вас сиромашније, чим добију први рудник.

Цео систем, са табелама и сл. ће бити приказан у следећем издању везника МОд-а. Све ће бити максимално транспарентно, сви ће у сваком тренутку моћи да сазнају колико је ко донирао или добио натраг и тиме ће бити минимизован сваки облик преваре. Пошто донације нису могуће на организације (блејм д админс), донације ће ићи преко мог налога. Надам се да то неће бити превелики проблем.

У здравље и, ако вам није проблем, оставите коментар о томе шта мислите о систему у овоме чланку. Волео бих да се што више људи пријави како бисмо што брже унапредили војаке и омогућили им да сами себи спремају дневна следовања. Све док то не буде случај, зависиће од воље и жеље појединаца на власти, а то, никако, никоме није у интересу.

PS: Овај план је мотивисан планом који је успешно реализован у једној Јенглеској јебиници. Оваква варијанта реализације би само била још ефикаснија јер би била на већој скали. За више информација погледајте овде.

PPS: Програм би требало да важи за играче који су макар д3. Д1 и Д2 играчи би требало да минимизују и ударање и рад у фирмама. Идеално би било ако би се пријавили у какву бомбашку јединицу и само ударали бомбама с времена на време, а без икакве употребе тенкова или прекомерног рада. Чисто да би што дуже остали у нижим дивизијама… Хвала Бошку Бухи на сугестији, тотално сам превидео овај моменат.