Join the new world

- Aaaaaaaaa glupi Mikrotik opet je zabo! Razdrao se Aleksandar i udario pesnicom po stolu.
- Opušteno bre brate idemo ja i Ranilac posle u Banju pa ćemo da sredimo to, treba samo da se restartuje komp verovatno, dićiće se... Dodao je Dejić pokušavši da smiri svog glavnog servisera.
- Da i onda će opet da prsne za 2 dana, ne vredi, moram da odem i da sam to namestim. Gde je ono drugo kućište? Upita Aleksandar već iznerviran do kraja.
- Evo ti, reče Dejić i dodade mu stari prašnjavi komp, ovo je ful Intel, moralo bi da šljaka makar ga i kamion udario.
- Labudić moj kamion prsnuće pri prvom padu napona, nema veze barem će se to ređe dešavati nego kvarovi ovog krša. Aj ćao!



Aleksandar je uzeo stari komp pod mišku i zaputio se prema izlazu iz radnje. Seo je u staru Škodu favorit i krenuo ka Venčacu. U gradu je naravno bilo gužve, Marfijevi zakoni, ovo-ono. Sam repetitor njihove wireless mreže se nalazio na vrhu venčaca kod nekog deda Djoke. Zaustavio je auto i izašao. Uzeo je komp pod mišku prišao kući i pokucao na vrata.




- Dobar dan deda, ja došao one skangale da opravim.
- Opet? Al se to kvari dijete, namešti bre to, oni dvojca ne znaju izgleda, nameštaju svaki drugi dan a ove komšije kukaju da nemaju internet. Odgovori deda Đole uz osmeh pun nade. I njemu je dozlogrdilo da ima majstore u kući svaki bogovetni dan.
- Oću deda, odo gore. Aj ako ti nije mrsko meti neku kafu kad siđem da popijemo.
- Oću sinovac aj ti samo namešti to.
- Odo deda, odgovori Aleksandar i poče da se penje uz prašnjavo stepenište na tavan male kućice. Na tavanu je stanje bilo redovno, mikrotik je radio. Aleksandar stade u čudu, baza mu je jasno izbacila grešku "Substation not connected" šta se dešava kog đavola. Pozvao je Dejića.

-Alo dečko ima li signala tamo? Upitao je i dalje pod utiskom.
-Nema mladoženja, mrtvo ko tica Dodo. Jel taj komp crko tamo?
-Ma jok bre, ovo sve radi ko satić, sve je OK ovde.
-Auf jbt, idi na krov proveri antene mora da se neka raskačila.
-Aj sad ću, zovem te za pet.
-Ok.
-Ok.



Ali nije ga nazvao, niti će ga ikada nazvati. Aleksandar je otvorio par crepova i izašao na krov. Pogled je pucao na kamenolom, antene nije bilo na stubu na koji ju je postavio pre mesec dana. Pretraživao je pogledom okolinu. Antene nigde. Pogled mu zapade u sam kamenolom. Vrh sektorke je izvirivao iza jedne gomile velikog kamenja na dnu. Iza gomile je bila ogromna rupa. Nelogično iz razloga što su kamenje iz okna vadili u pravougaonicima i tek onda obrađivali. Sišao je dole.

-Deda odo do kamenoloma dole, izgleda da je vetar oduvao antenu.
-Sine ajd kafa je gotova, aj da popijemo pa idi.
-Ma jok, daj da ovo završim pa ćemo onda.
-Aj kako oćeš, sa srećom.I požuri da se ne zaladi kafa ko da je pije posle onako grobljansku.
-Ajd probaću.

Spustio se stazom do kamenoloma, dok se spuštao osetio je lagane vibracije u zemlji, pardon kamenu. I čuo je neko zujanje, nešto se čulo iz rupe. Kako je prilazio obodu čudne pojave pogled mu je otkrivao sve čudnije i čudnije stvari. Dve ogromne krabe su uređaj na koji je bila zakačena njegova sektorka povezivali sa nekim kockama na dnu rupe. Kocke su sijale plavom svetlošću.



*** za to vreme na prilazu Venčacu ***






-Ajde kantobote ne mogu ceo dan da te čekam! Urlao je Warpath.
-Šta očeš bre bumbare debeli nemam gusenice kao ti?! Odgovorio je Ironhide.
-I to bi mene trebalo da interesuje, a? Mrzovoljno je gunđao Warpath dok su se uspinjali ka kamenolomu.

Osetio je vibracije pre Ironhide-a.
-Ovi debili su već tu, smemo li da prilazimo?
-Daj zezaš me?
-Ne. Oseti vibracije.
Ironhide ukljuhi hipersenzitivne senzore. Sad ih je i on osećao.
-Preskeniraj termalno celo područje, nadam se da nema ljudi... Reče Ironhide.
Warpath je skenirao, nije video termalnu energiju. Odjednom humanoid je krenuo ka izvoru vibracije.
-Evo jednog, ide da pogine.
-Brzo! Kreći napred, eto mene za tobom.




*Chitutuchi* Warpath se transformisao. Trčao je ka epicentru vibracije. Asskoni su ga osetili i okrenuli se ka njemu a zatim pogledaše iza sebe. Momak je stajao na obodu rupe u kojoj su bili i posmatrao ih je u čudu. Prestali su sa radom i pripremali se da ga raznesu. Plazmablasteri su se zagrevali, dečko je gledao i dalje ne shvatajući šta se dešava. Warpath je trčao brže, usput skenirajući lice momka. Tražio ga je po bazi MUP-a i na kraju ga je našao.




Ime: Aleksandar Maksić
Adresa: Nepoznata
Specijalnost: WIFI sektor, telekomunikacije
Angažman: Trenutno van operacija.

Momak je bio agent, tim još gore Warpath je bio dužan da ga štiti životom, direktiva broj 1 je aktivirana. Potrčao je još brže i aktivirao je stimpack-ove, bacio se u prostor između momka i Asskona ali ne dovoljno brzo. Hitac je već bio ispaljen. Osetio je kako čista energija para njegov torzo, pogledao je u momka kojem su u tom trenutku nestajale leva ruka i dobar deo stomaka i grudi. Zatim se sve zamračilo.