Dobro... ostaj Srbadijo!

Day 1,490, 06:47 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI


Znam, rekao sam da neću patetisati, kada se budem rešio na ovakav korak, no, rekao sam mnogo toga, pa nisam ispunio, ne moram ni ovo. Neće ovo biti patetisanje, samo obično sagledavanje činjenica... I moj poslednji članak, osećam želju da ga napišem, baš kao što sam i za svaki prethodni imao želju da ih napišem...

Ova godina na izmaku mi ni jednu jedinu lepu stvar donela nije, ali što da se vama žalim zbog toga... Čisto pišem jer kao da imam potrebu da opravdam sebe za ovakvu odluku... Ne znam ni ja... Ma, pustite me da pišem, što na um, to na drum, kao i uvek...

Dakle, jednu jedinu stvar lepog mi nije bilo ove godine što konačno završava... Ova što nam dolazi, pa neka bude sve sa najavljenim smakom sveta, ne može biti lošija... I to me veseli... Jedina stvar koja me ovih dana veseli...

Počeo sam odavno ovu igru da igram, još pred kraj 2009. čini mi se... Posle sam namerno umirao ili me je "Oriana banovala", kako god, svo to vreme sam bio u ovoj igri, video mnogo toga lepog i ružnog, zanimljivog ili dosadnog, radovao se kada smo osvojili prvu neoriginalnu teritoriju, kada smo držali Sindh, Liaoning, kada smo postajali eSila. Išao na skupove, upoznavao neke, do tada, imagionarne likove, sklapao prijateljstva... Neka će ostati večna...

I bio sam srećan što sam započeo da igram neku on line igru. Kada sam počinjao, bio sam siguran da me neće dugo držati, čisto ubijanje vremena, dok me ne prođe povreda, ali... Igra me i nije držala, držali su me ljudi u njoj... Drugarstvo, sprdnja... Toga, nažalost, više nema...

Nekada nas je ova igra spajala, zbog nje smo se družili, a sada? Sada ta sklopljena prijateljstva rasturamo zbog ove igre i dešavanja u njoj... I to velika prijateljstva, draga. Ne želim da budem tu i da gledam kako se neki, meni dragi ljudi, razilaze zbog JEBENE on line igre. Zbog neslaganja u imagionarnom svetu, iznošenja "prljavog veša" iz stvarnog sveta, rasturanje prijateljstva zarad imagionarne popularnosti... Ma, jebite se! A vi, gospodo moderatori, obrišite ovaj članak zbog psovanja, ako vam je to gušt. Ja svoje nezadovoljstvo i tugu ne mogu da iskažem sa "cico, maco" foliranjem, već upravo ovako... Jebi ga... Banujte me...

Dok nismo postali eSila, bili smo jedno, sve nas je držao neki cilj, neka želja. A bili smo prijatelji, bez obzira na eNeslaganja... Sada, kada nas ima kao govana u Savi, kada nam bukvalno niko ništa ne može u ovom svetu, mi se između sebe toliko zamrzesmo, pa tu mržnju prenosimo i u stvaran život... Dok smo bili malobrojni, na originalnim teritorijama, mi smo bili sila, sada smo slina od države, gomila zaluđenika, kojima je ovo imagionarno postalo sve, a ono pravo nam više nije važno... Čak ni prijateljstvo...

Ne krivim ja nikoga, i ja sam deo vas, i sam sam kriv za ovakvo stanje, svi smo krivi, nema tu "ovaj je više, a ovaj manje kriv"... Već nekoliko dana sam se nadao da će se nešto desiti, neka sitnica, zbog koje bi promenio tu svoju odluku, ali nije... Bude tu glupiranja, kao oni uzvici pre neki dan, sa onim kamiončetom, i gomila blesavih natpisa na tim kamionima, koja mi pokažu da smo mi duhovito društvo, željno dobrog zezanja, ali suviše ponosni da nekome popustimo u bilo čemu, suviše gordi... A to nikada nije bila vrlina... Kao ni naš blesavi inat... I tako dođe do svađa, pljuvanja, i udaranja na privatnost... Na najbolnije...

I jednostavno, to je to... Sebe u svemu ovome više ne vidim... Realno, ono što me je najviše držalo je pisanje članaka, ali... Shvatio sam da više nemam ni volje da ih pišem, da mi je svaki sledeći članak sve lošiji i lošiji... Napisao bi ga, samo da bi čitao komentare na isti, da bih se osećao ponosnim na pohvale, smejao na duhovitost nekih ljudi ili odgovarao onima koji ne cene moj rad, moju muku. XD
Tako će i sada biti, ostaću još danas, sutra, da pročitam komentare, svaki od nas "novinara" voli da baci pogled na komentare... ali neću odgovarati, kako na komentare, tako ni na eventualni IGM.

Svoj poslednji udar ću ostaviti za koji sat, kada ponovo budem mogao da bijem sa svih 350 raspoloživog zdravlja, u nekoj borbi koju sam odaberem... drugi put kako neću poslušati GA naredbu... Naredbu najbolje jedinice u ovoj igri...

Oni kojima sam ostao nešto dužan, dobiće uskoro svoje donacije, naćiću novi posao, jer od starog nema leba, probuditi neka stara prijateljstva, zanemarena zbog erepa, početi ponovo redovno da idem na fudbal, eventalno, ako poludim, pa me i teretana vidi, postati, nadam se, košarkaški trener, možda i naći neku normalnu devojku, koja će biti uz mene i kada mi je teško, a ne samo kada njoj odgovara, ponovo redovno ići da bodrim moju posrnulu Zvezdu i stotinu još stvari, koje nisam učinio, jer sam sate provodio uz monitor... Jebeni monitor...

Vama, Srbadijo moja, želim sve najbolje, ne obraćajte previše pažnje na moje trabunjanje, kao što niste ni do sada. Igrajte se, svađajte se ili, za promenu, počnite ponovo da se družite, kao nekada. A evo i prvih pahulja ove zime...

Živa bila eSrbijo i dobra mi postala, ja sam svoje odpucketao! \o/