Мој Мишко вози у рикверц везаних очију

Day 1,259, 15:32 • Published in USA Serbia • by allboy75
To Emerickan audience: This article is not related to you, but I have to publish it here because of retarded media module rules. Who knows what that is good for?

Не да смо се испрашили синоћ, а? Ал' вечерас ће бити још боље 🙂
Ипак, мени је најзанимљивији сплет околности који је довео до тога де се боримо за опстанак иако смо убедљиво најмоћнија земља, и причаћу углавном о томе.



Да се не лажемо, прижељкивали смо један овакав изазов, чак и по цену брисања државе, ризик који несумњиво лебди у ваздуху. Као прво зато што сама игра не нуди више неки реалан изазов, а друго што смо и сами себи дојадили и огрезли у унутрашњим сукобима.

Дуго времена већ малтретирамо сваког ко нам се, вољно или не, нађе на путу. Ово што се сад дешава је последица тога, опет да се не лажемо, намерно смо и то изазвали.



Против нас бију из све снаге и земље које ништа из овога немају, просто хоће и то чудо невиђено да виде – нас на коленима.
Уопште, снага коју су нам показали непријатељи, прво у западној Србији пре неки дан, а онда и јуче, није последица промене односа снага, већ испровоцирана реакција. У том Босанском нападу су осетили победу, и сад можемо само очекивати да још жешће распале по нама.



У причу о предигри ове инвазије морам да додам и једну грешку коју смо правили дуго времена.
Дуго су Хрвати и остали кривили некаквог ботa, скрипте и не знам шта све за наше победе. Заиста, наша снага је тако велика, да је лакше поверовати у бајке него да их тако деремо на класичан начин.
Грешка, о којој сам много причао и пре свега овога, је што смо ми као доказ о регуларним победама прилагали тачне податке о броју људи, снази ударца и друге детаље о својој организацији. Ти подаци су, драги моји, строга државна тајна и никако их нисмо смели износити!
Свеједно, они нам дуго нису веровали, многи ни сад не верују, али неки су на крају поверовали и у злату пронашли начин да нам парирају. Зато нас сад боли глава и тек ће нас болети.
Пустите слепце да мисле шта хоће, памет у главу и језик за зубе убудуће!!!



Припрема и планирање ових догађаја показали су да стратегија ипак није сасвим изумрла у овој игри. Непријатељ је одлично организовао припреме и темпирао овај напад, уз нашу неопрезност и понегде наклоност среће.

Дакле, дуго малтретирање у разним устанцима, за које смо мислили да смо сами криви што их губимо није било циљ само себи, или из разлога отимања тих регија Србији, већ „фаза 1“ инвазије на Србију како се сад показало. Ту су створени предуслови за „фазу 2“ за чији је успех био кључан повратак БиХ на мапу.
Ми смо за то време сањали „дивне снове, далеке“ и планирали походе на други крај земљанске куглане, под притиском јавности рекло би се, више него вољом стратега или у складу са могућностима. Ипак није то било ни неосновано ни нереално, и вероватно би нам успело, да није непојмљивих залиха злата на другој страни, толиких да ни сањати нисмо могли шта ће нас снаћи. То се зове фактор непредвиђених догађаја. Само име му каже да се не може спречити, него се просто сналазиш кад се деси.

У другој фази, Србију је требало навући да прогласи за ПН најбезазленију земљу у окружењу, како би следећих недељу дана било онемогућено нашем конгресу да изгласа ПН некој озбиљној претњи која се надвије у међувремену. Наравно, ми нисмо имали појма о надолазећој инвазији, па нисмо ни размишљали у том правцу.
Већ одсецање житнице од матице Србије је наметало такав поступак, али показали смо тада уздржаност, небитно да ли вољом или стицајем околности, иако смо трпели велику штету у продуктивности, и то је била мудра одлука. Тиме смо ову инвазију сигурно одложили пар дана, што може бити на крају и кључни фактор успеха, видећемо.
Ипак поступили смо врло глупаво на крају. Рат Босни превише кошта а требао нам је хитно, практично смо били скоро приморани на гласање о ПН, кад су њима првима попустили нерви. Они нам га тада на тацни поклањају, и уместо да прихватимо поклон и истовремено изгласамо за ПН Хрвате или Бугаре, што би било логично због њихових последњих освајања наших савезника, дајемо ауто-гол узвраћајући ПН Босни.
Јесте да је Босна припремила МПП-ове који су гарантовали луду журку, што је можда натерало наш врх на овај корак, а још вероватније било и планирано да прикрије праве намере супротног савеза, али ипак сматрам глупавим тај потез. Победом у западној Србији су нас чак и уверили на кратко да је био исправан, али већ сутрашњи дан нас је бацио у внаго до гуше.

„Фаза 3“ траје сада, и то је тотална агресија на Србију. Ту већ падају маске и почиње игра звана „хајде да га меримо“. А зна се да је наш највећи 🙂



Њихов план се сада већ одвија траљаво.
Као прво, Румуни су ушли у сукоб малодушно, што је и очекивано – ипак њих већ дуго боли тиква од цепања с Мађарима и истрошени су. Судећи по коментарима синоћ, неки савезници се љуте на њих због овога, а истовремено неће да им шаљу злато у помоћ 🙂
Друга ствар је што ми превазилазимо сами себе ових дана. Они нас нису потценили овај пут, и биће ту жестоке борбе, али нас нису ни преценили довољно, и то је разлог због кога очекујем да изађемо ипак као победници.
И наши нови савезници су показали да су „преболели“ разлаз са Хрчцима, и сад јако бију за нас, неретко узимајући и медаље.

Имајте на уму да они нису још истрошили златне резерве, па верујем да ћемо изгубити још неку регију, посебно од Хрвата који ће опет јахати ноћу. Није нереално ни да нас сведу на једну регију коју ћемо бранити у одсудној бици, као Мађари пре брисања Румуније, и то би највероватније био Београд због свог положаја.
Уопште, кључ ове кампање је отимање иницијативе Хрватима и премештање борби с њима у дневне сате. Онда следи ослобађање Црне горе и наших оригиналних регија које евентуално падну, јер ће тамо хрватски отпор бити најслабији а самим тим и најмања шанса да изгубимо офанзиву.
Бугаре никако не треба потценити, показало се синоћ да наши тенкови сами не могу да савладају њихову војску. На том фронту су јаки били и Амери и Бразилци којима време одговара, па су Туте постигли једини прави успех у овом првом таласу, с обзиром да су Хрвати освојили стратешки потпуно небитну регију.
Румуне Мађари даве као змија жабу и тај, најважнији, напад синоћ смо разбили без обзира на енормно тенковање и подршку коју су добили. Босанци су још једном искоришћени и опет ће нестати са мапе - судбина коју ионако не би могли избећи. Они су ту само за спрдњу и опасни су само зато што ми превише штете трошимо на њих.

***********************************************************************

Време ради за нас, оно што они плаћају ми производимо и зато сваку прилику за одуговлачење треба максимално експлоатисати. Кад невреме прође и ловина опет постане ловина, време је да ловци загосподаре овом чудном шумом на један дужи период.