Join the new world

Има лепа прича о томе како је један дечак питао свог оца колико зарађује на сат. Отац му је рекао 50 $. Тада га је син питао да ли може да му позајми 25$, на шта се отац наљутио и рекао да га остави на миру. Тек што је дошао с посла, уморан, и сад га још син гњави. Након неког времена се мало смирио, отишао код сина и дао му 25$. Син је испод јастука извадио згужване новчанице, на шта се отац поново наљутио. Зашто тражи новац кад већ има? Он толико ради а син би да купује глупости!
Син му је рекао: "Тата, немој да се љутиш. Тражио сам новац зато што нисам имао довољно. Сада имам. Ево ти 50 $, дођи сутра сат времена раније, да вечерамо заједно."

Друга прича говори о томе како је један сада већ стар човек на тавану нашао дневник свог сина, у ком је дечак описивао најлепши дан у свом животу. Био је то дан када су њих двојица први пут отишли на пецање. Погледао је свој дневник, и видео да је тог истог дана он записао "Протраћио сам данашњи дан. Нисам обавио ниједан пословни позив и нисам зарадио ништа."

Време је нешто што нам је свима додељено у једнакој мери. Свачији дан траје 24h. Ни минут мање, ни минут више. Разликујемо се по томе како га користимо и распоређујемо. Неки су вешти у томе а неки баш и нису.
Постоје различити начини показивања љубави, и отац из приче који много ради вероватно своју љубав за сина показује тако што жели да заради што више новца и омогући му што је могуће боље услове за живот.

Проблем је у томе што дечак из тога закључује "Немаш времена за мене, нисам ти важан, не волиш ме."
Лепо је када другима купујемо поклоне и када други нама купују поклоне, али то није довољно. Ниједан однос не може да се заснива на материјалним вредностима.

Да бисмо градили однос било које врсте, потребно је да издвојимо време за људе до којих нам је стало. Потребно је да проводимо време с њима, да обраћамо пажњу на њих. Да их не само гледамо, него и видимо. Да их не само слушамо, него и чујемо.

Многа деца су одрасла са осећањем невољености, иако су их родитељи бескрајно волели. Толико су их волели да су радили више послова, само да би зарадили више новца, да својој деци омогуће што боље услове за живот.
А онда, преко ноћи, пред собом виде непознату одраслу особу, која им замера све и свашта. Која је љута на њих. Која им говори да је уопште не познају.

Много је и љубавних веза и бракова који се прекидају иако је било љубави међу њима. Мушкарци су јурили на све стране да зараде што више, да покажу како су способни и успешни, како би њихове драге биле поносне на њих. Жене су такође јуриле на све стране, радиле, одгајале децу, кувале, спремале кућу, угађале свом мушкарцу. И онда се после неког времена два странца која су се некада волела сретну, обоје незадовољни, разочарани, са осећајем да ништа од свега тога што су дали није довољно.

И није довољно. Да би однос функционисао и развијао се, неопходно је заједничко провођење времена, неопходни су разговори, неопходне су заједничке активности у којим сви они који су укључени уживају.

Понекад су и најобичније ствари посебне, једноставно тако што их радимо са правим људима.

У послу не можете да будете успешни ако не улажете довољно времена и енергије у ваше радне задатке.
Зашто мислите да је то могуће у блиским односима?

Можда ово нисте знали, можда сте мислили да ће други знати да их волите тако што радите неке ствари за њих. Зато што се одричете и жртвујете да бисте њима нешто дали. Сада знате да није тако.

Ваш син неће беснети зато што нема најбоље патике, ако сте с њим били на пецању. Беснеће због нових патика зато што мисли да је то доказ његове вредности. Зато што мисли да није вредан и занимљив. Откуд му та идеја? Па његов рођени отац никада није издвојио време само за њега, само да буде с њим, да чује како му је у школи, да види његов албум са сличицама супер хероја.

Ваш партнер вас неће мање волети ако су у судопери три тањира и четири чаше. Неће то приметити док га гледате са осмехом, срећни што је ту, поред вас. Биће бесан и разочаран, осећаће се невољено када после целог дана дезинфиковања куће немате времена и енергије да га саслушате. Толико сте уморни да немате снаге ни да га загрлите. Не, није он незахвалан, он је само људско биће ком треба пажња и ком је потребно време које сте издвојили само за њега. Зато што вам је важан.

Како у данашњој хроничној несташици времена решити овај проблем?
Тако што ћете планирати провођење времена са вама драгим и блиским особама. Тако што ћете када планирате свој дан, недељу, месец... имати на уму и ваше ближње и то да им је ваше време потребно, да сте им потребни ви.

Jедан мушкарац, који много ради и успешан је у свом послу, написао je да, иако су их делиле хиљаде километара, његова драга и он су седели свако поред свог рачунара и гледали исти филм. И иако су били физички раздовојени они су били близу. Ближе него неки који су можда седели једно поред другог, свако у својим мислима и са својим плановима.

Да ли ћете због тога бити мање продуктивни и успешни? Не, напротив. Бићете мирнији, задовољнији, испуњенији. Имаћете више енергије, брже ћете извршавати своје обавезе. И имати више времена и енергије за себе и своје ближње. И тако стварате нови зачарани круг, овај пут пријатан, испуњен тренуцима блискости и љубави.