Join the new world

Noć je pokrivala Mladenovac dok je eSrbija tonula u san. Tek poneka zvezdica u mračnoj noći je blistala na crnom nebu. Prisećao se Warpath nekih starih momenata i ovakva noć mu je izazivala jezu u centralnoj logičkoj jedinici. Sam pomen imena Asskoni ga je podsetio na džinovske krabe koje su bile puštene na njih. Desna gusenica mu je trnula, u autobot formi to je bila njegova desna ruka a sa tog mesta jedan deo je bio otkinut džinovskim kleštima jedne od kraba. Zamalo da izgube jednog od njih tada, srećom sve je dobro prošlo, a noć je bila ista kao i ova večeras.



Prilazio je pruzi dok je pregrejani čelik pištao. Ugledao je grupicu cigana desno od koloseka broj dva. Kako su noći već bile prohladne cigani su zapalili jedno bure i grejali se okupljeni oko vatre. Pomalo uplašeni kad su videli veliki tenk mladi cigani su se razbežali a kraj bureta je ostao da stoji jedan ostareli ciga sa sve cigarom i nekom domaćom brljom u papirnoj kesi. Warpath ga je skenirao i ugledao osmeh na starom i zamazanom smežuranom licu. Učinilo mu se da to lice zna odnekud.




-Pa da li to mene oči varaju kume? Jesi ti onaj kako se zvaše, Autobot? Jel tako beše?
-Da tako je, odgovori mirno Warpath, odakle se znamo, i ti si meni poznat...
-Sećaš se Heliojanga, mada je bilo davno još se sećam ovog tenka, unikatan si. Bio sam tad tek klinac doneo sam ti energetske ćelije.

Warpath se ukočio, setio se celog događaja i cele bitke, Helo Kiti nije pao mada je on leteo i bio bez svesti neko vreme. Setio se glavobolje, malih cigančića, svega što se desilo. Želja za osvetom mu je poput visoke voltaže jurila neuronskim kolima. Setio se nepravde, nepravda je morala biti ispravljena. Asskoni su prošlost, tj za njega nikada nisu ni postojali. Osmeh se razlio u titanijumu, Warpath se obratio starom poznaniku:

-Sećam se,i hvala još jednom. Spasao si me tada, a možda možeš i sad.
-Da prijatelju, samo reci kako?
-Imaš li neko mazivo ovde, bilo šta, popucaće mi gusenice od ovolikog trenja?
-Imam mazut sveže maznut ovde, dva bureta, iz železničkog hangara.
-Daj! Veselo povika Warpath.





Posle podmazivanja i pozdrava sa starim poznanikom stari tenk je krenuo dalje. Oglasio se komunikator.

-Prijem Ironhide ovde, gde si lociran Warpath?
-Kolosek broj 2 kao po dogovoru.
-Kreni ka izlazu iz grada, čekaću te tamo kod mesare Matijević nabavljam neku mast.
-Prijem, ja imam mazuta, stižem za 5 minuta.
-Prijem!




...nešto kasnije na prilazu koloseku broj 2...

-Šta ćemo sada? Upita Ironhide.
-Kao i obično kantoglavi, idemo da izvršimo tupava naređenja sa vrha, nećemo sigurno juriti sojke, uz grohot odgovori Warpath.
-Vidim da ti ovoliko vremena nije oduzelo tvoj tupadžijski smisao za humor... dodade nakon rafala smeha Ironhide.



Autoboti su se zaputili ka Aranđelovcu, sledeća tačka - planina Venčac.