Join the new world

E, pa posle dugo vremena, kazneninih poena i brisanja mojih clanaka od strane admina usled "nacionalistickih stavova", ponovo cu poceti da objavljujem ovaj fejton u okviru mojih novina. Glavni cilj ovih clanaka koji se u mnogome razlikuje od ovdasnjih dnevno-politickih, bice da pokaze nasim voljenim komsijama da mi nismo neka kvazi nacija kao oni i da ono sto smo mi vec izgubili i poceli da zaboravljamo pomalo, oni nece nikada ni imati. Takodje nije lose ni oni nasi koji su bezali sa istorije da igraju eRep da malo procitaju koga smo sve imali kroz istoriju i koga bi trebalo da slavimo kao jedine prave ideale…Mislim dobar je i Messi i Ronaldo ali nesto sumnjam da bi oni za Srbe I Srbiju dali I jedan jedini dolar a kamoli svoj zivot. Takodje Supermen je bas super kao I Alan Ford ali mi nismo neke polu-nacije od preko Atlantika pa da nemamo junake u realnom pa nam trebaju imaginarni (super) junaci. A moze nam se lako desiti da neke komsije opet pokusaju da prisvoje neke Srbe za svoje velikane…Ovo ne bi bio prvi pokusaj a najsveziji svakako jeste nacinjen od strane ovih “nadnicara sa licencom EU” (mislim naravno na RUMUNE) koji su najozbiljnije krenuli sa tvrdnjama na akademskom nivou da je Nikola Tesla zapravo RUMUN?!?! Valjda im treba da bi podizali cenu svoga rada na okopanju kukuruza…msm sezona upravo nadolazi pa oni da se pripreme na vreme…
E, pa da ne bi ovo dozivljavali ponovo, mislim da je svrsishodno da im malo objasnimo ko su sve bili Srbi za vjeki vjekova…Prvi kojeg bih zeleo da predstavim ovde jeste Vojvoda Stepa Stepanovic.



Vojvoda Stepa Stepanovic je rođen 2. marta 1856. godine u Kumodražu kod Beograda. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a pet razreda gimnazije u Beogradu. Kada je trebalo da upiše šesti razred, konkurisao je za pitomca Artiljerijske škole i bio primljen bez prijemnog ispita. Međutim, po završetku druge školske godine, Stepanovićeva XI klasa je prekinula školovanje; kada je počeo srpsko-turski rat, pitomci ove klase dobili su čin narednika i raspoređeni na dužnosti ordonans-oficira u ratnim komandama i štabovima. Sticajem takvih okolnosti XI klasa završila je školovanje tek 1880. godine. Stepa Stepanović je bio četrnaesti u rangu.

U srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine, bio je ordonans-oficir u štabu Šumadijskog korpusa, zatim na više raznih komandnih dužnosti. Za ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju odlikovan je srebrnom i zlatnom medaljom za hrabrost, Takovskim krstom V stepena sa mačevima i Ordenom sv. Stanislava III stepena sa mačevima i pantljikom. Od svih odlikovanja koje je dobio u svojoj vojničkoj karijeri, najviše je voleo ovo poslednje, jer ga je dobio za ličnu hrabrost; prvi je uskočio u turski šanac na Nišoru.

Po završetku srpsko-bugarskog rata Stepa je marljivo radio na stručnom usavršavanju - spremao je pripravničke ispite za generalštabnu struku. Krajem 1886. uspešno je položio ispit za čin kapetana II klase i time izvršio prvu pripravničku obavezu. Kada je 1889. položio i drugi deo ispita, unapređen je u čin generalštabnog kapetana I klase, preveden u generalštabnu struku i postavljen za načelnika štaba Drinske divizijske oblasti.

Prevođenje u generalštabnu struku omogućilo mu je brzo napredovanje u službi: bio je komandant bataljona, puka, brigade, divizije i armije, pomoćnik načelnika štaba Aktivne vojske, načelnik Opšteg odeljenja Ministarstva vojnog, a u dva maha i ministar vojske (1908. i 1911 - 1912). Na tim mirnodopskim dužnostima Stepa je stekao reputaciju do krajnosti pedantnog, neumitno strogog, ali čovekoljubivog starešine. Upravo ta "preterana strogost" učinila je Stepu najomiljenijim srpskim komandantom ne samo u vojsci nego i u narodu, jer, kako s razlogom ističe Arčibald Rajs, "prirodno je da čovek koji tako visoko shvata svoj vojnički poziv bude vrlo strog u pitanjima vojne discipline, koja je temelj svake dobre vojske".

