30.000 BC III

Day 2,035, 04:36 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI
30.000 BC prvi deo

30.000 BC drugi deo

Ukratko o prethodnim delovima

Planeta Zemlja, 30.000 godina pre nove ere, četiri plemena, udaljena par kilometara jedni od drugih, muku muče sa svojim lovcima, koji su počeli sve manje ulova da donose u pleme. Što je još bolnije, bobice, koje homo sapiensima služe kao dohrana iliti zamena za mesište, su počele netragom da nestaju.
Sva tri plemena su se našla u šumi Mamuti da pokušaju da pronađu izlaz iz novonastale situacije. Međutim, iznenada dolaze do saznanja da se na obodu šume pojavilo neko nepoznato pleme.

******************************************************************

Šuma Mamuti, troje poglavica plemena se zabezeknuto gledaju… kad iznenada…

Selasije: Ljudi, nešto mi je palo na pamet… A zašto mi ne bismo počeli sami da sadimo bobice, na jednom određenom mestu, pa da ne moramo da lutamo po šumi dok ih tražimo, izlažući se opasnosti?
Strale: Da radimo šta sa bobicama? Šta tebi sve neće pasti na pamet… Još ćeš da izmisliš da vodamo koze sa sobom i da ih pomuzemo kad ogladnimo.
Simonovic: Hahahaha! Da, a posle će da kaže da pripitomimo vukove, pa da oni umesto nas čuvaju te koze. E moj Vladislave, koga ti imaš u plemenu.
Vladislav: Ma pusti budalu, zamisli jutros izmislio neki točak, kao da će mu to pomoći u pravljenju traktora. I onaj šah, kako li nazvade tu igrariju što je napravio. Potrošio mi kubik hrasta dok je napravio te neke figure i još pola tone uglja dok je ofarbao poloviu tih figura. Sreća pa ovo ledeno doba jenjava, ne bismo imali čime da se grejemo zbog njegovih gluposti.
Zlatan: Alo! Jeste li smetnuli sa uma da nam se približava neko nepoznato pleme?
Vladislav: Ajde Zlatane, šta si se uneredio? Ti si ionako homo sapiens proneolitskih shvatanja, a ovamo se oseća rasizam u tvom glasu. Mrziš druge homo sapiense samo zato što nam dolaze iz daleka?
Zlatan: Ne, samo ne znam kakve su im namere…
Strale: Okupite najbolje ratnike pa ćemo ih presresti čim uđu dublje u šumu,da vidimo kakve su im namere.
Džoni: Ja, čim se uđe dublje, više ne pitam za namere, a vi kako hoćete.

Pola pedlja kretanja Sunca ka zapadu kasnije…

Simonovic (ohrabren brojnom nadmoćnošću koju su tri plemena imali nad pridošlicama): Stoj! Ko ste vi i šta tražite ovde?
Mrle: Mi smo pleme iz daleke Azije. Nekada smo živeli ovde, ali smo se preselili u potrazi za boljim životom i opuštencijom.
Dete (pevajući): Ovo je moja zemlja živeo sam tu, ovo je moje g**no, kakio sam tu, ovo je lišće neko koje brisa sve, uprljane moje guzove!
Mrle: DETE NE PEVAJ! BUDI OPUŠTEN! NISI OPUŠTEN! BOLESNIKU JEDAN!
Vladislav: O, KONAČNO NEKO KO NEMA GOVORNU MANU! DOĐI POBRATIME MOJ GRLATI DA TE ISCELIVAM!
Dete: Ali, Mrle, samo sam malo pevao, znaš…
Crno Bela: Dosta bre! Je l’ ti rekao da prekineš??? Kako misliš da budeš opušten ako upadaš Mrletu u reč???
Strale: Dobro, de, smirite se, nas samo intere…
Mrle: SMIRENI SMO MI! BOLESNIKU JEDAN, ZAR NE VIDIŠ DA SMO OPUŠTENI???
Crno Bela: Mrle iks 69!
Strale: Au, a ja mislio da naša tri plemena nisu normalna… Aj ti Simke sa njim, ja ću još da izazovem međukontinentalni skandal…
Simonovic: Eh, bilo dobro dok je bila samo Pangea, a Strale? Onda si mogao da lupaš šta hoćeš. Elem… Dragi naši gosti, da li bi mogli da nam objasnite kojim dobrom ste nam došli u posetu?
Svako Dobro: Svakim dobrom!!!
Zlatan: Joj, evo ga ovaj optimista…
Vladislav: Sad će da kaže kako je super to što nemamo šta da jedemo…
Svako Dobro: E, baš se divno osećam od kada nema šta da se ulovi. Nekako sam izgubio onaj višak oko struka, pa se osećam kao da mogu da poletim.
Vladislav: Sam rekao? DOBRO, BRE, BRDARE, PA ŠTO SAD CRTAŠ PO ČOVEKU? Izvini Mrle, ne može da odoli a da ne iskleše neki crtež. Sreća pa imaš tvrdu glavu… BRDARE, ENO TI GA ELVEON KOD BAOBABA, KLEŠE ONOG SENILNOG MATORCA. IDI TAMO, CRTAJTE ZAJEDNO.
Mrle: Nema ni u Aziji više šta da se ulovi. Životinje kao da su nestale. A nema ni kiše, pa pirinač nikako da nikne.
Vladislav: Šta je to pirinač?
Selasije: To je njima kao nama bobice…
Vladislav: Dobro, bre, Selasije, dokle ćeš ti da se praviš pametnim? Čuj pirinač kao bobice… O budale…
Strale: A ni vama lovci ne love kako treba?
Mrle: Ma lovi Dete, nije da ne lovi, ali on je još mlad lovac, pa lovi samo sitne zverke, zečeve, veverice, pacove…
Simonovic (više za sebe): Uf, taj bi nama dobro došao, da ulovi više onog pacova pustinjskog…
Mrle: No, nema više ni tih sitnih živuljki, kao da su u zemlju propale…
Strale: Ništa, mi sada nešto pregovaramo, dogovaramo se kako da pronađemo ishranu, pa ako ste voljni da nam se pridružite, da pokušamo zajedno da smislimo nešto.
Mrle: Onda ajde da počnemo… MIOKOVICU BUDI OPUŠTEN! NISI OPUŠTEN DRAGANE, NISI! VALJDA JA ZNAM KAKO JE KADA JE ČOVEK OPUŠTEN!
Crno Bela: Miokovicu, dušo, nisi opušten. NE ZANOVETAJ, NISI I TAČKA!
Vladislav: JOJ KAKO VOLIM KAD ČUJEM OVAJ TON!
Mcmoox: Ljudi, ljudi!!!
Simonovic: Opet ovaj i međedi… Samo da ga neki nije jurio do ovde, kuda ćemo bežati…
Mcmoox: Ljudi, taman sam imao tri keca i dve dame u rukama, a međed uložio 11 šišarki, kad sam iza drveta…
Strale: Šta su kečevi? Dame?
Vladislav: Ma Selasije izmislio nekakav poker, nosorog mu na svadbi bio, ništa ja tu ne razumem. Samo Mcmoox i međed znaju da igraju. ŠTA SE SMEJEŠ SELASIJE? A TRAKTOR ĆE SAM OD SEBE DA SE NAPRAVI, A?
Mcmoox: Ma pusti sad Selasija, video sam Sumnjivog kako se krije iza drveta!!!
Svi: AAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!! UPOMOOOOOĆ!! ŽIV JE SUMNJIVIIII!!!

