[me4cp] Дијо Максимум за врховног Додика

Day 3,057, 20:45 • Published in Serbia Serbia • by Dio Maximus
Авангарда.




Ово неће бити кандидатура на које смо сви навикли и у којима сви толико уживамо. Због специфичности ситуације, и зато што сам кретен. Brace yourselves for impact браћо моја - погана сиротињо, да пијемо до зоре и да пошмрчемо грам.

Имајући у виду да се налазимо у озбиљном проблему и критичној опасности од кршења националне традиције имања погане босанчуге на месту виртуелног председника, морао сам се одлучити на овај исхитрени потез. Пошто апсолутно све предуслове за председниковање државом у потпуности испуњавам;

1. Хендикепиран ✔
2. Босанац из мртве партије вероватних мултија ✔
3. Испрдак ✔
4. Фекалија ✔

свесно сам, зарад испуњавања сопствених скривених амбиција и умиривања мегаломаније у себи, ушао у нашу изборну центрифугу са надом и циљем да ће ме политичка веш машина избацити као председника државе. У озбиљном вишечасовном билатералном дијалогу који сам водио сам са собом, дошао сам до круцијалног закључка да и поред пола деценије потрошене на истеривање Абхазија из Азербејџана, Јужне Осетије из Јерменије и Никарагве из Косова(српског прим.аут.) нисам задовољио своју похлепу, жељу за славом и личну злочиначку амбицију. Јбг.



Узимајући у обзир да се налазимо у диктатури и да мање више, без обзира на исход избора, то будућем председнику смањује маневарски простор у утицању на државне послове и пут којим ће држава ићи ипак може нешто да се прозбори и о овој теми.


Јерсте знали да и Литванци имају џ?

Мислим да је свима прилично јасно да је овакво стање у земљи на дуже стазе апсолутно неодрживо. Пре него што неко проспе своју памет у коментару, молио бих да прочита до краја и комплетно барем овај део, ако неће да чита део о савезу и спољној политици.

Диктатура не може трајати до краја сервера, а против диктатуре се не може ратовати политичким средствима. Што даље значи, да ће цела ова прича око диктатуре убудуће уколико сви не променимо неке сопствене ставове и навике отићи на погрешну страну и осим ових нередовних саботажа имаћемо константне.

Који год је блок на власти.

Једни друге ћемо саботирати у случају да друга страна добије председника из најбаналнијих разлога, као што је већ виђено у безброј пута уназад. Само што ће разлика бити што ће ово бити правило, а не изузетак као што је то било до сада.

То је чињеница, штавише спреман сам да се кладим да ће тако бити, уколико се не повуку неки радикални(хе хе војо) потези. Најтрагичније је што то и нису радикални потези али у нашем случају јесу, пошто смо критично закрвљени. Ово би требало решити, небитно ако сам ја председник или било ко други, из које год странке да је. Многи играју ову игрицу због политичког аспекта, а диктатура тај аспект обесмишљава. То је последица, а узрок је комплетна политичка елита. Неки су криви мање, неки више, и то говорим на индивидуалном нивоу. Притом и нимало не занемарујем свој утицај све ове године на увећавање срања. Дао сам свој допринос, нимало спорно.

Мање странке су у суштини у процепу између два блока, фактички колатерална штета пошто је политички модул у потпуности заустављен због личних: сујета, анимозитета, мржње, батхрта...назовите то како хоћете. Немам неке илузије да ту постоји и промил шансе да ће било ко волети ближњег свог, али зарад неког општег, заједничког интереса мора бити неког консензуса поводом неких заједничких интереса. Заједнички интерес је нпр. заливадити Хрвате, Америку, па и тај Тајланд ако је већина за то. Одбранити се од Албаније, Никарагве, Гвинеје Бисао и кога још већ.


истеривање Абхазије из Таџикистана лето 2010. лична архива

Небитно ми је да ли ћу да победим, ако победи неко други, исто бих волео да видим да другој страни, каже исто и да сви заједно покушамо да превазиђемо те неке дечије болести. Јер у случају да то не решимо, тешко да ће било ко имати икакав успешан мандат у демократији, све док се једна страна у потпуности не повуче из игре, а знамо да се то никад неће десити и да ће увек постојати два блока у једном или другом облику.

