Srbsko - aljbanska prijateljstva

Day 2,148, 03:51 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI
Dule i Fadilj

- Aljo, Dulje ti si? Ovde Vokri, Fadilj Vokri. Šta ima?
- Gde si Fadilje, brate mili? Kako ide u tom vašem savezu fudbalskom?
- A nikako moj Dulje, nikako, iako nam kažu da smo suverena država, mi ne možemo da igramo fudbalj reprezetantivno. Nego, čujem da si rešio da kreneš u dženet, žrtvujući se po starom, dobrom musljimanskom običaju, vezivanjem ekspljoziva oko sebe.
- Jesam, moj Fadilje, jesam. Zamisli, hoće da nam otmu ono što nije naše!?!?! Pa to samo u Srbiji ima. I ja sam rešio da pozovem moje derviše, da se zajedno žrtvujemo.
- Neka, neka, ljepo je to. Čekaće vas tamo deve mlade.
- Kamile?
- Ma, kakve kamilje? Nevine devojke, žene. Nego, zovem te da ti kažem da se divim tvom postupku, alji i da ti pomognem. Ja poznajem neke ljude iz Alj Kaide, pa te oni mogu podučiti koljiko dinamita da metneš, gde da staneš i tako to…
- A, pa hvala ti. Već su me zbog toga zvali Bajro i Fahrudin, ali nema potrebe, odavno je mene Jusufi naučio kako se to radi.


Ivica i Hašim

- Halo, Tači, ti si? Ivica ovde.
- Koji Ivica?
- Dačić, u prkno te tvoje.
- O, gde si Ivica? Kako si mi? Šta ima? Hoću, hoću… Evo, Eštonova te pozdravlja.
- O, šta radi Ketrin?
- Tušira se, opajalja mi kuću, pa sad da se pljahne maljo.
- Majku li vam… Nego, bre, Hašime, što, bre, ne mogu na Kosovo? Pa hoću i ja malo da vidim sveta.
- Ne može Ivica, ne može…
- Ali zašto. Molim te.
- Ma džaba me moljiš, ne može.
- A ako ti obećam Bujanovac?
- Šta da mi obećaš? Pa kad tad ćemo ga uzmemo. Ne može Ivica. Kraj!
- Ali zašto, brate Hašime.
- Ne može Ivica, ako te ovi moji Šćiptari vide, svima će se prijede svinjetina, a znaš da nam vera to zabranjuje, moj Ivica.


Nebojša i Ramadani

- Halo, gospodin Ramadani?
- Da, ja sam. Ko je to?
- Nebojša ovde, znaš već… onaj…
- O, Čovići, brat moj! Kako da ne znam, tolike pare sam zgrnuo zbog tvoje robe. Imaš lji nešto na ponudu? Koljiko kilja?
- A imam jednog malog, neki O Njil, kako li beše… Munuo nam dva komada dok je igrao u Javoru, pa ga mi brže bolje kupili…
- O Njilj? Igra košarka?
- Ne, ne, ne… fudbaler.
- Au, brat moj, pa nikad čuo za njega. A ja znam poimence sve igrače od beogradske zone pa na gore.
- Ma crnac neki… Brz, u PM što je brz.
- U ne valja kad u Zvezdi imate brze igrače… Lako vam uteknu do aerodrom…
- Prošle smo stigli, ovaj je vezan.
- Pa koljiko, Nebojša? Koljiko tražite?
- Pa koliko god ga uvališ, a nama ide 10 %...
- A Zvezdi?
- Zvezdi? Zvezdi ista ponuda kao i prethodne.
- Znači na Zvezdu opet nema ništa.
- Jok mori, nek se sama snađe.
- Aj videću da ga uvaljim Javoru nazad.
- Jok, neće. Mi probali, kažu da ni od Cigana ne uzimaju nazad staro gvožđe koje im daju, pa zašto bi njega.
- Ma ću ga uvaljim, alji, ako bude teško, vama samo 5 %
- U redu, daj šta daš. Nego, ima li za Milijaša konačno neka ponuda.
- U ne ide brat Nebojša, ne ide nikako. Neće ljudi… Malo je faljiljo da ga uzmu veterani Crvenke iz Borče, alji kažu da na tom mestu već imaju dvojicu i mlađih i bržih.
- Pu, majku mu… šta da radimo sa njim.
- Da vidimo da ga prodamo u neki muzej. Ima dovoljno godina,a i pokretan je poput eksponata…

Nataša i Ćazim

- Halo, Ćazime, ljubavi, šta radiš?
- Ko je to?
- Kako ko je? Pa tvoja ljubav.
- Ne razumem…
- Pa Nataša, sunce moje.
- Koja Nataša?
- Jel ti to mene zekiš, jel da da me zekiš?
- Aman, ženska nogo, kaži ko si ilji da zovem poljiciju što me uznemiravaš!
- Pa Bekvalac, srećo moja.
- Bekvaljac?
- Ona plava, sa jahte…
- Aham, pljava sa jahte. Pa tako kaži, šta okoljišaš. Šta hoćeš?
- Pa da se vidimo malo, da se mazimo…
- Tu – tu tu – tu…
- Ćazime, ljubavi…!?!?!?

*****

Pobedio TT Ligher, eSrbiji će da svane, bla, bla, bla… Sumnjivi na iznenađujućem trećem mestu, onaj SrBski Pogotac dobro prošao. Erepubliče hvala ti što postojiš.