Јабуко у цвету

Day 1,820, 05:08 • Published in Serbia Serbia • by Vojvoda Prijezda

Победом Владислава Миловановића 83 на председничким избормима поново су актуелизована питања односа еСрбије и еБосне, односа стварног живота и игре, односа ''правих Срба'' и ''несрба''. Вратила се делом на власт екипа која је радила ТО Босне својевремено, окупљена у ДСС – Демократској странци Српске, наравно појачана друштвом из СЗР и НСС. Осећам неку потребу да напишем пар редова о свом виђењу целе ове ситуације.

Основна разлика између ове екипе и мене је гледање на однос стварни живот – игра. Када бих се у овој игри водио својим ставовима из стварног живота, вероватно ми неке ствари које ради ова екипа не би ни сметале. (Наравно, овде не мислим на Десертове крађе, Симијонино испразно филозофирање, Брдарево троловање, Пајичићеве претње Клулесу, УСОСово вређање особа женског пола, Здравково играње са верским осећањима Православних Срба и тако даље – због ових ствари нисмо ни могли да будемо иста екипа). Мислим на тзв. државна питања – однос са Босном, Турском, питање Косова и Метохије.



Косово и Метохија

Сви ми који смо играли пре додавања еСрбији овог региона прећутно смо пристали на то да је еСрбија вољом власника игре осакаћена. Покушавали смо да исправимо ту неправду, годинама су еСрби организовали акције како би смиловали власнике да еСрбији додају и Космет. Шта смо на крају добили? Моралну сатисфакцију? Прилику да лечимо своје СЖ фрустрације? Питање за све оне који у игри полазе од СЖ је – шта је Србија у том СЖ добила чињеницом да су неки румунски програмери доцртали пар пиксела? И даље не можемо да одемо у Дечане, Грачаницу и Пећку патријаршију још увек обезбеђује војска. Страна војска. Још увек у Призрену оно мало преосталих Срба не сме да изађе из куће. Никоме на Космету није ни боље ни горе због тога што је нека интернет заједница од пар хиљада Срба на крају избоксовала да еСрбија добије још један регон – Косово. Када се угасе румунски сервери нестаће и еСрбије и за пар година се овога свега више нико неће ни сећати, а на Космету ће остати исти проблеми.



Турска

Владиславов политички успон је почео управо овим референдумом о Косову, и турским гласањем за независно Косово. Пре тога смо били савезници, након тога смо постали непријатељи. И ту је Владислав однео своју прву велику победу, ударањем против Турске уништавао је напоре тадашње Владе (мандат Пуребг) да нормализује односе са Турском. Са друге стране ни Турци нам нису остали дужни, па се то савезништво брзо распало. Срби су чудан народ, генерално не волимо Турке, али зато смо оберучке дочекали Сулејмана величанственог. Где год се окренем – неко прати Сулејмана, истог оног који је харао српским селима у Срему. Владислав је своју битку са Турцима добио, али да ли ће то имало утицати на СЖ питања? Барем 17%? Па неће. И даље ће се гледати Сулејман, и даље ће турски амбасадори предлагати подизање меморијалног центра на Фрушкој гори и даље ће се предлагати да се поред Ћеле-куле подигне споменик и Турцима изгинулим у бици на Чегру. Ширење турског утицаја на Балкану се ненеће смањити зато што је 83% Освета тенковала против Турске. Када Владислав буде организовао протест против изградње неке од горе поменутих објеката радо ћу му се придружити, али не видим сврху борбе кроз ову игру.



Босна

У Србију сам дошао 1992. године. Из Босне. Имао сам 9 година и иза себе сам оставио све што сам имао. Никада не користим израз ''Бошњаци'' и никада нећу рећи да се у Сребреници десио геноцид. Опстанак републике Српске је за мене важан национални интерес. Као и на све друге рат је утицао и на мене. Изгубио сам блиског рођака у рату. Стриц ми је са породицом у Канади, а ујак у Америци због рата. Виђамо се пар месеци у пар година. То ме фрустрира. Фрустрира ме и то што не могу са братом и сестром да се видим кад год ми падне ма памет, што смо одрасли хиљадама километара далеко једни од других. Своје фрустрације не лечим преко еРепублика, већ преко другог програма који се зове Скајп. Нису ми румунски сервери криви за ово. Нису ми ни остали играчи, како у Србији , тако и у Босни криви за ово. Али, не прихватам да неко своје фрустрације лечи на мени. Играјте и пустите друге да играју. Ако сте изабрали да вам главна преокупација буде уништење еБосне – играјте такву игру. Али онда идите у еБосну, преузмите конгрес, изаберите председника, отерајте муслимане из игре. Баш ме брига шта ћете тамо радити. Ја сам изабрао еСрбију и играм за еСрбију – не против еБосне. Неприхватљиво ми је да ме председник тролује тако што промени име оргу у Председник Републике Српске. Нека узме неки свој орг, нека то ради у еБосни, нема никаквих проблема, тај орг није ни његов ни његовог ађутанта. Тај орг је историја еСрбије и то треба и да остане.



Закључак

Поента овог чланка, ако неко до сада то није схватио је бесмисленост преношења СЖ ствари у игру. Тако нешто никоме неће ништа добро донети (истини за вољу неће ни лоше). Ни на који начин се било какви СЖ односи неће променити. СЖ борбе треба оставити за СЖ, овде смо да се играмо. Па онда играјте се и пустите друге да се играју.