Čekajući...

Day 1,479, 04:21 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI


Čekajući glupu tursku robu, razmišljam o erepu, vama, njoj... Dosadno mi je, pa odlutah. I onda znate već... Što na um, to na monitor... A ovi INCI će valjda uskoro doći, Murata im na kolac nataknem... neomašćen...

Prvo želim da zahvalim Vili... Pre nešto manje od godinu dana me nagovorila da odemo u Novi Sad, na skup neke njene paravojne jedinice, nekih Anđela Čuvara, kako li ih je nazvala, pojma tad nisam imao. Premišljao sam se, ali je rekla čarobnu reč - pivo, nešto u sklopu rečenice "ma ajmo, biće piva...", ili slično. Pristadoh, naravno...
U GAsanu upoznah neku veselu družinu, neću ih poimence nabrajati, samo znam da sam se posle toga malo raspitivao o toj jedinici, mada me pre toga jedinice nisu privlačile. Primiše me, kako sam čuo, oberučke, i tu poče moje zanimalje za vojni aspekt igre... Kasnije... Kasnije smo počeli često da se družimo međusobno, Anđeli i ja...
Pretpostavljam da mnogi za svoju jedinicu misle nešto slično, ali mene baš briga za druge jedinice, velika većina vas se pokajala što je nekada ušla u neku jedinicu, ja nisam nikada... Onoliki skup budala, veseljaka i veseljaka bez VE retko koja jedinica ima... A što smo lepi... Kako reče Ore - "kad vidim ove iz botova, mi mu dođemo ko neki manekeni"... XD
Neću sad da palamudim više o njima, raznežiće mi se, pa će ih izbaciti iz SSF, a za SSF moraš da budeš hrabar, zao ratnik ili ratnica... A ne plačip***a, kao C**w, npr. XD

Desert vam je opet rebarca pomerio... Cccccc... Ja video nisam nesposobniju grupu ljudi koja je umislila da su dobri političari... Neću sad da pišem gde su i kako grešili, dovoljno vam je Paun pojasnio to. Meni je samo smešno kako vi i dalje mislite da je za vaš poraz, ne, pardon, za vaše uništenje, kriv narod koji je "glup", a ne vi i vaše visoko mišljenje o sebi, a nisko o svima ostalima... Vi i dobronamerne savete uzimate na zub, pa one, koji su mogli biti uz vas, terate u drugi tabor ili u najboljem slučaju u neutralnu stranu... Ali dobro, koliko je nama Ciganima Tole kriv, toliko je i vama, večitoj Desertovoj opoziciji (osim ako Desert ne dozvoli drugačije), narod kriv, šta da se radi... Svi su krivi, samo se u svoje dvorište ne gleda...

Heh, na pamet mi pao njen osmeh... Prvo joj se nasmeju oči, pa onda sočne usne i zatim celo prelepo lice postane veselo, slatko, nasmejano, razdragano... A ja prestanem tada da se smejem, gledam je, jer ne želim da mi i jedna sekunda njenog osmeha promakne...
I sad mi nedostaje... Nekako bi mi lakše palo čekanje ovih Turaka, da je ona uz mene, da mi priča duge priče, drži me za ruku... Ma, opet sam se raznežio... Još ćete da pomislite da sam se zaljubio... XD
A i ta ljubav... desi se jednom u životu, nekome sa 15, a nekome u 50-oj godini... I uglavnom bude nesrećna, koliko god da se boriš za nju... Trudiš se i trudiš, ali ne dovoljno... Da se trudim dovoljno, sve ovo što vama pišem bi njoj rekao u lice, zar ne? 🙂

Mada, ne verujem da bi i to mnogo pomoglo... Davno su prošla ta vremena nepopravljivih romantika... Teška su ovo vremena za nas koji smo dobri sa rečima... Danas mnogo bolje prolaze oni koji su dobri sa ciframa... Surovo vreme za nas "rečite"...

Idem da odraduckam još nešto, pre nego što dođu Turci, nadam se da će uskoro... Eto, pravi sam Srbin, duh kosovskih junaka je u meni... Jedva čekam da mi Turci dođu, da im sve po spisku...

Aj uzdravlje i živi vi meni bili! \o/