Kristalna Lobanja – Nerešena Misterija Ili Osmišljena Misterija

Day 2,847, 01:19 • Published in Bosnia and Herzegovina Bosnia and Herzegovina • by Superrafo
Kristalna lobanja, ili više njih, predmeti su oko kojih je dugo vođena polemika, na kojima su sprovedena mnoga istražvanja, o kojima su u nedostatku legendi smišljane pojedine, zbog kojih su u nedostatku misterija nastale misterije. Kada na srpskom internetu potražite informacije o kristalnim lobanjama, naiđete na fantastične priče koje zaista neiscrpno koriste ljudsku maštu i to na prilično zaostalom nivou. Misterije Sveta su malo istraživale o temi kristalnih lobanja i naišle na vrlo interesantne podatke objavljene u najnovijim istraživanjima.

Najpoznatija kristalna lobanja jeste ona koju je pronašla Ann Mitchell-Hedges, usvojena kćer Mitchell-Hedgesa. Ona je „sasvim slučajno“ na svoj sedamnaesti rođendan, 1927.godine u Lubantuumu, na mestu gde je obavljano arheološko iskopavanje, naišla na gornji deo kristalne lobanje. Zatim je za par meseci opet tako slučajno naišla na vilicu, odnosno drugi deo kristalne lobanje. Kompletna misterija koja se tiče ove lobanje još u samom početku svela se na sam njen nalazak. Kako to da se baš Ann saplela o lobanju, kako je baš ona našla i drugi njen deo, zašto njen otac nije govorio o toj lobanji i o njenom pronalaženju, zašto ona nije davala informacije o lobanji? Njen otac je napisao par rečenica o lobanji u svojoj biografiji, gde kaže da je lobanja stara barem 3600 godina, da je pravljena barem 150 godina brušenjem kristala peskom. Ova lobanja je zapravo i uvrstila kristalne lobanje u misterije sveta, ako ni zbog čega drugog onda zbog priče koja ju je pratila, ili zbog priče koja je sakrivena. Ann je verovala da je kristalna lobanja pripadala Majama ili je bar želela da drugi u to poveruju. Kristalna lobanja koju je pronašla Ann Mitchell-Hedges bila je proporcionalno vrlo slična ljudskoj lobanji a od pronađenih kristalnih lobanja najveću je sličnost imala sa lobanjom koja je krasila Mankind muzej u Velikoj Britaniji.


Postoji još nekoliko kristalnih lobanja koje su popile slavu, jedna u pariskom muzeju Quai Branly i jedna u muzeju Smithsonian. Naime, kristalne lobanje su dugo pratili razni mitovi i veličanja. Jedino što se znalo o lobanjama je da se ne zna koliko su stare i da se ne zna odakle potiču ni ko ih je napravio. Pa ustvari nije se znalo ništa. Čak i načini nalaženja su ostali tajna, kristalna lobanja koja je bila u vlasništvu porodice Mitchell je imala barem tri različite verzije nalaženja, jedna od njih je i otkupljivanje na aukciji. Kristalna lobanja u britanskom muzeju je kupljena u draguljernici u New Yorku, pariski muzej je kristalnu lobnaju kupio od prodavca artefakata izvesnog Bobana, a lobanja u Smithsonian muzeju je dospela anonimnom poštom. Definitivno su sve lobanje nosile misteriju u samom svom dolaženju pred oči javnosti, obično se zna gde je pronađen neki vredan predmet i eventualno ko ga je pronašao, pa se onda ispituje iz kog je perioda ili šta je predstavljao. Za kristalne lobanje je prvo ustanovljeno da su predstavljale Bogove, da su služile tajnim obredima, da mogu da leče ali i da ubiju, da imaju moć da utiču na psihofizičke sposobnosti onoga u čijoj su blizini i da su napravljene od kristala.


Poslednja istraživanja obavljena na kristalnim lobanjama konačno su razrešila ovu misteriju i pokazala da su stare oko 200 godina. Dakle ne 3 600 godina, ne 12 000 godina već da potiču iz druge polovine 19.og veka. To verovatno u skladu sa ljudskim dostignućima iz tog perioda pobija i razmišljanje da su kristalne lobanje delo vanzemaljskih bića i da u sebi imaju inteligenciju koju bi trebalo da iskoristimo kako ne bi došlo do kraja sveta u 2012.oj godini. Ipak ostaje misterija u samom razlogu za kompletnu igru kristalnim lobanjama. Jedino što je sigurno jeste da je nekoliko ljudi dobro zaradilo na njima. Prvi je gospodin Boban Eugene koji je prodavao lobanje kao artefakte, odnosno predmete od velike vrednosti. U je prodao čak 5 kristalnih lobanja od svih koje su nađene. Druga osoba koja je sakupila kapital, bila je gospođa Ann Mitchell-Hedges koja je na svojoj turneji naplaćivala poglede na lobanju. Sada na lobanjama zarađuje mnogo više ljudi.