Valhala! Han till Ragnaroks!

Day 3,124, 04:27 • Published in Serbia Serbia • by Stargazer89

Iskoracio sam. Zeleo sam da prvi docekam silinu naleta ratnika koji su nam se priblizavali. Bili su toliko samouvereni, a i bilo nas je tako malo, da nisu formirali zid stitova. Jednostavno su ubrzavali korak, polako prelazeci u trk. Pogledao sam Magnusa. Moj sin. Izrastao je u pravog muskarca. Sirokih pleca, jakih ruku, duge plave kose vezane u pletenicu, sa kratkom ostrom bradom i prodornim plavim ocima. Nije njegovo vreme da napusti Midgard. Nikada sebi necu oprostiti sto sam ga poveo. Price o tudjim zemljama, o bogatstvima koja cekaju da budu pokupljena. Sve je to opcinilo nase umove, zavelo nas. I sada, moj sin placa zajedno sa mnom, sa svima nama. A video je tek devetnaest zima. Jedino sto mi unosi malo spokoja je spoznaja da pred bogove idemo zajedno. Nadam se da cu tamo moci da ga zastitim, kada vec nisam mogao u ovom zivotu.

"Magnuse, ostani za korak iza mene! Podigni stit da zastitis grudi! Secas se kako sam te ucio?! Koplje drzi cvrsto, i gadjaj njihove noge! Ne odaj se strahu!"
Magnus samo klima glavom, pogleda prikovanog za nadolazecu silu.
"Mi smo uz tebe Arne!", dovikuje mi Torbjorn. "A Odin je uz sve nas!"
Podigao sam barjak jos vise i uzviknuo: "Odin!!!"
Zatim se to prolomilo iz grla devetorice usamljenih.

Neprijatelji su nam se priblizili na par metara. Desnom rukom sam stegao sekiru i spremio se da udarcem docekam najblizeg ratnika. Magnus je stajao sa moje desne strane, a Torbjorn sa leve. Stajali smo u vrsti, na nekoliko lakata razdaljine medju nama. Iz prilazece grupe ratnika poletela je sekira. Ja je nisam ni primetio. Samo sam osetio kada je Torbjorn doleteo do mene i postavio svoj stit ispred. Zatim je usledio udarac, i stit je bio prepolovljen. Iz njega je strcala sekira. Torbjorn je bacio stit i vec je krenuo da izbegava udarce jednog od neprijatelja. Borba je pocela.

Na mene je naleteo ratnik sa kopljem, i iskoracio da me probode. Izvio sam se u stranu, izbegao udarac, a onda mu sekirom slomio vrh koplja. Ratnik je bacio ostatak, a zatim isukao mac i navalio na mene. Zamahnuo je ka mom vratu, ali sam ja kleknuo i sekirom ga udario u koleno. Uz bolan krik, ratnik je pao na pesak, a ja sam mu ostricu sekire zario u ledja. Brzo sam je izvukao, jer je sledeci berserker vec navalio. U rukama je drzao veliku ratnu sekiru. Zamahnuo je njome, ja sam napravio dva brza koraka u desno i za malo izbegao udarac. Zavitlao sam barjakom i udario ratnika u stomak, a onda sam mu sekiru zabio u vrat, svom silinom. Pao je, dok je krv sikljala po mom koznom oklopu.

U trenutku sam se okrenuo da vidim gde je Magnus. Bio je tamo, na par metara od mene. Odbijao je udarce protivnika, a zatim je nepogresivo pogadjao nebranjena mesta na njihovim telima. Koplje u njegovim rukama, gotovo je plesalo. Preda mnom je stajao Odin. Njegovo koplje Gungnir je paralo vazduh i neprijatelje pred sobom. Uzivao sam u prizoru, bio sam ponosan.

Odjednom, ostar bol me je vratio u stvarnost. Pogledao sam levu ruku, i video da je odsecena do lakta. Gavran je lezao u prasini. U soku sam pao na kolena. Berserker ispred mene, prisao je i macem me zasekao po grudima. Pao sam na ledja, boreci se za vazduh...

Sa nevericom sam gledao kako moj otac pada pod udarcima maca. Uspeo sam da se oslobodim dvojice napadaca, i potrcao sam ka Arnu. U punom trku sam zario koplje u ledja ratnika koji je stajao nad mojim ocem. A onda sam pao na kolena.
"Arne! Arne!", dozivao sam. Nije bilo odgovora. Samo kratki trzaj, kratki uzdah... A onda su mi njegove oci rekle sve. Bio je u Valhali.
"Oce, uskoro cemo opet biti zajedno!", pomislio sam. Ustao sam, okrenuo se ka neprijateljima, i spremio da krenem za ocem i nasom palom bracom, cija su tela lezala razbacana po citavoj obali.

Ne, vise ne osecam strah. Ne osecam umor. Cujem graktanje, vidim gavrana pod mojim nogama, i shvatam. Nisam sam. Odin je pored mene...


- Valhala! -