Priča iz komšiluka

Day 1,661, 15:18 • Published in Serbia Serbia • by Ortak iz huda

Trudiću se da ne dužim i da ne smaram, jer nisam baš odavno ovde za razliku od silnih starosedelaca.

U kraj sam došao pre nešto više od godinu dana.
Dobrih ljudi upoznao i lepih se priča naslušao, uglavnom epskih uz poneku zabavnu i retku duhovitu. I pored nemalog prethodnog iskustva o životu naučio ponešto novo. Kako od starijih, tako i od mlađih. Međutim i raznih sam se tužnih stvari nagledao, baš u tom našem komšiluku, u našem dvorištu. A trudio sam se da budem fin komšija, sa svima pristojno: "Dobar dan", uz uljudan osmeh, ni preterano stidljiv, ni neumereno nametljiv.

I gledao sam neke klince tu baš u našem dvorištu kako četiri meseca skupljaju kintu za loptu. Taman skupili, doneli "bubamaru", sjajnu i novu da je prvi put probaju baš tu u našem dvorištu. Razleteli se, razgalamili, ne štede ni patike ni grla, ni nesrećnu loptu.
Raj za oči dobronamernih komšija.
A u dvorištu kao i u većini drugih uvek ima i onih velikih klinaca, što ih zovemo "mangupi iz kraja", jer nisu sasvim dovoljno zreli da su svesnih svojih postupaka, a opet isuviše krupni i jaki da vam nije svejedno kad pored njih prođete u sumrak vraćajući se kući.
I tako najjači od njih, za koga kažu da mu po snazi nema ravnog ni u četiri okolna kvarta, odjednom uhvati zalet, utrča na igralište, i u punom trku šutnu loptu.
Letela je čini se čitavu večnost, preko drveća na rubu igrališta, preko zgrada koje ograđuju naše dvorište, letela sve dok nije upala u reku, i nošena laganim prolećnim talasima otišla u nepovrat.
Klinci su spustili glave i rekli po koju reč sebi u bradu, možda i ponekom suzom ispratili loptu za koju su "štekali"...
Pokušao sam da i dalje ostanem "dobar komšija" da ne talasam previše, nikoga nisam uvredio, nikoga nazvao ružnim imenom, ali ipak nisam mogao da ćutim i rekao da to nije u redu i da ne priliči takvom "deliji".
A lopta nije bila moja, a ni klinci, neka deca iz našeg kraja željna lopte na sunčanom prolećnom danu.

I naravno istina boli, pa se "delija" naljutio, počeo da me pljuje, naziva raznim imenima i da me kači po lokalnoj štampi, jer je eto nedavno, samo dva dana ranije, on meni "nadoknadio" štetu koju mi je napravio u sličnoj situaciji. I verovatno mislio da je sa tih pišljivih pet banki kupio moju savest, moje mišljenje i moje pravo da mislim drugačije, kao što je slučaj sa gomilom obožavalaca koja se utrkivala u pljuvanju po meni, nazivajući me raznim pogrdnim imenima, busajući se, kao da mu ja na bilo koji način pretim ili ga ugrožavam...
A ja sam samo rekao ono što sam osećao i iskreno mislio jer nisam poput njih kupljen sa pišljivih 5 "banki".
Žao mi je, ali moja savest i moj obraz ne mogu se kupiti vašim parama, mnogo mi je draže da s' vremena na vreme čujem igru dece iz kraja, a da su osmesi i pozdravi iz komšiluka retki ali iskreni i od ljudi do kojih mi je stalo.
Zato ovo i jesu reči za one koji ih razumeju, jer onim drugima ne želim da oduzimam vreme.

K R A J


Tekst je nastao inspirisan nedavnim događajima u eRep-u, našoj igri, kao posledica osude i pljuvanja zbog određenih događaja koji se srećom mogu potkrepiti činjenicama. Nemam nameru da se na ovaj način bilo kome pravdam, želja mi je samo da ljudima sa kojima sa bio ok, onima koji su me i ovg puta podržali i onima koji su me posle toga dodali u listu prijatelja pokažem da sam im zahvalan i da im pokažem da nisu pogrešili. Jer se ne sećam da sam se bilo kome nešto ozbiljno zamerio, da sam bilo koga zavrnuo ili da sam na bilo koji način bio nekorektan.

Za kraj bih rekao samo nešto što piše na profilu jednog od igrača:
"Ovo je igra sa idejom nekakvog zajedništva, što pre to shvatimo biće nam bolje i bolje ćemo se zabaviti" - ili slično, mislim da je poenta dobro preuzeta.
Zato ovo i pišem ljudima sa kojima sam uvek imao dobru konverzaciju i koji znaju kakav sam, jer sam ovde upravo zbog ideje da zajedno treba da se osećamo dobro, a ne da se koljemo za virtuelne nagrade.

Ovo drugo ima smisla jedino ako vam igra nije zabava nego kompenzacija za RL.

JOŠ JEDNOM HVALA SVIMA