Посвета једној Дружини. . .

Day 1,571, 02:58 • Published in Serbia Montenegro • by GVOZDENI Propalica
Мој чланак је посвета свим палим борцима који нису могли да издрже идиотизам власника игре и њихових робова.


Не пишем овај текст да бих ја Вама доказивао да “свевишњи” уништавају ову игру, чланци и шаути су пуни тога, како отворимо дневну штампу видећемо све више и више њих који одлазе.
Не замерамо им, не терамо их да остану, али нам је јако тешко када оду. Само најиздржљивији и најлуђи остају уверени да је и дружење добро и да је као пре, иако по мени раставили смо се по “племенима” и “герилама” где се свако дружи по својој припадности: странка, јединица итд итд...
Те друге људе, припаднике другог племена често не подносимо, оговарамо, омалаважавамо или понекад и вређамо...

Драги моји:

Ви сте творци моје среће, дивних тренутака проведених са вама никада нећу заборавити и увек ћу се радо сећати свих наших дружења. Чинили сте саставни део у мом срцу, игрица која нас је спојила никада није успела и да нас растави. Постали смо јачи од ње.
То је уствари и сврха играња. Победити.

Када би Вам и одао имена, запитали би се: Ко су ови?
У игри остали мали, толико много дали за нас који смо остали, увек скромни и доследни себи и пријатељима, напустили игру, али не и наша срца.

- Када се сетим Ње певушио би ону народну: Волела ме једна Врањанка. Увек смо је чували и волели, као и она нас. Многи су волели да се зезају са њом, а када би дошао неки просац био би избачен, скоро па наглавачке. Једна дивна риђокоса јужњакиња коју сви воле тако би је могао описати једном реченицом.

- Следечи који нас је напустио је један новосадски казанова. Као што осваја срца новосађанки, тако је и наше освојио и заувек остао ту. Када би му матори Хајдер и посаветовао да одмори мало од жена и да нам се врати, он би то одбио. Лично мислим да ће наћи неку златну средину. Миљеник Даворке, некада се причало да су имали тајну романсу...

- Њих када поменем, обично их поменем у пакету. За мене су увек они два тела, а једна душа. Браћа су, али и нису. Некада се поносим њима, а некада стидим. Са њима нико није остао равнодушан. Моји миљеници који су отишли, али ипак су увек ту са нама и које сви пуно волимо ма какви они били.

- Недавно је без неког ваљаног разлога отишао. Ваљда је само желео да се ослободи терета који је дуго носио за собом. Једна душа од човека, увек ми је био ту кад је било потребно. Увек је био страх и трепет за противника, а мени у сећању једна изгубљена добрица. Све док га нисам упознао, мислио сам да је геј. Уствари он је једна обична педерчина којег јако пуно волим. Увек сам га и чашћавао таквим епитетима, заслужи их стално. Једва чекам да га упознам и у РЛ.

- Некако ми тешко поменути их у овом чланку, али кад сам већ обећао, морам! То су моји Зецови, тотални краљеви, не зна се који је луђи. За мене као да нису отишли, стално их чујем, али ево да их поменем. Обећавам и неки посебан чланак за њих.

- И додао бих за крај њих тројицу: једног пензоса који је отишао давно, мало ко зна нешто о њему пошто је ко Пантелија стар, други је ћелав, у најбољим годинама, отишао због љубавнице, напокон саслушао наше савете и оставио деци компјутер. Деца су му захвална! Трећи земунпољац шмекер нажалост више није са нама, а сви смо се толико везали за њега јер је буквално још као ебеба дошао код нас.


Има ту доста добрих људи које сам желео да поменем, а из неког разлога нисам, можда неки следећи пут. Они су чинили мој свакодневни е-живот и заувек ми остали у сећању. Драго ми је што са већином успевам да одржавам РЛ дружење.

Сад уствари и схватам колико сам среће имао што сам све ове људе упознао. Тешко ће се поново скупити оваква екипа, сада је другачије време. Схватимо да ереп профил није битан већ човек који стоји иза њега, ни медаље ни голд ништа то није важно. Само дружење.


До следећег броја у којем очекујем нека изненађења.
Једна је ДРУЖИНА !
Поздрав !