Незнанац и принцеза

Day 1,928, 16:37 • Published in Serbia Serbia • by plavaprinceza

Некада давно живела је негде једна принцеза,имала је дугу плаву косу,румене образе и осмех на лицу ,али упркос том осмеху била је толико несрећна у љубави да је решена да нађе нормалног принца. Просци су долазили,нудили су злато, дијаманте али нико није могао да задовољи њене услове. Она није имала толико услова желела је само да је неко воли, да је разуме, воли њене мане и врлине. Једнога дана наишао је он, принц, висок , леп са великим осмехом на лицу. Она се заљубила.



Док су проводили време заједно било је све лепо, кад је одлазио био је некако чудан, није је тражио данима па се појави и све тако. Она му је слепо веровала. Ноћима је плакала, осмех на њеном лицу је нестао, како када је морала наместити лажан осмех због окружења.



Једнога дана појавио се незнанац који је испричао принцези све о њеном дивном принцу. Како он има друге, како свако вече се опија и тд. Сузе су јој се сливале низ лице, незнанац их је брисао. Незнанац: ``Нико није вредан твојих суза``. Рекла му да је остави саму што је и учинио. Принцеза је дуго у ноћи плакала и патила. Када се пробудила једног јутра на сточићу је била ружа и писмо.



У писму је писало : ``Није вредан твојих суза принцезо, постоји негде неко ко чека на тебе ``.


Само се благо насмејала. Након тога се зачула бука и она је истрчала на балкон. У двористу на живој огради је угледала њега, незнанаца, благо се насмејала, насмејао се и он. Објаснио јој је да је хтео да је види али је пао. Она се благо насмејала, рекла му да је сачека и да ће доћи за минут. То је и урадила, одвела га је у врт и седели су и разговарали. То су радили сваког дана, док нису почели и ноћу да се састају. И разговарају о свакаквим темама, постали су пријатељи, бар је тако принцеза мислила. Зезали су се и принцеза је увек имала осмех на лицу. Знао је да је насмеје, усрећи али она је увек мислила на свог принца. Једнога дана незнанац јој открио своја осећања и принцеза није знала шта да му одговори јер је волела свог принца. Незнанац се повукао и више се није виђао са принцезом. Њој је било стршно тешко и криво због тога јер нису могли остати бар пријатељи. Опет су биле сузе на лицу, опет није знала шта се дешава, била је повређена, али још више је себе повређивала знајући да је повредила незнанца.



Хтела је да побегне, да нестане, док једног дана није добила писмо од незнанца: `` Немој ићи нигде остани ту, потребан је овој палати диван цвет ` `. Послушала га је и остала, али уз услов да он нигде не иде и тако је и било. Она је остала сама није се удала за свога принца, а принц је наставио по старом, незнанца је виђала само у пролазу. Кад год да га је видела упутила му је диван осмех и он је њој узврати.



Незнанац се оженио дивном девојком, а принцеза је остала сама до краја живота са сећањем на дивно и незаборавно дружење са незнанцем и надом да ће наћи негде неког ко ће је усрећити и насмејати као незнанац. Ипак је на крају схватила да немају све бајке срећан крај.