Подела злата (сваком по 1) и неке приче једне будале

Day 2,013, 11:43 Published in Serbia Serbia by dasa1234567890

Седим у соби, отворен прозор, наоблачило се као да ће апокалипса да нас стрефи... Одједном, поред слабе грмљавине и које капи кише, чујем веома иритантан глас моје комшинице: “Саааандрааааааааа” “Сааандрааааааааааааа” и тако петнаестак пута. Па добро ‘ебем му миша јел мора да се дере!!!? Виде деца да ће киша, склониће се, неће им бити ништа ако им која кап воде падне на главу -.-

Ово је уједно објавило почетак сезоне насилног буђења Дамњана (мене) у раним јутарњим сатима (око 4-5-6 сати ујутру). Људи који живе вековима на селу у сред равног Срема производе звуке као да су јуче сишли са планине те се дозивају са комшијама као да су километрима, а не метрима удаљени једни од других. ‘Ебем ти живот! Пустите ме да спавам.

Доста сам се истресао пером и ‘артијом по својим бучним комшијама, али и даље вољеним. Сад мало о љубави:

“Волим мајко једну жену, нико не зна тајну ту...” Кењам, сви знају, углавном -.- Увек се заљубим као ретард и онда патим и патим и патим поред свих лепих тренутака ја патим и патим и патим. Један лош тренутак закопа хиљаде добрих и сјебе ме на дуже време, а дане ми претвори у пакао. На врхунцу туговања ја сам пијан као летва и седим на степеницама и не знам шта ћу са собом, све се надам да ће ОНА доћи па ћемо попричати. Одједном наилази неко ко ми скоро ништа није значио у том тренутку и прича са мном о “проблему”. У једном тренутку устаје и говори “ајмо Дашо на игралиште тамо су наши”, а ја одбијам да кренем. Није одустала него ме је ухватила за руку и почела да ме вуче по поду из све снаге, није одустајала, она са својих 50ак кг вукла мене од 85 кг док нисам устао и кренуо за њом. Која царица - моји “другари” би ми се само смејали и оставили би ме ту.

Следећа ствар: матуранти... Један сам од њих 😃 Школа је за нас на неки начин готова и нисмо срећни због тога, прелазимо на тежи ниво живота. Ове године у нашој општини први пут се одржавао матурски плес Квадрил и матурска парада. Имали смо ту част да будемо први из наше школе који ће то радити. Био је то занимљив дан, пили смо и неки смо се напили тако да скоро нисмо знали за себе. Од парадирања у сећању ми је остало пиштање пиштаљком и облине сапутнице 3🙂 Што се тиче плеса, задивио сам и себе и друге. И поред тога што сам био мртав пијан отплесао сам без једне једине грешке, нисам чак ни пеглу бацио током “вртешке”. Бич плиз 😃

Што се тиче ерепа... Драго ми је да је моја јединица освојила “вредне” награде са претходног такмичења и да ја могу да уживам у благодетима њиховим. Истина, веровао сам да ће Кука и мотика однети убедљиву победу на свим нивоима, али мало сам се преварио... У стилу прелетача отишао сам у тренутну јединицу након што сам видео да од мог веровања нема ништа. Још нешто. Након што сам направио к5 оружару са циљем да је у скорије време унапредим на к6 схватио сам да ће ми она само умањити профит као и свака после ње тако да сад не знам шта да радим са 347 голда које имам. Уколико чланак добије бар 500 гласова 347 људи из коментара добиће по један златник.

Поздрав до следећег читања о7