Paralelni juniverzum (part tu)

Day 1,621, 12:16 • Published in Serbia Serbia • by 2398678
(Part uan: http://www.erepublik.com/en/article/paralelni-univerzum-2021461/1/20)





Tog jutra je, kao i obicno, bilo oblacno, jer se sunce vrlo retko pojavljivalo od kad su nam ove teske lopurde na vlasti. Autobus je bio jos iz doba cika Tite, ali prefarban u tamnoplave i crne nijanse nekakve sekte iz okruga u kojem ga je vozac parkirao prethodnu noc (Zapravo, vozac je svake noci spavao u njoj. Svake noci je dodirivao njeno bele, tople gru... ulicne svetiljke, hocu reci. Voleo je taj okrug).





Stigli smo u skolu petnaest minuta pre vremena i odlucili da, posto nam je ostalo malo hleba od dorucka, nahranimo tupave pticurine koje su skakutale po dvoristu.

"Stoj, bitango!"
"U slucaju da ste mene nazvali bitangom, moram vam naznaciti da stojim od kad sam izasao iz autobusa".
"Ama stoj mirno, je l' treba da zovem policiju sad!"
"Stojim mirno. Zapravo znate li da..."

Matori domar me gotovo odalami preko usta. Racunao sam da ce promasiti, sa obzirom da se jos uvek oseca na nocasnje poroke sa nosatim komsijom.

"Zasto bacas to?!"
"Ukoliko preko noci niste dobili titulu prirodnog rezervata, ne vidim zasto to ne bih cinio".

Videlo se da su mu djaci Matematicke teska kategorija. Oteo mi je hleb.

"Sram te bilo. Je l' posle pticurine treba da mi se skupljaju po dvoristu".
"Gospodine, shvatam Vasu zabrinutost, ali uz duzno postovanje..."
"Cut'! Sram treba da te bude. Ovo nije skola. Ovo je, bre, institucija!"
"Ali, u ovom slucaju, to zvuci kao cist pleon..."

Ovoga puta je pogodio.




"Brate, sta planiras ti da upises?"

Sedeli smo na stepenicama i cekali zvono.

"Ne znam. Definitivno ne nesto tako uobrazeno kao sto su privatni fakulteti".
"Sta ti imas protiv privatnih fakulteta".

Bednik otrcani.

"Brate, pre bih bacao koktele po ambasadama i tukao te pedere sa privatnih fakulteta, nego sto bih upisao jedan od njih".
"Nemas ti pojma".

O, zarobljenice okova pogresnih ideala.

Zvonilo je, i usli smo u ucionicu.





"Mala, pratis li ti uopste?!"
"Aha".
"Vadi zvaku!"
"A?"
"Sta si rekla?!"
"Aha, zvaku!"

Ona ustade i odskakuta do kante, dok su svi crveneli od zadrzavanja smeha. Matori je mrzeo smeh na casu. Taj nevini, decji poriv smatrao je djavoljskim i neoprostivim.

"Dakle..."

Profa je bio covek ipo. I u fizickom, i u mentalnom smislu. Par puta pokusali smo da dokazemo ovaj drugi pred nadleznim organima... Neuspesno.

Pre par dana, uvukao se u zadnjicu nekakve drzavne odganizacije, i od tada nismo prozborili ni "H" o humanizmu.

"... Sada malo o drzavnoj infrastrukturi..."

Inace je predavao srpski jezik i knjizevnost.

"... Dogod sam ja clan 'Sluzbenog glasnika', nema kradje! To vam garantujem, deco!"

Sluzbeni glasnik je naravno imao mnogo veze sa oporezivanjem i korupcijom, i nekolicina djaka je vec zadrzavala smeh.

"...Budzet nikada nece biti veci!..."

Pukao sam.

"Zasto se smejes?"
"Izvinite?"
"Onaj ko pita"
"Molim vas, profesore, ako mislite da me porazite banalnim implikacijama..."
"Izadji napolje".

Djubre jedno.





Usli smo u bus posle pola sata cekanja na kisi, preskacuci helanke i breskvice (R.I.P. Neumoljivi) prosute po podu. U nas su bile uprte sve oci, svi su naculjili usi kako bi culi ono sto ce uslediti.

"J****e, gde ste do sad?!"
"Smaras!"

Veceras je bilo vreme da se bijemo sa momcima iz susednog kvarta. Znao sam to po nacinu na koji disu...





Marko1996