Kako smo sistematski unistavani od…

Day 5,026, 00:31 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc

Dame i gospodo,

!!!!JOS JEDNOM VAS MOLIM, SLUSAJTE NAREDJENJA MoDa!!!

Muzicka podloga: https://youtu.be/EIRrZMYjS6c

Mislio sam da ovaj tekst napisem kasnije, kad se zavrsi moj mandat. Ali zbog trenutnih dogadjaja, moracu da ga napisem danas. Jer vidim da se mnogi iz vas nerviraju.

Pa da probam da vam objasnim neke stvari iz ovog ugla.



Prvo, za sve smo mi krivi. Ne Vasa, Zika, Mika, ja… Nego nasa zelja da nametnemo svoju volju. Nasa gordost, nas inat, ono sto je pre bila nasa prednost – to nam je sada i najveca mana.

A to nije nesto sto je pocelo pre mesec, dva, sest ili godinu dana. Sukobi tinjaju vec dugo. Nekad jace, nekad vise… Kulminirali su pre odredjenog vremena. I iskreno, iako sam cuo sve verzije, ja uvek ponavljam jedno te isto. To su dve strane istog novcica.



Promenom igre, nama se menja nase saznanje. Razmisljamo “A zasto ovaj ima vise medalja nego ja?” “A gde je moja proizvodnja?” A on je nesto dobio ja nisam?” “A on je udario tamo, a zasto bi ja?”

Mislite li da meni licno nesto znaci ova znacka na profilu? Moram da vam kazem da je to za mene samo obaveza



A da li vama mnogo znaci ova znacka?



Ili ova?



Ili bilo koja druga?

I tako su ljudi odlazili. Zbog raznih svadja, zbog toga sto ih je neko uvredio, zato sto su mislili da ce svoje medaljice nekako da lakse dobiju negde dalje. Tajland, Japan, Novi Zeland… Samo neke od najpoznatijih kolonija, gde ljudi igraju svoju igru. Vecinom su ljudi odlazili da ne bi slusali razne svadje i prepucavanja.

Pre su ljudi mogli da se nekako sloze. Cim imamo neki zajednicki cilj – mi se dozovemo pameti.

Sve je to vec odavno poznato i odavno se zna ko i kako udara. Odavno postoje ekipice, odavno postoje ubaceni elementi, ili bar ljudi koji se otvoreno tako ponasaju.

Pa se oni brane pitanjima – A oni igraju svoju igru, imaju pravo na to! Naravno da imaju pravo, kao sto i drugi ljudi onda imaju pravo da kazu svoje misljenje o toj istoj igri. Kao sto oni imaju pravo, valjda i drugi imaju to isto pravo? Jer ovo je igra, naravno, razonoda…



Zasto ovo pricam?

Ne, ja sam probao, ali ljudi ne slusaju. Ljudima je draze da dignu ustanak negde nego da udaraju svi zajedno. Pa smo tako dosli do toga da su nam u subotu neprijatelji sa civilima digli pet ustanaka. Odjednom. I to zajedno sa svim borbama koje smo imali. Samo smo sebe zakopali. Dok su Rumuni pokusavali da uzmu Beograd da bi nam ga vratili, mi smo se bili sa nasim saveznicima da bi isterali svoje.

I to je nase pravo. Da se igramo kako hocemo. Ali, nemojte posle da kukate zasto saveznici nece da udaraju za nas. To je njihovo pravo.
Neki od vas su bili glasni kako ne zelite saveznike u originalnim (core) regijama. Ali ne vidite da jedna Hrvatska, Francuska, Turska, Rumunija, Rusija i ostale sile imaju saveznike u svojim regijama. Da li mislite da je to slucajno? Da li mislite da smo mi jaci od ostalih?

Moram da vas razocaram, nismo jaci. I procitajte jos jednom. Nismo jaci. Nismo.
A ne sto nismo jaci, mi jos sami sebe unistavamo svojom igrom. Jer, naravno, imamo pravo na svoju igru. Naravno da imamo…

Ovo je masovna strateska igra. I ono sto 10 ljudi uradi moze da utice na ceo rat.

Ono sto jedan covek uradi moze da utice na ceo rat.



Ja sam vas na pocetku mojeg mandata zamolio za zajednistvo. Zamolio sam vas da slusate naredjenja, da udaramo zajedno, da ne dizete ustanke.

Ali nazalost, nama je vazniji svoj licni cilj od kolektivnog.

I onda dolazimo do apsurdnih situacija.



Stavicu neke primere sa slicicama i veoma kratkim objasnjenjima
Sreda. Ujutro. Cetiri epika u 4. diviziji protiv Hrvata zaredom. Mi smo slabija strana, mi treba njih da oslabimo i nateramo da udaraju vise nego sto mogu…
Za vreme treceg epika, kad svi pucaju, nadje se covek koji ce da povuce na svoju stranu i da brani Kosovo. Koje nije bilo napadnuti…. NJegovo pravo. Kao i moje da ovo objavim, zar ne?



