Poslednji pozdrav iz Vojvodine..(?)

Day 1,738, 09:18 • Published in Serbia Serbia • by 2398678


Pišem ovaj članak svestan da je možda poslednji koji pišem u ovoj virtuelnoj državi...

Kao što znate, UNeS je pre manje od mesec dana (posle manje od dve nedelje postojanja) dobio obećanje od svih predsedničkih kandidata da će imati pravo na nezavisno uređivanje “Službenog glasnika”. Petog avgusta, Kid i ja započeli smo rad u Ministarstvu informisanja, pa (može se reći) za ovih nekoliko članaka i (biću neskroman) postavili standarde za sve buduće članove tima ovog ministarstva.

Uporedo sa tom funkcijom, u proteklih (a, kako je nedavno odlučeno, i narednih) mesec dana bio sam (/biću) predsednik Udruženja novinara eSrbije. Bez dlake na jeziku mogu da kažem da je sama činjenica da sam u isto vreme bio član jednog, tako prestižnog udruženja i jednog ministarstva (Da ne napominjem da, ukoliko želite da budete član tog tima, morate u isto vreme biti dobar političar, ekonomista, vojni analitičar i, pre svega, novinar!) izaziva u meni osećaj izuzetnog ponosa i časti... i to ne zbog titule same, već zbog svih priznatih igrača i dobrih ljudi pored kojih stojim ja, neki tamo šesnaestogodišnji gimnazijalac, kada se spomenu UNeS i MI.



Ono što se desilo pre nekoliko dana u našem kongresu, nije nameni da komentarišem - bar ne u ovom trenutku. Kao član UNeS-a, bez razmišljanja sam prihvatio poziv novoizabranog predsednika da ovo udruženje nastavi sa radom u Ministarstvu informisanja (iako sam, pojavom određenih neplaniranih obaveza u mom životuu obiku šestodnevnih priprema morao da odbijem nastavak ličnog učešća u radu ovog ministarstva). Jedino što ne mogu da prežalim je činjenica da novoizabrani tim MI još uvek nije izdao novi članak, ali činjenica da smo čekali odluku kongresa, novoizabranog predsednika, pa i sam sastanak UNeS-a radi izbora novog tima, predsednika i koznačega još, ide u prilog ovim momcima. Nadam se da će oni svojim radom opravdati ovih nedelju dana neaktivnosti MI.

Sa druge strane sam, kao član jedinice Tesla Troopers, bio jedan od ljudi koji su se najglasnije zalagali za preseljenje te jedinice u Veliku Britaniju. Međutim, predsednik moje partije, Sumnjivi, mi je pre svega dan-dva dao jedan jedini razlog da ostanem u ovoj državi: dao mi je predlog da, tokom narednih kongresnih izbora, budem kandidat u najmnogoljudnijoj domaćoj regiji - Vojvodini.



Ovo nije poziv da glasate za mene, već puko obaveštenje za sve one koji me redovno čitaju, za moje prijatelje, saborce, drugare iz stranke:

Ukoliko prekosutra ne prođem na kongresnim izborima, napustiću ovu državu jer, kao običan građanin, neću imati nikakvu priliku da utičem na ono što se dešava u kvazinistituciji zvanoj kongres. Mislim da svaka osoba koja me poznaje zna za da nisam gramziva osoba (tojest, bar ne mnogo 😛) i da ću se u kongresu pre založiti za opšte nego svoje dobro... da se ne lažemo. Poslednjih mesec dana su za mene bili izuzetno burni i zanimljivi, i nadam se da će, kako god se prekosutrašnji izbori završe, narednih mesec biti bar upola toliko ispunjeni radom i zabavom sa dobrim društvom.



Nisam hteo da pišem nekakav roman kako vas ne bih previše davio sažvakanim temama i političkom propagandom. Zato ću, samo još jedanput, ponoviti suštinu: Svejedno je glasali ili ne glasali za mene - nećete ništa izgubiti. Ukoliko se, pak odlučite na taj potez, čekam vas u Voši 25-og, pod pokrotiveljstvom stranke Zajedn\o/, kao i na četovima #klub_novinara, #teslatroopers i #zajedno.

Pozdrav...
možda poslednji iz ove države.

Marko1996