Gajba

Day 1,575, 15:17 • Published in Serbia Serbia • by bojan333

Statusni simbol stanovnika ruralnih predela Jablaničkog okruga.
Naručuje se odjednom. U diskoteku, kafanu, kafić. Naručivanje iste predstavlja
praznik... ili neku sličnu svetkovinu.

Iako su to samo dvajes flaše u plastičan okvir, za neke ljude to najverovatnije
predstavlja svojevrstan pokazatelj moći i uspeha čim gu tol'ko graciozno secav
po diskoteku.

U želji da prenesu deo atmosfere koja je uvek prisutna ispred selsku zadrugu,
ovi stanovnici još od ponedeljak planiraju ovaj subotnji ritual.
A želja im se pojačava silaskom sa obronaka planine, obližnjeg brežuljka ili atara
nekog obližnjeg sela i ulaskom u klub.
Pažljivo se planira i sam čin naručivanja, donošenja gajbe na njeno predviđeno
mesto i način plaćanja odnosno "po kol'ko pare". Jer iako su ujutru na pijac dobro
prošli sa sirenje, nije niko pojedinačno finansijski u mogućnosti da plati ovaj ceh.
Posle pažljivog planiranja pristupa se izvršenju. Sabiraju se pare od svakog
člana ekipe, dolazi se do šank i vadiv se pare. Oko 2000- 2500 dinara.
Ali je gestikulacija naručioca takva kao da je izvadio oko 700 evra u
apoenima od po pedeset i sto evra. Pare se broje više puta i dok se dolazi do
šank i tamo na šank. To ima dva cilja. Da SVI vidiv s kolko pare se raspolaže
kad se naručuje piće i cilj broj dva - da se ne zajebeš i daš na konobara 100
dinara poviše.

Dakle osoba sa imidžom prosečne sirovine prilazi do konobara ne mareći za 'iljadu čoveka
koja čekaju pre njega red. Jer on ima uvek prednost. Naručuje na veliko. Za njega
su ostali u red sitne duše, obične šuške, bilmezi. I, ako mu niko nije izbio zubi
zbog tog nepromišljenog čina, on nastavlja sa planom - dava pare konobaru i gleda
ga pronicljivim pogledom čovekolikog majmuna.
Što se tiče izbora piva stvar je više nego jasna. Najjeftinije. Jelen.
Još nije uočeno da neko pronese u ruke gajbu sa Hajneken. Ustvari taj bi gu
u zubi nosio od rados', ne u ruke. Ali kao što rek'o to još nije zabeležno u anali.
Kad se izvrši transakcija gajba - pare između njega i konobara dolazi
druga faza na red - trijumfalno nošenje gajbe kroz gužvu. Ne bira se najkraći put,
već se zaodi pola diskoteka da svi vide tu veličanstvenu gajbu i da se tako
stavi do znanja svima ko je tatko u grad a i šire.

Mesto pozicioniranja gajbe je takođe veoma bitno u celoj priči.
Obično se stavlja ispod sto, i služi kao stalak za noge dok se kod težih
oblika džiberizma stavlja na astal i koristi kao otvarač za flašu.
Količina od 20 flaša dolazi na 3-4 momka. Bez obzira na to što je nemoguće
da nabiju sve te flaše u usta odjednom, ipak želja da se gajba
naruči je prevelika i to često zna da pomuti svest i toj malo mozak što imaju.
Zbog nemogućnosti racionalnog razmišljanja nekad se naručuju i po
2-3 gajbe. To treba da pokaže na drugi ljudi sposobnost konzumacije velikih
količina alkohola. Ali uglavnom dolazi do precenjivanja svojih sposobnosti i
korisnici se "useru od pijenje" i ispopadaju nakon 1 gajbu.
Nakon ispijanja određene količine prilazi se pevaču sa pitanjem "Znaš li onu od
Jašara?"

Ali, početna euforija koju izaziva pristizanje gajbe na astal brzo zamenjuje neraspoloženje
jer je izostalo oduševljenje okoline za ovaj nesvakidašnji događaj.
Zbog toga ubrzo nakon toga će onaj koji je najtrezan da kaže: "Ajmo si dom...."
Gospodska verzija ovog fenomena je "šampanjac s' prskalice" koji se
svojevremno naručuvao po neki klubovi što je izazivalo opšte odušljevljenje
kod ljudi na koji su svitke na oči izlazile od onaj dim od vatromet, dok je
na sve strane prštalo i svetlelo ko na novu godinu.. Još su petarde falile.


Koe ima po grad \o/