Join the new world

English:
Two centuries old wooden church in the village of Radijevići on the Zlatar mountain, dedicated to the Holy Trinity, is currently under renovation. This wooden church was built in 1808 by priest Vasilije Purić, who originally came from Herzegovina. At the time of the Ottoman occupation, the construction of churches was strictly forbidden, so they were basically built of available materials and for a short-term use. As the wood in these areas can be found in abundance, the churches made of wood were the most practical, easiest and cheapest solution. Some of the most interesting features of Serbian wooden churches are size and portability - each of these churches can be disassembled and reassembled elsewhere. Serbian wooden churches usually have the tower separated from the church, while in the Republic of Srpska there are few that have the tower incorporated in the main church building. All preserved wooden churches in Serbia and the Republic of Srpska are about 200 years old and they don't show signs of decay, which is a good indicator of the durability of the wood construction. The Church of the Holy Trinity is a cultural monument protected by the state, and it is significant because of the five icons painted by the painter Andrija Raičević in the early eighties of the 17th century, which are among the oldest and most valuable pieces of the icon-painting that are preserved in wooden churches in Serbia.

---

Српски:
Два века стара црква брвнара у селу Радијевићи на Златару, посвећена Св. Тројици, тренутно је у фази обнове. Ову цркву брвнару подигао је свештеник Василије Пурић, пореклом из Херцеговине, 1808. године. Наиме, у време окупације од Турака, изградња цркава није била дозвољена, па су прављене готово за једнократну употребу од понуђеног расположивог материјала. Како је дрвета у поменутим крајевима било на претек, брвнаре су биле најпрактичније, најједноставније и најјефтиније решење. Једна од најзанимљивијих особина српских цркава брвнара су димензије и преносивост — свака ова црква се може раставити и поново саставити на другом месту. Код брвнара у Србији звоник је по правилу одвојен од цркве, док их у Републици Српској има и у саставу тела цркве. Све данас очуване цркве-брвнаре у Србији и Републици Српској су старе око 200 година и на себи не показују знаке пропадања, што је добар показатељ трајности градње дрветом. Храм Свете Тројице је под заштитом државе као споменик културе, а значајан је и по пет икона, које је почетком осме деценије 17. века сликао зограф Андрија Раичевић, и које спадају међу најстарија и највреднија иконописна дела која су до данас очувана у црквама брвнарама Србије.