Join the new world

“Стотину пута поновљена лаж постаје истина.”
Jozef Gebels


Желим да вам напишем нека своја размишљања у вези стања у Србији.
Текст је написан у неколико аргументованих теза које ових дана можете
препознати на сваком кораку.






Обећање (предизборно) пустом радовање. Лични интереси и ратови испред интереса државе су увек били и биће идеја водиља. Образложићу на следећим примjерима:

-Румунија
Велико пријатељство и обостране симпатије које постоје између ова два народа су предмет трговине. Румуни су много уложили у односе и сарадњу са Србијом, нериjетко се жртвујући зарад истинског пријатељства са Србијом. Још док су били дио ЕDENA, постојала је озбиљна сарадња на највишем нивоу и спасли су нас сигурног брисања у априлу кварећи планове EDEN HQ, те интервенцијом спрјечавајући стављање четвртог НЕ од стране Турске. Није тада наша велика штета а ни савез ТWО одбранио Србију, већ само помоћ истинског пријатеља.

-Грчка
Ова земља одувјек је била велики непрјатељ Србије. Милијарде су истенковали на Србију и увјек били перјаница EDENа која нам је задавала највеће бриге. Сувишно је трошити ријечи и подсјећати на историју наших сукоба и ратова.

-Улазак Грчке у ТWО, Румунија на леду
Иако су постојала обећања да ће Румунија у пакету са Грчком бити примљена у ТWО, ово је остала пуста жеља. Ништа није учињено да се бар део помоћи Румуније призна, ако ништа пробним чланством у ТWО.
Зарад додворавања Пољској и уског личног интереса Србија се одрекла Македоније, а Румунију оставила на цједилу.
Зашто су жртвовани државни интереси у вези Румуна који су се доказали као пријатељи и савезници?
Како нам је Грчка преко ноћи постала прихватљива и зашто је направљен (не)очекиван заокрет у спољној политици?
Зашто је Грчка задржала MPP sa Tурском?
Није Србија држава којој се не дају уступци. То je свакако и суштина дипломатије. Румунија није у TWO и вјероватно никада неће ни бити.

Грчка је у моменту постала пуноправан члан, а њихов MPP са Турском је задржан. Око пријема Грчке се разговарало и нечим се сигурно трговало (или смо толико наивни да уступке и не тражимо).
А Србија ништа није добила осим спровођења туђих диктата.

Или се бар тако чини.
Можда се одговор крије овдје :


Ипак треба бити на власти, а за такав циљ је сваки глас битан. Која Србија и њени интереси 🙂








Паразитски систем у овој држави траје веома дуго, временом је развијан
и доведен готово до савршенства.
Заокружен је ланац паразитске исхране, у коме се на крају долази до апсурдне ситуације да се глас лаковјерног грађанина купује његовим новцем, а да при томе већином нису ни свјесни.

Гдје је почетак, а гдје крај овога ланца веома је дискутабилно, али ја бих означио овај детаљ:




Након тог срдачног сусрета обје стране буду привидно задовољне, док последице такве работе касније долазе на наплату.









Наравно да је за овако нешто потребно обезбједити веома значајна финансијска средства, а та средства се обезбјеђују стављањем државе у положај финансијера одређене групације.
Oтуђивање државне имовине се обавља на више начина :









Често се на нашу војску гледа као на највећег и готово јединог буџетског корисника. Структуре потрошње претходне владе нас демантује, па видимо да је једна ставка нереално висока.
Буџет за стратешко подизање РW-а износи готово 65% буџета за војску (395203 cc рефунд за ВеС и ПВЈ, а стратешки РW 255000 cc). извјештај НБС-а
При томе је два пута већи него у било ком ранијем адекватном периоду, иако за то нема никакве реалне основе јер се број држава које држимо под окупацијом, а самим тим и потенцијалних РW-ова чак смањио у односу на неке периоде.
Наслов изнад, можда и најбоље објашњава поменута дешавања, а слика је још комплетнија ако се у обзир узме да је приход МеС-а преполовљен у односу на раније мјесеце упркос већим почетним средствима и непромјењеном курсу.
Наравно увјек постоји могућност да је у питању само лоша срећа, али се понекада закључак сам наметне :








Много пута су ентузијасти покушали да ријеше проблем неконтролисане подјеле држављанстава непријатељима Србије. И увек су једни те исти били препрека томе. Некоме не одговара било какав уређен систем у држави. Као и у РЛ, уређен систем је препрека за лопужање и манипулисање широким народним масама. Институционализована продаја CS непријатељу је уствари вид допуне страначке касе.
Послушници бивају награђени министарским мјестима, а они који се дрзну да о томе јавно проговоре завршавају политичку каријеру.



Ни непријатељи нису лоши ако гласају и попуњавају редове, зар не?







Резултати су турска, грчка и ко зна чија све странка. Намеће се логично питање ако се могло трговати подршком грчке партије ко нам гарантује да се сутра неће трговати подршком турске партије?
Грци су нам сада савезници, а логиком гласова и подршке ни Турска нијe далеко од тога.







Умјесто да се угледамо на oнe који своју државу виде као светињу, код нас она служи за друге сврхе.
Систем који се успоставља годинама формирао је и свест играча, убио сваку иницијативу и жељу за општим добром и напретком. Отаџбина, шта је то? Очигледно крава музара за многе.
Зар није врхунска демагогија и манипулација објављени чланак партијског шрафа који није ништа друго већ кићење туђим перијем? Оваквих примјера нaћи ћете у огромном броју.
Чињенице су неумољиве и демантују на сваком кораку.
Доживјели смо да министре избацују из јединица ради продаје CS, а они су и даље министри? Доживјели смо да се према људима на државним каналима понаша као према марви и да се кикују и банују са истих јер им се може. Доживјели смо да премијер тенкује 300 милиона против најближег савезника и остане премијер?Доживјели смо да нам је НБС у минусу?

Шта још треба да доживимо да би отворили очи?

Је ли то та сила и империја о којој се толико труби?

Само бахатост, демагогија, манипулација и продаја магле.














Из свега наведеног сасвим је јасно да се само од дијела новца који је исисан од државе а самим тим и од њених грађана и војске на крају купују њихови властити гласови, док остак државног новца задовољава ниские побуде појединаца.
Узмемо ли у обзир свједочење конгресмена да је по налогу врха странке узео мито од 60к сс, и додамо ли томе горе наведене податке долазимо до цифре која је извесно већа од свих државних издатака за војску и по другим основама.
Наравно постоји и читав низ других шема како се паразит храни, али чланак је одвећ дуг па ћемо то обрадити у неком наредном издању.
За одговор на питање која је то дијагноза требаће стручна особа, док ће вријеме показати да ли ће лијечење Србије успјети.

На нама је да дамо све од себе.