OBEĆANA ZEMLJA

Day 1,519, 02:46 • Published in Indonesia Austria • by Vojvoda Dragan

Dan prvi, 1517. dan Novog sveta

Poslednje čega se sećam jeste kako Zvonko Bogdan u parku Sv. Save čestita pravoslavnu Novu godinu uz jako dug vatromet, i KONGO-vih reči: „ POLAZI, POLAZI – Avion sa Konstantina Velikog poleće za koji minut!!!“.



Sledeća scena koje se sećam je da me je probudio jak zvuk motora transportnog aviona! Tek što sam se pridigao, pritrčala su mi dva kosooka lika, navukli mi neki ranac na leđa, otvorili vrata i gurnuli me u ambis. Ispod oblaka, kroz koje sam proletao naziralo se veliko plavetnilo dok je padobran iznad mene šištao sve jače.

Još uvek mamuran ni sam nisam bio svestan gde se to nalazim dok su mi noge zapljuskivali talasi, kako sam kasnije saznao Javanskog mora.



Konačno sam se nalazio u Indoneziji – Obećanoj zemlji!


Dan drugi, 1518. dan Novog sveta



Dok sam okretao glavu od prvih sunčevih zraka video sam da mi prilaze dve siluete rekao bih neprirodno velikih ljudi za ovo podneblje. Prvo što sam pomislio, bilo je: „Odakle i gde će sada da me bace!?“. Nisam stigao ni da se priberem, a već se začuo duboki muški glas:

„ Hhhmhh.... Dobrodošao!“;
„Znači ti si taj Vojvoda Dragan?“ – dodade drugi glas – na tečnom srpskom jeziku!!!

Razrogačenih očiiju blenuo sam u lica ljudi koji su stajali ispred mene. Nisam mogao da verujem da će mi dobrodošlicu u Indoneziju poželeti neko na srpskom jeziku!

„Ja sam Alphatrion!“ – reče prvi, „A ja sam Nenad Pantić“ – reče drugi, drago nam je da si stigao i osećaj se slobodno da potražiš pomoć od nas kad god ti to zatreba!

„Koliko golda, tenkića, čega već sam dužan?“ , upitao sam ih. Na šta su se oni samo pogledali i grohotom nasmejali: „Hahahahaha....! Ma daj bre čoveče, šta ti je?! Pa nismo mi u eSrbiji pa da naplaćujemo. Dobrodošao i želimo ti prijatan boravak u eIndoneziji!“.

Taman sam pomislio kako će da se završi ovaj dan i kako ću zaspati kao mala beba uz šum Javanskog mora, kada se začula jaka buka artiljerijske vatre u daljini. Tutnjanje tenkova bilo je sve bliže. Neko od naših, a video sam da ih ima dosta ovde, dobacio je u trku sa punom ratnom opremom: „Stižu Kinezi na Kalimantan! Stiglo je naređenje za povlačenje na Javu!“. Tako je te noći Kalimantan pao u kineske ruke!


Dan treći, 1519. dan Novog sveta

Danas je već drugačije, uspeo sam da se snađem i ovde na Javi. Upoznao sam ostrvo toliko da mogu da se snađem i odem do pijace. Tamo sam uspeo da pronađem nešto hleba i oružja, a morao sam da potražim i govornicu da se javim našima u jedinici. Čuo sam se sa KONGO-m i preneo mu utiske. Mislim da ću ostati ovde neko vreme, takav je i dogovor bio da izvidim situaciju i pripremim logistiku i teren, možda, za dolazak cele jedinice!

Videćemo kako će se situacija odvijati! Srpska Nova godina prođe, 1519. dan nikad!