ИНТЕРВЈУ НА КАКАВ НИСТЕ НАВИКЛИ... РАЗГОВОРИ СА ОРИАНОМ

Day 1,112, 04:19 • Published in Serbia Serbia • by The Other One


Пре неко вече седео сам задубљен у једну тачку, тачније једну идеју, која се полако ширила у мом малом виртуелног универзуму... Од идеје родио се план... Заборавио сам га у једном моменту, баш када је зазвонио интерфон и пробудио ме из сањарења... Лењо се одвукох до слушалице и незаинтересовано упитах:

„Ко је?“,

а са друге стране весело се јавио женски глас: „Ја сам, Ориана...“.

Збуњено и трапаво сам притиснуо тастер за отварање улазних врата зграде, не скидајући слушалицу са уха. Чуо сам како је улетела у лифт, и тај минут покушах себи да објасним разлог њеног ненајављеног доласка. Знам да смо уговорили интервју, али не код мене, већ код ње. И знам да је требао бити пар дана касније, а не то вече.

Свеједно, сачекао сам да доскакуће до мојих улазних врата, где сам је чекао.
И онда се десило оно неочекивано – бацила ми се у наручје и узбуђено узвикнула: „Коначно!“.
Тргао сам се и рекао јој да ми није јасно о чему се ради.

Ориана: Па како не знаш, зар си толико био пијан те вечери да се не сећаш?!!

Ја: Ах... То... Чекај.. Види... Па то је било само ту ноћ! Ти имаш свог еМужа!

Ориана: Ма мој Мртви еМуж ми је последњи пут рекао „СМАРАШ!“ и ја сам га оставила и дошла теби како би смо били заједно и како би правили еФамилију! Знам да си плодан као Бот!

Ја: Ориана, побогу! Па нисам ти ја један од твојих швалера! Ја сам само са тобом договарао интервју и то што се десило је само за то вече, нећу ти два пута понављати! Ја нисам за те приче...

Ориана: Али ја хоћу само са тобом да правим мултиће, и да сви буду ћелави!

Ја: Слушај ме, зла жено! Нисам ти ја онај твој швалер Страхињић, који ће ме после овога попљувати по чаршији! Ни онај Заебани што си га већ на ову фору заебала 3-4 пута! А да ЛавБорис сазна за ово! Па он би ме рипортовао!!! Тада бих био банован и мој еЖивот би био завршен! Ионако сам чуо да ми је ономад шаутовао неку претњу! А да не спомињем оне за које не знам! Или као онај богаташ што држи златару, што ти се удварао! Чуо сам да је Џонуе, када ти је пришао, само да те пита за ренде да му позајмиш, на свом имању нашао мали милион хрчака, који су му оглодали целу житницу! Чуо сам да је то масло тог богаташа! Ја се са њим не бих играо!

Ориана: Али ја ћу ти дати СВЕ! Имаћеш окачене медаље свуда по профилу! Сваки дан ћу да их гланцам! А чим се отворе ове фирме за краве и дивљач, имаћеш за доручак само сухомеснато, а за ручак и вечеру гулаш од срнетине и ражани хлеб! Све ћу да ти дам! Само реци!

Ја: Аман, зла жено дај ми само интервју!

Ориана: Али ја могу много више! Даћу ти ове златнике са грбом Адмирала Нелсона!

Ја: Не, не и не! Хоћу само интервју! Без других проблема!

* * * * *

Након пола сата убеђивања......

Ориана: Хајде, даћу ти то, ако само то тражиш од мене...

Ја: Хајде, завали се на тај тросед и прекрсти ноге како ме не би изазивала... Знам да не носиш гаћице испод те сукњице... И буди озбиљна! Биће кратак интервју...
Прво питање, шта је било са твојим првим профилом? Како си „набавила“ овај садашњи?

Ориана: Мој први профил је нажалост морао да умре, решили тако неки битни људи. Овај садашњи сам добила од Кибле на поклон.

Ја: Пишеш новине „Хронике једне валкире“, па ме занима нешто око назива... Твоја оцена стања новинарства у еСрбији?

Ориана: ма то је нека шала интерна била, а требало ми је име за новине и онда као ај нек буде то док не смислим несто боље 🙂 Новинарство, хммм... Шта то беше? Има људи који се труде да пишу квалитетно, али се то углавном не види од ових што купују гласове... Биће боље, реално горе не може да буде.

Ја: Два пута председница, више пута у МоД-у... Какви су утисци?

Ориана: Не желиш да знаш! Много лепих ствари, исто тако превише ружних. У неку руку је и интересантно гледати шта све људи раде због игрице... Али опет то говори о њима... Ја знам да сам свој еПосао као председник и као министар радила најбоље што сам умела, коме се не свиђам ја или како радим нека погледа шта остаје иза мене.

Ја: Примећено је како исувише лично реагујеш на прозивке по новинама за време твоја два мандата, а било их је. Па и данас се твоје име провлачи у неком лошем контексту. Што је то тако?

Ориана: Ко је то приметио? о.О Ја ретко коментарием новине и кад коментаришем онда је у питању неки безобразлук који не могу да истолеришем и моји коментари су махом лепо, лепо одличан посао, нема цицки нема гљас Да ово за моје име и прозивке не знам ни сама, ко зна нека јави... Ал оно пси лају каравани пролазе .....

Ја: Шта је по теби успех у еРепублику?

Ориана: Пар људи које сам упознала играјући ово.

Ја: Да ли мислиш да неко може да успе без мултија у игри?

Ориана: Ух! Ај овако: постоје мултији који се праве да би напредовала заједница, мултији да би напредовао појединац, мултији да би неко зарађивао прави новац и да би неко лечио рл комплексе... Могу да разумем да неко прави мултије и да злато добијено од њих користи да неке позитивне ствари. Све остало... Тако да ... Да, може да се успе у игри без мултија.

Ја:Твоје мишљење, колико заиста има играча у еСрбији, не рачунајући мултије?

Ориана: Све мање и мање 🙂 Мислим да се ради око 2-3 хиљаде стварних људи.

Ја: Имаш ли своју фирму?

Ориана: Немам. Дала сам их људима који имају времена тиме да се баве.

Ја: Да ли мислиш да неким играчима треба пружити шансу да се докажу у председниковању, МоД-у, економији, уопштено, вођењу државе? Да ли су се искуснији играчи уморили и постали безвољни?

Ориана: Прво играчи који имају жељу да се окушају у томе треба да докажу да су способни за тако нешто. Наравно да треба пружати шансу млађим играчима, али имајте на уму да неки људи на еСрбији раде месецима и да нико не жели да сав његов еРад пропадне јер се неко дете играло. Не знам за њих знам да ја јесам и уморна и безвољна...

Ја: Још да те питам ово. Ориана, Ориана... Пих заспала...

Узео сам покривач и прекрио је...

Неко време сам је гледао како спокојно спава, све док није почела да хрче... Та ме је рика натерала да изађем из стана, иако је напољу поприлично хладно... Морао сам да разбистрим главу од ових Орианиних силних понуда...

Када сам се вратио, хркање се претворило у немиран сам... Ваљда је исцрпљена од нередовног сна...

Отишао сам до своје собе на спрату и заспао убрзо... Наравно да сам пре тога закључао собу, да ми једног дана неки мултић не би био остављен испред врата, умотан у пелене...

Када сам ујутро устао, ње није било на троседу у дневној соби...

Помислих како су те жене недокучиве...

Или можда не...


Интервју је истинит, а увод и закључак су ОД СТРАНЕ ОРИАНЕ ДОЗВОЉЕНА УМЕТНИЧКА СЛОБОДА...