Join the new world

Mnogi heroji su dali živote da sačuvaju sebe, svoj narod, i svoju državu
a od tih istih heroja, je ostala možda slika na zidu porodične kuće, česma, ili zgrada, a sećanje sve više bledi.. u njihovu čast!




HEROJ MILENKO PAVLOVIĆ



Potpukovnik Milenko Pavlović (Gornje Crniljevo, 5. oktobar 1959 — Valjevo, 4. maj 1999) je bio pilot Vojske Jugoslavije i komandant 204. lovačko-avijacijskog puka. Poginuo je u borbi sa NATO eskadrilom iznad Valjeva 4. maja 1999. tokom NATO bombardovanja SRJ.

Kasnije mu je posthumno dodeljeno zvanje Pukovnika.

Dan uoči borbe, i kako ga je dužnost zadesila:
Avijacija je bila izmeštena u Staru Pazovu, do tog dana su se kvarovi na avionima dešavali neposredni pri uzletanju, o ovome kruže priče da je čak bilo i neka vrsta sabotaže što ne bi bilo čudno, za ovu zemlju, jer smo ipak slali goloruku decu na sremski front iako se neprijatelj povlačio, no da se vratim na temu.

Odlomak sa vikipedije:

4. maja 1999. oko 12 časova primećena je veća grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije Krušik, kao i na vojna skladišta u selu Pričević. Komandu da poleti dobio je jedan od mlađih oficira. Međutim, potpukovnik Pavlović je telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrži i umesto njega je on poleteo ka Valjevu sa svojim avionom MiG-29, № 18109. Ubrzo se našao nad Valjevom, međutim, posle samog uzletanja mu se pokvario generator naizmenične struje tako da je ostao bez radara. Pavlović se upustio se u neravnopravnu bitku protiv 16 NATO aviona, uspeo da ih zbuni i čak natera u bekstvo smelim nastupanjem ali je, ubrzo, oko 12:45, bio pogođen sa tri rakete, ispaljene od strane holandskih pilota sa aviona F-16 fajting falkon koji su bili zapadno od Tuzle te ih on nije ni primetio. Poginuo je još u vazduhu. Ostaci njegovog aviona pali su u selo Petnica. Sahranjen je 6. maja 1999. na Bežanijskom groblju.[1] Glavna ulica u Batajnici, koja vodi od centra sela do aerodroma nosi ime pukovnika Milenka Pavlovića. U rodnom selu Milenka Pavlovića, Gornjem Crniljevu, napravljen je spomen kompleks koji obuhvata:

1. Spomen česmu sa pločama pilotu Pavloviću i majoru Aleksandru Stefanoviću (poginulom 1991. kod Tovarnika) kao i vojnicima izginulim u ratovima za oslobođenje 1912—1918. Na spomen česmi se nalazi krilo sa aviona MiG-29 pilota Pavlovića
2. Lovački spomen-dom Milenko Pavlović Pilot
3. Avion tipa G-4 Super Galeb
4. Top sa Cera, mogući učesnik Cerske bitke

Uncle Džo - Heroj Milenko Pavlović
Problem sa linkom? : https://www.youtube.com/watch?v=-PFgsJvFZRY



Heroj Pavle Jurišić Šturm



(Jedan od najodlikovanijih Srpskih vojskovođa)
Pavle Jurišić – Šturm (nem. Paulus Sturm, srp. Паул Штурм; Gerlic, 10/22. avgust 1848 — Beograd, 13. januar 1922) je bio srpski, a kasnije i jugoslovenski general.

Po poreklu je bio Lužički Srbin. Akademiju je pohađao u Vroclavu i Nansiju. U Francusko-pruskom ratu je bio vodnik na strani Kraljevine Pruske. Došavši u Srbiju, promenio je ime u Pavle Jurišić i dodao svoje bivše prezime Šturm kao nadimak. Uzeo je učešća u srpsko-turskim ratovima kao poručnik, da bi bio odlikovan i unapređen u čin kapetana. Učestvovao je i u bici na Slivnici tokom Srpsko-bugarskog rata. Posle tog rata je više puta premeštan da bi bio penzionisan avgusta 1900. godine. U službu je vraćen godinu dana kasnije.

Zbog svog prijateljstva sa kraljem Petrom I imenovan je prvim ađutantom i pratio ga je na svim njegovim putovanjima. U Prvom balkanskom ratu je bio komandant Drinske divizije prvog poziva i sa njom je učestvovao u Kumanovskoj bici, posle koje je dobio čin generala. U Prvom svetskom ratu je postao komandant Treće srpske armije i njome je komandovao u Cerskoj i Kolubarskoj bici, gde je značajno doprinela pobedi. Tokom Trojne ofanzive na Srbiju njegova armija je branila odstupnicu celokupnoj srpskoj vojsci tokom njenog povlačenja. Šturm je naredne tri godine proveo na Krfu, a zatim i na Solunskom frontu gde se je upoznao sa novim načinom ratovanja i upotrebom avijacije. Posle probijanja Solunskog fronta njegova armija je učestvovala u bici na Kajmakčalanu, gde je imala brojne žrtve. Posle ove bitke Šturm je smenjen, a u oktobru 1916. je poslat da pomogne komandantu Dobrovoljačkog korpusa u Rusiji. Po podnošenju izveštaja o stanju Dobrovoljčkog korpusa, početkom 1917. preko Japana se vraća opet u Solun. Postavljen je na dužnost kancelara Kraljevskih ordena i taj posao je obavljao do penzionisanja.

Odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde, Ordenom Belog orla i savezničkim odlikovanjima među kojima se ističu Orden Italijanske krune, Orden Svetog Đorđa, Orden Belgijske krune, Orden Legije časti i Orden Svetog Mihajla i Svetog Đorđa a najvredniji orden bio mu je Orden Paulovnia cveća na velikom krstu kojim ga je lično odlikovao Japanski car. Takođe je bio nosilac Ordena Gvozdenog krsta, Orden Svetog Leopolda i Orden Mendžidije, ordenja koje su mu dodelile buduće Centralne sile. Uvršten je u red najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata i srpske ratne istorije ali nije unapređen u čin vojvode.

Dodaću ono što nisam pronašao na vikipediji:
Pavle je imao sina kome je dao svoje ime dodavši Mlađi na kraju, on se kasnije takođe pridružio Jugoslovenskoj vojsci u Otadžbini pod komandom Draže Mihajlovića, uhvaćen je 1941 od strane Gestapoa gde mu je ponuđena sloboda , i da živi u kućnom pritvoru zbog Nemačkog dela u porodici, ali je odbio govoreći da je Srpski Oficir, posle toga je streljan.



Sledi nastavak.

Za razglas:

Srbija ima heroje!
http://www.erepublik.com/en/article/-umnes-heroji-koji-ne-trebaju-biti-zaboravljeni--2540823/1/20


[UMNeS] Udruženje mladih novinara eSrbije:
http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2540333/1/20