U nekoliko veveričijih treptaja na mestu skupa nije bilo nikoga… posle nekoliko trenutaka, vraća se najhrabriji…

Letva: Pretrnuo sam od straha. Sreća pa naiđoh na… hik… naiđoh na drvo sa gnjilim bobicama… gde si Sumnj… hik… njivi, pokaži se da ti ja pokažem! MAC! HIK!
Vladislav (polako izvirujući iz naručja gospođe Gambino): Izgleda da ipak nema Sumnjivog…
Simonovic: Nema ga… lupa ovaj Mcmoox, mora da je jeo gnjile bobice.
Radenko: Smarate sa tim gnjilim bobicama, bunike su bolje.
Strale: I gde ode sad taj Mcmoox?
Mrle: Ko vam je taj Sumnjivi?
Zdravko Car: Najveći antišumar i najveći paleontoličar na erepu! On je toliko zla naneo i umreo je, ali sada je oživijo. Znači da nije više umro nego je ozvijo i sada nas plaši sa strah. Nas od nejedovanja može samo Desert izvući! Najveći šumar od svih šumareva i najveći vrač od svijih vračova!
Strale: Dobro me podseti ovaj homo habilis, možda bismo trebali otići prvo kod Deserta i Stridera…
Vladislav: Ne, ja sam ipak za to da prvo pozovemo nosonje da nanjuše gde ima hrane.
Simonovic: A da zovemo najmudrijeg među nama, LUCIPHEROSA, da nam on dadne kakav savet?
Letva: Tri plemena, sto mišljenja…
Selasije: Najpravičnije bi bilo da Mrle odabere šta prvo da uradimo, ipak su oni gosti.
Vladislav: Konačno i od tebe nešto pametno, ajde Mrle, odaberi šta nam je prvo činiti.
Mrle: Pa, ajde da zovemo tog LUCIPHEROSA, MA OPUŠTENO BRE, STRINU DA VAM JEB…
Pegica: Pssstttt…
Mrle: Pardon…
Simonovic: LUCIPHEROS se ne može zvati, može se samo otići kod njega.
Vladislav: Ajmo onda kod njega.
Simonovic: Kod LUCIPHEROSA se ne može otići nenajavljeno.
Strale: Pa najavi nas.
Simonovic: Moram prvo da pošaljem nekoga da nađe Jecku, da nas najavi kod nje…
Strale: Što kod nje?
Simonovic: Pa kod koga? Ti si mislio da mi kod dede moramo da se najavimo?
Mcmoox (sebi u brk): Glupi međed… da nosi košulju bio bih siguran da je iz rukava izvukao onog asa… I gde sada da nađem 16 zrelih bobica? Glupi Selasije, nije mogao da izmisli tabilć, nego prvo pa poker…
Mcmoox (glasnije): E, ljudi, pričao sam sa Sumnjivim.
Svi: MOLIM!?!?!
Mcmoox: Šta vam je, kao da ste videli mertvaca, izvini Radenko, živ je Sumnjivi. Kaže da se samo izgubio u šumi, skrenuo desno kod Jejine rupe i od tada se ničega više ne seća. Nego, ima li neko 16 zrelih bobica do proleća?

Nastaviće se…