Само дотле, до тог камена...

Day 1,269, 15:51 • Published in USA Serbia • by allboy75

Суморно изгледа овај 1269 дан новог света. Никада тежа борба није била, а еСрбија ближе понору...



Дух мог енарода, сувереног шампиона ове игре, пољуљан је безнађем тренутка у ком се налази и показује знаке слабљења самопоуздања. Стварно наш народ слабо памти, кад га треба потсећати ко смо и шта смо ми у овој игри 🙂

Ми ову игру играмо мангупски. Сав дух и темперамент којим је наш народ пребогат преносимо у њу. То је дух који многи немају и не разумеју, због тога нас избегавају, неки мрзе, а сви који приђу мало ближе и упознају нас - цене и чак обожавају.
У битке смо увек улазили бодро и весело, уз обавезно лапрдање и троловање противника по новинама, по правилу прегласно имајући у виду објективне могућности. Како је мала еСрбија расла и снага полако пристизала буку коју правимо, блеф све мање био блеф, а све више победнички менталитет, тако су противници падали полако у очај и на сваку нашу шалу о инвазији на њих викали „упомоћ“ схватајући то као смртну претњу.
Тако уозбиљени уопште нису разумели хумор, па се нпр. дешавало да Кинези бесно коментаришу са „Ви мора да се шалите?“ – кад смо ЛК проглашавали за своју свету земљу о.О А јок, озбиљни смо 🙂
А ми - једва смо чекали да наши богати противници истресу хиљаде голда у само једној бици, а ударе главом у зид, па да уз „где сте пошли лопатом на багер“ просипамо памет објашњавајући како је ИНАТ > mastercard 🙂

Зато нећу више никога да чујем како завија и жали се на „високу траву на терену“ и „ударе бочног ветра“! Све смо ово изазивали, истражујући границу својих могућности. Ми смо мангупи и шмекери, а не неке нарикаче и страшљивци!
И зато сутра, када дође до последњег боја, идемо онако како једино знамо: Пргаво и силовито, уз испуцавање штекова, нека бре забораве на нови ауто ако моју земљу хоће да купе! Можда оде по злу и не одбранимо отаџбину, али макар му разбиј мигавац на тенку! 🙂



А прича о нама је сага о несаломивости.
Колико пута су нам савезници говорили хвала, немајући чиме другим да се одуже за страховите српске ударе у њиховим освајачким походима и одсудним одбранама, где ни пољски ботови, ни амерички тенкови, нису могли да одоле распуцаној српској армади. Бранили смо од незапамћених инвазија Бразил, Британију, Турску, Словенију, Мађарску, увек подносећи највећи терет. Наш савез више није знао за пораз!

еСрбија је (пре в3 јер га не рачунам из очигледних разлога) у најтежим тренутцима бранила по 5-6 истовремених напада, милионске златом опточене ударе тенкова и армија, штитећи и своје регије и колоније. Ноћима смо будни остајали чекајући напад на ЛК, па кад видимо да опет нема ништа од тога, пакостили смо Кинезима и другима из тих часовних зона улећући у „тренинг ратове“, који су одједном постајали огорчена бојишта и које су онда они добијали једва, уз пуно тенкања и форе са болницама.
У феноменалним биткама и жестоким борбама којих ћемо се увек уз осмех сећати, еСрбија је освојила Видин, Русе, Софију, јужну велику равницу (1 на 16), Раџастан, Славонију, јужну Далмацију, унутрашњу Монголију, источни Сибир, далекоисточну Русију, западни Сибир... Сигурно сам доста позаборављао.
Па добро бре, је л' ви мислите да је томе дошао крај???
Хаха! Рушићемо ми опет редом све у шеснаест, чим ови шеици пролупају и удоме се у менталним установама, само полако 🙂

Шта рећи о њима?
Док ово пишем, они довршавају куповину есрпске престонице, Шумадије. Екипа на челу са Р. је доказала да више мрзи еСрбију него што воли еХрватску (не мора да значи да је у свету без „е“ тако, не познајем људе), а могуће је измерити и у ком односу, кад би израчунали колико су СЖ новца потрошили на одбрану своје земље и савезника, а колико на освајање наше.
Бесомучним тенкањем, количинама штете већим од остатка еХрватске и било које савезничке земље – достојних и поштованих противника - понижавају их и омаловажавају њихове војске, оне исте са којима смо водили предивне битке, што на бојом пољу, што на чет каналима и новинама, битке које смо чекали месецима, а онда у њих улетали као да сутра не постоји. Прштало је као за нову годину, пратили смо сатима кретање зида, хексова, а после битака хвалили се новим личним рекордима у штети, излазећи из њих пуног срца и празних оргова...

Силеџијским понашањем сахранили су ову (некада) игру, одузели су свим правим играчима (и који плаћају и који не плаћају) омиљену играчку, и због тога су достојни само презира и ничега више.

*****************************************************************

Драго ми је да видим да нико од еСрба није изгубио играчки дух, пао у очај због пропасти државе, и почео да мери дубину џепа уместо дужине... Чега треба. Свима који се ломе и помишљају да ПЛАТЕ одбрану есрбије имам да поручим: Из ината не купујте голде! Ни један једини човек није дужан да плаћа за наше победе, а све због похлепе ебогова и одсуства такмичарког духа с друге стране.

Ми смо тим, екипа која меље силом булдожДера, колико смо само јаки питајте ове што купују наше регије. Неће издржати дуго.
Оно што не могу купити је та безбрижна атмосфера и страст ИГРАЊА игре. Зато, наш основни циљ је и пре овога био, а сада поготово, да чувамо ову заједницу и држимо једни друге, а то се не плаћа еврима и зависи само од нас.
Успемо ли у томе, еСрбија ће остати шампион ове игре, а Р. и екипа победници специјалне олипијаде!

Као што видите, све је и даље у нашим рукама!!!