U Prvom i Drugom balkanskom ratu 1912-1913. godine, vojvoda Stepa Stepanović je komandovao srpskom Drugom armijom, a najslavnije stranice njegove biografije vezane su za Prvi svetski rat, posebno za bitke na Ceru i Kolubari, nakon kojih je za uspešno komandovanje trupama Druge armije dobio vojvodski čin. Za vreme trojne invazije Centralnih sila na Srbiju 1915. godine, Druga armija je uspela da se sa ostalim snagama srpske vojske, pod veoma teškim uslovima (oskudica u hrani, odeći, obući i municiji, loše vremenske prilike, vrletan i snegom pokriven teren), povuče preko Peći, Rugovske klisure, Andrijevice i Podgorice za Skadar.

Mada je vojvoda Stepa Stepanović odigrao značajnu ulogu u reorganizaciji srpske vojske na Krfu i njenim prvim uspesima na Solunskom frontu, njegov najveći uspeh vezan je za proboj toga fronta i izbacivanje Bugarske iz rata. Ovu tešku i vrlo složenu operaciju, Stepanovićeva armija je briljantno izvršila. Nakon toga, Druga armija vraćena na Kosovo, odakle je jedan njen deo (Jadranske trupe) upućen preko Albanije i Crne Gore ka Kotoru, a drugi dolinom Ibra i Zapadne Morave prema Bosni. Upravo onoga dana (1. novembra) kada je Prva armija oslobodila Beograd, Druga je izbila na Drinu, čime je cela Srbija bila konačno oslobođena.

Vojvoda Stepa Stepanović se vratio u otadžbinu sa oreolom jednog od najslavnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Uprkos tome, on je i dalje ostao miran i skroman čovek, koji se nije otimao o titule, položaje i odlikovanja. Za njega je osećanje da je korisno poslužio svome narodu u njegovoj mukotrpnoj borbi za slobodu bilo najveće priznanje za sve što je učinio u toku svoje duge i uspešne vojničke karijere. Rukovođen tim uzvišenim osećanjem, legendarni vojvoda se, godinu dana posle završetka rata, povukao iz aktivne službe, da bi ostatak života proveo u krugu porodice u Čačku, kao običan penzioner.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/ca/Stepa.jpg

Iza uvek ozbiljnog, pa i natmurenog lica najomiljenijeg srpskog vojvode krilo se široko ljudsko srce, a iza preterane strogosti, koja je ponekad ličila na dril, očinska briga za svoje vojnike, polupismene srpske seljake; štedeći njihovu krv, neretko se zamerao svojim pretpostavljenim starešinama. Savremenici ističu da su njegova visoka inteligencija, oštroumlje i brzina sa kojom je donosio sudbonosne odluke i diktirao borbene zapovesti izazivali divljenje kod njegovih neposrednih saradnika; da paradni dočeci i ispraćaji sa muzikom i banketima za njega nisu postojali ni onda kada je bio na vrhuncu slave. To najbolje potvrđuju Stepanovićeve reči upućene dopisniku Presbiroa Vrhovne komande, koji je povodom Cerske bitke hteo da napiše njegovu biografiju za savezničku štampu: "Nemate šta da pišete. Sve što se uradilo - uradili su oficiri i vojnici moje armije. Oni su najviše doprineli da neprijatelj bude pobeđen i da se zemlja oslobodi. Kada baš hoćete nešto da pišete za francuske i engleske novine, eto to napišite".
Posle ovakve biografije covek moze samo da kaze: Au kakva ljudina…Kakav covek! Kakav mentalitet! Kamo lepe srece da mi danas imamo barem jednog Stepu a ne gomilu ovih podguznih muva na politickim funkcijama! Toliko o Stepi, a ako se neko pita zasto bas njega da odaberem za prvi clanak pa…pitajte se i dalje 🙂
Kome se svidi ovaj istorijski clanak neka da svoj vote i sub…glavni cilj sam rekao na pocetku sta je, a licno bih voleo da ovo nekako stigne i do top clanaka kako bi ga videle sve nama drage komsije 🙂

p.s. Na zalost, posto sam daleko od Srbije software koji koristim nema cirilicno pismo…a neke koje sam pokusao da instaliram nisam uspeo, ne znam zasto….pa moram ovim glupim fontom da pisem…Deo biografije sam preuzeo sa neta.