The one that went away

Day 1,123, 10:24 • Published in Serbia Serbia • by Lukaz

Сваки пут када сам тужан слушам ову ствар, и данас сам такође осетио потребу за њом... Иако је она из неке друге не еРеп приче ипак волим ту песму. А тужан сам јер последњих дана убрзано губим пријатеље... Засићење. Људи одлазе а не смем ни да помислим шта ће се десити после овог последњег низа генијалних потеза. Некако ми се чини да остајемо овде, не због игре већ упркос њој... Пркос и инат, две српске особине, чини ми се да смо их већ превише истрошили. Али да се не лажемо, одавно не играм ову игру због општег добра, одавно је играм за неки мој круг пријатеља, да би се дружио и био са њима. Наравно помоћи ћу свима ако икако могу, али не излазим више ван свог пута да помажем... И тако је временом, мој круг пријатеља постао мој еСвет. А у последње време осећам да ми се есвет руши. Имам утисак да је све ово као војска, где причамо да ћемо увек бити пријатељи... а после шест месеци већ не можеш да се сетиш имена дечка који је спавао у углу... Оно што ми је најгоре јесте чињеница да ствари не можеш да промениш. Неки мостови су одавно пређени и спаљени и сада нема назад.

Радио сам давно, давно једну анкету која је показала да већина вас игра ово због друштва. И стварно оно што је за чуђење јесте, колико дивних људи можеш да упознаш у једној игри. Сама игра постаје секундарна, чисто нешто о чему ћеш разговарати са тим људима, између осталог. Свако ко нпр проведе дуже од месец дана у једној јединици ... зна колико се веже и повеже са тим људима, сазна ствари из њиховог РЛ живота, једноставно опусти се уз њих. Мене лично боли сваки одлазак сваке особе из моје јединице... Можда је глупо али је тако. И оно као видимо се у РЛ... а знам да вероватно нећемо.

И где се губи граница, виртуелно - стварно. Ако с неким проводиш, сат два дневно, небитно дал на скајпу или чату, да ли ти је он-она виртуелни пријатељ или стварни. И да ли је чудно што ће ти недостајати?

Камен да узмеш са улице и да га чуваш, месец два па да га бациш недостајаће ти. А камоли особа.

И шта сада, да тераш неког да остане не иде... Губиш како окренеш. Но у животу је то тако.