Планирам да попричам са мање више свим релевантнијим странкама притом укључујући и оне ванпарламентарне. Пошто су и оне политички чинилац и небитно је да ли имају места у конгресу, на тај начин једино можемо доћи до неког реалнијег облика демократије, пошто и ово што смо до сада имали није била демократија, већ неки чудни облик геронтократије подељене у два супротстављена табора који су сопственим грешкама довели до овога где се тренутно налазимо.

Овај мали корак је у суштини само први ка неком прогресу који можемо направити. Кад се закопају или барем прикопају ратне секире, онда можемо разговарати и озбиљнијим темама, које ће доћи на ред и у далекој будућности у некој другој влади. Алексис Бонте је пре извесног времена објавио чланак ламентирајући над једном другом игрицом коју су правили и најављујући неке промене у овој нашој игри. Какве оне могу бити, не могу ни да наслутим, али и због тога не би било лоше да направимо договор, да би могли сами да се мењамо у будућности, а не да нам треба по годину дана и нечија батина у руци да будемо у корак са осталима.

За крај овог дела, пошто већ видим да ће помислити да ово пишем да јер се у случају моје победе и ресета диктатуре могу поздравити са нормалним функционисањем конгреса и донација, рећи ћу само да сам прилично сигуран да ће диктатура паре које им остану оставити мени на НБС па ћемо то крцати 10 дана ако буде потребно. Тако да та теза у том случају баш и нема превише смисла.



Други битан део којим можемо да се позабавимо ''под кишобраном диктатуре'' је савез. Има сигурно две године, фактички од самог зачетка савеза да ствари не функционишу како треба, и апсолутно нико се тиме није позабавио детаљније. Сада ћемо имати ту прилику, која је може бити веома важна пошто као што се могло видети претходних дана Хрвати су направили свој савез, за сада су у њему Венецуела и Италија. Италија је наша интересна сфера пошто су мање више практично сви наши ресурси ту концентрисани. Ово се може протумачити као прикривена претња нашој хегемонији у југоисточној Европи. Јасно је да нам још увек индивидуално хрватски савез није дорастао, али је очигледно и да су у периоду реорганизације. Ми као и обично, увек каснимо са било каквим променама и реаговањима на исте.

Натрпали су већину својих активних играча у једну заједничку јединицу, видело се и да је то прилично ефикасан начин ратовања ових последњих неколико дана. Ми са друге стране остасмо раздељени и по јединицама које се међусобно не подносе, и по странака и по вертикали, хоризонтали, дијагонали..како вам је драже.

Оно што је још већи проблем за нас је чињеница да је издајник и крвник Раденко звао Америку да нас bonbarduje и стога је критично и треба збити redewe.


ђесте хрвати ђе загреб хе хе

Морамо размишљати и у том смеру, уколико не желимо да се опет деси да не знамо шта се око нас дешава па морамо да импровизујемо.

Направих дигресију, да се вратим на тему, суштина је да наш савез практично постоји само на папиру, пошто бољке које трају годинама нису решене. Постоји одређени ниво координације, али је доста неефикасан, што се могло видети и из ситуације са Аргентином од пре неколико недеља. Статут савеза је практично непостојећи, пошто га нико не поштује и прилично сам сигуран, посебно ове новије власти у свим државама чланицама нису ни читале, па сумњам да ико и уоште зна која су му права и обавезе. Штаб савеза је исти више од пола године, могуће и јаче јер се избори за савез практично и не одржавају јер нико не жели да буде на било каквој функцији у истом, то сам помињао више пута, па и не видим потребу да ово детаљније објашњавам зашто је лоше. Савез постоји као нека аморфна маса која је ту чисто ради реда пошто је функционалност изгубио. Апсолутно сам сигуран да не би било никакве битније разлике и када не би постојао.

Овде мора да се одради озбиљна реорганизација или прављење новог, и ту нема никакве тајне. Уколико будем у прилици после петог, план је да се овим детаљно позабавимо.

Друге ствари, попут одбране, образовања, слоге и ебеба нећу помињати пошто не видим сврху јер немам начина тренутно због диктатуре тиме да се бавим (мада Црвеног Лава не би мењао ни за кога реално), а неке екстремне идеје да форсирам кроз диктатуру немам намеру пошто мислим да би нам за тако нешто требао шири консензус и договор већег броја људи и партија, а и питање је да ли би то ико и из диктатуре и из странака прихватио на тај начин.


О том потом, како би се рекло.

То је отприлике то. Срећно било и опонентима.

Ваша босанчуга и крајишник љути,

Максимум Дијо