A onda se jos hvale kako su oni veliki ratnici, jer su uzeli mnogo medalja. Njegovo pravo. Kao sto je njegovo pravo i da potkopava drzavu svojim pucanjem. Njegovo pravo. Kao i moje da to objavim…





https://www.erepublik.com/en?viewPost=23875273

Da ne idemo toliko daleko. U toku dva dana su nam rat objavile skoro sve neprijateljske drzave sa kojima se granicimo u originalnim teritorijama. Neki zakoni se jos cekaju, neki su vec izglasani, neke borbe su vec pocele… I naravno, svako ima pravo da nama digne ustanak da se oslobodimo od mrskih nam saveznika koji su juce pokusali da oslobode Beograd za nas. Ipak su nam drazi Hrvati… Pa tamo i pucamo, umesto da se borimo protiv neprijatelja. Mislim, i to je njegovo pravo. Kao sto je moje pravo da objavim.
Kao sto se nadje i srpski pilot koji udara uvek protiv naredjenja. Za “bracu” Crnogorce, protiv nas. Njegovo pravo, slazem se. I moje da to objavim.



I ovakvih primera ima mnogo. Neko to radi iz neznanja, neko samo zato sto igra svoju igru… Svako ce da nadje neko opravdanje za sebe

I ovo su neki od najglasnijih. Ljudi sa nekim svojim idejama, ljudi sa nekom svojom igrom. Jer je njihovo pravo da igraju svoju igru. Kao sto je moje pravo da objavim ovo.

To sto su najglasniji, ne znaci da su u pravu. Ne znaci da su najpametniji. To je samo i jedino nacin privlacenja paznje na sebe. I nista drugo. A na vama je da odlucite hocete li poslusati nekoliko ljudi ili zelite da uradite nesto za zajednicu.

I slobodno pitajte, ja pokusavam da odgovorim na sva pitanja koja mi postave, ako ih vidim. Nazalost, ne vidim sve, i ne uspevam na sve da odgovorim.



Gospodo, shvatite, mi nismo vise ona eSrbija koja smo pre bili. Ili cemo da poginemo svi zajedno ili svako za sebe, pojedinacno.

Gospodo, shvatite da je ovo masovna strategija. I da ne postoji ono: ovo se mene ne tice, moja kuca je na kraju sela i ugasice se vatra dok dodje do mene.

Gospodo, meni je dosadilo da gledam jedne te iste ljude koji pokusavaju da drze zid. I jedne i iste ljude koji skupljaju medaljice na svom profile. Koji ce mozda posle prodati eneprijateljima…

Ako vec dizete ustanak, onda obezbedite dovoljno stete da on i uspe. A ne da kukamo posle da je tamo neki piksel do kojeg mi je stalo - jos uvek pod okupacijom. Jer to je vase pravo da ga podignete. Ali i pravo je ostalih da ocene koliko hoce da udaraju za tu regiju, vas ili vase ciljeve.

Gospodo, ako ne slusate naredjenja, to je vase pravo. Kao i pravo ostalih da igraju svoju igru.

Kao sto imate pravo da trazite resurse, proizvodnju, teritorije. Ali se nadam da znate da onda i vi trebate da doprinesete tom opstem cilju.

I nemojte da mislite da smo dotakli dno. Nismo jos uvek...

A koji je nas cilj?



Naravno, lepo je biti najbolji. Ali sve velike imperije su padale, kad tad. Tako smo i mi pali. Tako ce i eHrvatska pasti.

Da li nam je cilj da se predamo? Naravno, to je vase pravo… Kao i pravo da ismevate ljude koji se ne predaju.

Na vama je da odlucite. Ja ne mogu, ne zelim i necu da klikcem sa vaseg profila. To ste vi. To je vasa obaveza. I vase pravo da to radite ili ne radite…

Ja znam sta sam ja odabrao jos pre 12 godina, kad sam se registrovao u ovoj igrici. I ne moze me nijedna medalja, nijedan covek zaustaviti od mog cilja i moje igre. Jer to je moje pravo.

I igracu se tako dok ne ugase svetlo a moje piksele stave negde na HDD. Ili stagodvec…

Jer cu tada moci da ponosno kazem: Ja sam uradio sve sto sam mogao da pomognem da se eSrbija zapamti kao jedna velesila 10 godina u jednoj igri koja se zove erepublik. I to je moje pravo.

I moje je pravo da to objavim sada i kazem…

Poslednji pingvin medju eSrbima,

Kowalski_afc



(Tekst nije napisan u politickoj konotaciji, iako ce mnogi tako da ga shvate. Niti ima za cilj bilo sta osim da vam objasni situaciju u kojoj se nalazimo i zasto se nalazimo u toj situaciji trenutno. Zato je i napisan u mojim novinama)

EDIT: I da se nasmejete malo... U Asteriji su me proglasili za Predsednika koji najvise moli za dmg... Nije meni tesko da molim, da saljem po 30 poruka za jednu bitku... Ali je moje pravo i da kazem sta mislim