Poezija - Volume 1

Day 2,762, 06:04 • Published in Serbia Serbia • by Spartan Total Warrior

Pitam se gde si sada, ove večeri?
Možda ti nedostaje moj zagrljaj i milovanje?
Gledam napolje, neprestano kiša pada,
Ali kroz otvoreni prozor ulaze samo uspomena
Soba je preplavljena tvojim mirisom i figurom
Davim se u mislima o tome kako ćeš svoje snove zaključati od mene

I večeras pokušavam da nađem u mom razumu izlaz
Želim tako jako da zaboravim, ali koliko god se trudio opet padam u ćorsokak
Kad bih te imao sad ispred sebe ispravio bih grešku, bez reči očiglednih
Reči veličanstvenih, blistavih, često rečenih, hrapavih, šupljih, nepotrebnih i glupih

Nažalost, ne može se vratiti vreme
Ne može se izbrisati ili zaboraviti tolika bol

Prokletstvo svakog čoveka je da mu razum nastavlja put dalje a srce da ga vuče nazad
Ležim, tvoje ime šapućem kao molitvu u tami pre nego što sklopim oči
Pustiću da se moja senka iskrade nekad i da ti donese poljubac jedan
Iste one usne koje su mi nekad život dale da poljubim po poslednji put.