Iskra nesporazuma

Day 1,032, 22:44 • Published in Serbia Serbia • by Warpath G1




- I šta sad? Onaj ljigavi je pozvao da ga branimo?
- Da Warpath, a za posle ćemo smisliti nešto...
- Misliš da će imati daMu da nas ponovo deaktivira? Slušaj Marko ja nisam igračka na baterije da me samo mogu odložiti u orman kada im nisam više potreban. Mi Autoboti imamo dušu. I sujetu koja je u ovom trenutku mnoooogoooo povređena barem meni.
- Znam čoveče, ne znam odakle im ideja da vam to urade. Doduše možda ima veze sa tobom, sećaš se šta si uradio?
- Da, pa?
- Šta pa? Hteo si da likvidiraš legalno izabranog predsednika eSrbije, zar ne misliš da je normalno da te deaktiviraju, postao si opasan za okolinu...
- Da, sve to stoji, ali on je ukrao veprovinu. Znao je da nam je ona neophodna i skot ju je uzeo. Rekli smo mu svi zajedno da je ne dira ali on nas nije poslušao. Mogao je ko sav pošten homoseksualni svet da kupi lubrikant.
- Znaš da naš maršal voli prirodne stvari.
- Zato se i našao na nišanu, što nisam pucao kad sam mogao, glupavi Grimlock i prava homoseksualnih manjina... Moram da palim, hvala ti za reaktivaciju, uzeću ovaj kerozin za poneti da cugnem malo ne bi li me prošla glava.
- Ajde druže moj, nek ti je sa srećom nadam se da si u stanju da se boriš, dugo si ležao ovde u hangaru...
- Ma samo malo da se podmažem, da nadjem neku mast ili ulje ako ima u nekom megamarketu znam da je kriza a ovo moje je već ustajalo. Prijem!





Veliki tenk je napuštao hangar uz ogromnu buku pregrejanih nepodmazanih gusenica, ostareli pukovnik je gledao za njim sa suzama u očima. - Nadam se da će sve biti u redu druže stari, voleo bih da bar još jednom odemo u lov za krabe za ovo malo života što mi je ostalo, promrmljao je u brkove. Znao je da su određeni za odstrel, svi oni, i Warpath i Ironhide i svi ostali autoboti i da je reaktivacija bila zadnja mera zaštite u ministarstvu odbrane. Sećao se matori Marko-Ville svih trenutaka u Istoriji eSrbije gde su njihova postojanja bila upletena. Autoboti kao omražena i odbacivana jedinica, zatim kao heroji, on kao saučesnik i jedan iz odreda eSrpskih Vukodlaka, zatim član Dunavske divizije, veliki broj bitaka za njima, mnogo krvi i ulja ostavljeno za njima u bojištima. Mnogo krikova iz grla ljudi i robota, mnogi od njih koji su zauvek nestali... Ipak njih par koji su preživeli ostaju tu da prenose na mlade generacije onu nenapisanu istoriju eSrbije, ono što nikada nije bilo po novim pripovedačima i ono čega će biti kada neka druga garnitura istoričara smeni aktualnu...




....nešto kasnije na putu ka Aranđelovcu....

-Prijem Optimuse!
-Prijem Warpath, da li je sve u redu?
-Sve osim podmazivanja, Ironhide će se sresti samnom u Mladenovcu na koloseku broj 2 a onda zajedno nastavljamo ka Venčacu.
-Odlično, sve teče po planu, Soundwave, Grimlock i ja stižemo za pola sata tamo. Instrukcije su sledeće : idite do kamenoloma na Venčacu, neka Ironhide postavi ometače komunikacije u radijusu od 2 km od centra kamenoloma a ti izviđaj da vas ne spaze Asskoni, u slučaju da nešto ne pođe po planu odmah me kontaktiraj.
-Razumem veliki vođo. Sa prezirom odgovori Warpath. Ugasio je komunikator i povećao brzinu kretanja. Još uvek se sećao da je Optimus izdao naređenja za deaktivaciju pola jedinice, tj svih onih koji nisu mogli da se priklone vlastima. I to ga je bolelo, mnogo. Ali ipak kao vrhovni vođa Optimus je to mogao i on nije smeo da prigovara. Prilazio je Mladenovcu preko Avale, prema proračunima trebao bi da je za 15 minuta na pruzi.