Сањала сам искрене лажове

Day 1,944, 05:03 • Published in Thailand Serbia • by Vudstok
Ја вас позивам, вас појединачно када се пробудите, пробудите се весели и реците ево га још један дан, имам шансу да урадим нешто...



Небројане зиме прохујаше а она их није ни осетила. Изгубљена у времену лутала је између четири нема зида тражећи бар на једном какав обрис или слутњу заувек заборављених успомена.
Прашњаве завесе боје крви нису дозвољавале зрацима да бар мало оживе ту собу. Та соба је давно умрла, баш као и она.
Али, она тога није била свесна. Живела је за дан када ће јој се пали борац вратити. Чекала га је у његовој смарагно зеленој фотељи, где би он увек, након што дође са посла седео и читао дневне новине, пијуцкајући кафу коју му је она са много љубави скувала.
Седела је ту сваког дана, од 15 до 20 часова, држећи прашњаве и пожутела писма.
Чекала га је. Чекала је оног који никад неће доћи.
"Драга моја, љубљена моја. Како боли сваки милиметар који нас раздваја. Како боли сваки тренутак који нисам крај тебе.
И не веруј!
Не веруј злим гласинама, када ти кажу да се нећу вратити. Доћи ћу мила!
Са првим ластама, кад окопни снег и кад наша улица замирише опојним мирисом тек сазрелог цвећа трешње.
Кад год ти недостајем, само погледај у небо то је једино поред чежње што нас може спојити.
Мислим на тебе драга и кад дишем много ме боли.
Заувек твој."

Пожелећеш једном да будеш добар човек.


Ако неко зна нешто о Немањи било би лепо да подели са мном, ето бар да знам да је жив.

Имала сам жељу да направим поделу па ето, јесте услов ће бити еб*н али под утиском сам неких ствари што сам сазнала.
Делићу минимум по 10 ку7 тенкова.
Па ето.
Не тражим ни суб, ни воте, ни узвик.
Само је потребно да у коментару напишете, миљење о некој особи одавде које није засновано на вашем ставу, већ су вам причали.